Bitef

KARTAŠI

Kariasi Okolnosti u kojima je nastała komedija Kariasi nisu poznate. Prvi put je objavljena u Gogoljevim sabranim delima godine 1842. U avgustu 1842. godine Gogolj pile N. J, Prokopoviču, koji je radio na iz-; davanju Dela: Kartaše, koje sada šaljem, završio sam na jedvite jade. Koncepte za njih pisao sam tako davno i nečitljivo da je bio potreban izuzetan napor da ih uopšte protumačim. U decembru iste godine Gogolj pola u sali, pola ljutito obaveštava svog prijatelja, slavnog ruskog glumca M. S. Šćepkina: Zar se ne stidite, takva nepromišljenost: ielite sve da bacite na jednu kartu i zahtevate da Vam dopustim da uz , Ženidbu’ prikačite još - kako katele - novu komediju , Kariasi’. Prvo ona nije nova, jer sam je odavno

napisao, a drugo - to nije komedija, nego prosto, komićna scena, i treće - u njoj za Vas ni пета uloge. Ipak, Sćepkin nije previše uzeo к srcu Gogoljeve savete, i tako su 5. februara 1843. godine Kartaši doživeli premijeru. Sćepkin ih je postavio u moskovskom Velikom pozorištu povodom svoje korisnice, zajedno sa Ženidbom. Sam je igrao ulogu Utešitelja. Na osnovi malobrojnih poznatíh činjenica može se zaključiti da su Kartaši u definitivnom obliku napisani tek 1842. godine, ali na osnovi koncepata koji su u osnovi stariji i očigledno potiču iz najplodnijeg razdoblja Gogoljeve književne delatnosti - iz polovine tridesetih godina. Može se pretpostaviti da su Kartaši nastali u isto vreme kada i dve Gogoljeve najslavnije i najčešće igrane komedije, Zenidba (1833) i Revizor (1835). Tu pretpostavku, medutim, relativizuje činjenica da se Kariasi po mnogo čemu razlikuju od ovih komedija i da na svoj näöin predstavljaju izuzetak u celokupnom Gogoljevom stvaralaštvu. Iz autorove korespondencie izvire daje i on bio svestan odrę-

đenih razlika i da vise ceni Kartaše nego, recimo, Żenidbu. Gogolja nazivaju, ne bez razloga, osnivačem ruskog književnog realizma. Njegov pogled na stvarnost više nije romantičarski, ni u izboru tema ni u načinu njihove obradę. Sam autor je tvrdio da je njegova tema životna banalnost, trivijalnost savremenog društva. Realno prikazivanje trivialnosti, međutim, može veoma lako postali trivijalno. Zato Gogolj uveličava trivijalnost i banalnost svakidašnjeg života, tako da odmah bode oči, da bude očigledna, da bude predstavljena kao jedna od najtipičnijih komponenti života kojom se vredi baviti i koja nas рагаdoskalno može dovesti do opštijeg prikazivanja Ijudske egzistencije. Svesno prikazivanje svakidašnjice kao jednog od osnovnih vidova čovekovog postojanja, istrgnutog društvenim razvojem iz tradicionalnih primarnih odnosa i okvira i teškoća racionalnog vrednovanja i realističkog prikazivanja ove stvarnosti, nastało jeu želji za njihovim realističkim zahvatanjem

Gogolja, do korišćenja sredstava hiperbole, fantastike, groteskne defomacije i tako postale osnova stila koji se, uz određene ograde, može nazvati stilom realističke groteskne fantastike. Taj metod se najpotpunije ispoljava u romanu Mrtve duše ali se może zapaziti i u najčešće igranim Gogoljevim komedijama Zenidba i Revizor. Likovi u tim komadima od prvog do poslednjeg, vise su ekstrakti određenih tipičnih rđavih Ijudskih osobina, nego kompleksno prikazani Ijudi. Pri njihovoj karakterizaciji Gogolj ne śtedi sredstva kojima ih može učiniti maksimalno smešnim. Likovi imaju smešna imena, dospevaju u groteskno hiperbolisane komične situacije, koje se još pojačavaju mikrosituacijama komedije sredstvima jezičkih dosetki i autorove ironične verbalne hiperbole. Ovaj postupak je efikasniji u Revizoru, а коте Gogolj, posredstvom svojih junaka, govori о aktuelnim javnim pitanjima, dok u Ženidbi više ukazuje na privatne anomalije ruske duše, koju je Gogolj i voleo i mrzeo.

teatr lensovjeta lenjingrad, sssr n. gogolj kartas! (igroki) reżija: igor Vladimirov asistent režije: o. levakov dekor: a. janokopulos kostimi: g. jevgrafova cesljukovič muzička pratnja: v. davidov koreografija: i. kuznjecova pesme na stihove denisa davidova učestvuju: o. levakov (iharev), a. puzirev (stepan ivanovia), s. zamorev, a. paškevič (švohnev), j. filatov (krugelj), v. kuzin, s. magicko (miahil aleksandrovič glov), j. baranov, a. danilov (aleksandar mihailovič glov), m. devjatkin, s. migicko (zamuhriškin), a. rnoškov, a.h. paškevič (aleksej), a.ševalev, v. bičkov (gavruška). predstava se prikazuje bez pauzę.

125

I3ITI=I=