Bitef

Lyon et en Italie (Festival de Sant’ Arcangelo) Décor et costumes: Laurence Forbin. 1982 Mise en scène de La Chanson de Roland, Décor et costumes Laurence Forbin 1982/83/84 Comédienne, acrobate et trapéziste (corde volante) au Grand Magic Circus dans: L'Flistoire du Soldat (Espagne et Sud de la France). Super Dupont au Théâtre National de l’Odèon et au Casino de Paris L’Histoire du Cochon qui voulait Maigrir au Théâtre Mogador 1983 Tounée des Trafalmadores, spectacle dans la rue d’acrobatie et de magie avec cinq filles et un chien (Foire St. Germain, festival du Marais, Berlin) 1984 Voyage en Floride en préparation du travail sur „Freaks“. 1985 Comédienne dans L’Empire de Satie (Grupo Accion Instrumental) Francfort à Г Alte Opera, Hanovre au Sprengel Museum. Mise en scène: Jacobo Romano 1986-87 Adaptation de FREAKS Lecture-spectacle aux Bouffes du Nord Travail avec Jean-Claude Carrière

sur l'adaptation Mise en scène et interprétation de L’Oiseleur Bleu (contorsion, corde volante en oiseau - duo-). □

Je ne suis pas pire que les autres. Mes difformités, je les porte dans ma chair. Comparées à celles de l’âme de quelques beaux visages, de quelques corps parfaits, elles sont bien anodines. Je sais. Mes semblables répondront ce que j’ai pensé pendant de longues années avant de me trouver devant un homme comme Cocteau; Mais les autres nous repoussent systématiquement, parce que nous dérangeons leur vue, leur odorat, leur loucher... et quelque chose aussi dans leur bonne conscience! A ceux-là, je répondrai ce que me dit le poète: - Eh bien, dérange-les! c’est ce qui peut leur arriver de mieux. □ Pié

ral Vu d’en bas, éd. Robert Laffont

Nužna nelagodnost Pozorišna predstava sa prisustvom živih glumaca, naročito ako su hendikepirani, neminovno je surovija od filma, Kad su oktobra 1931. godine giuraci filma Nakaże (Freaks) - sijamske bliznakinje i ostali hendikepirani prvi put ušli u menzu studija Metro Goldwin Mayer, lepotice i zavodnici koji su se tamo zatekli za obedom, glasno su uskriknuli. Scott Fitzgerald, koji se u to vreme bavio pisanjem scenarija, takodje je uzviknuo i izišao tresnuvši vratima. Pośle šest dana reditelj Louis Mayer koji nije dopuštao nikakav oblik rasizma, otpustio je Fitzgeralda a sijamske bliznakinje su nastavile da se u menzi

služe kolačima s jabukama. Taj incident dobro opisuje film: čudovišta se plaše normalnih Ijudi. a ovi se plaše njih. Dva straba se dopunj uju. Nakaże Teda Browninga su tako predstavljale vrhunac filma strave i użasa u modi još od Drakule istog tog Browninga, snimljenog februara 1931. godine. Frankemtajn Jamesa Whalea pojavio se novembra 1931. godine. Premijera Nakaza bila je februara 1932. godine, Remek-delo, King Kong nastao je 1933. godine. Nakaże su lep film, radjen sigurnom rukom. Posmatramo džinovskog Herkula kako obara bika i Herkula koji dopušta da ga kastriraju. Posmatramo gotovo nagu letaèicu na trapezu Kleopatru, u svem njenom sjaju, a zatim je vidimo kako postaje torzo bez udova, na hrpi slame, kao žrtvu osvete čudovišta. Kratki, neposredni dijalozi podupirali su priču. Cirkuski zabavljač saopštavao je radoznalcima oko sebe, ali i bioskopskim gledaocima: Nisu traźili da dodju na svet, ali su se ipák rodili. Mogli ste da bildete jedan od njih. Patuljak Hans je spokojno objašnjavao: Ljudi ne razumeju da sam čovek, da oseéam isto što i oni.

Koliko sam vám puta rekla da se ne piasite?, kaže negovateljica čudovišta svojim štićenicima posto je otpremila na mesto jednog pomalo fašistoidnog debila koji je urlao Morao bi da postoji zakon po kojem Ы ih übijali ili stavljali pod kljucl. A klovn Frozo saopštava istinu, tako banalnu istinu: Tužno? To će ih oberiti večeras. Jasno, film nije mogao da izbegne izvesnu dvosmislenost, izvesnu nezdravu sumnju. Mnogobrojni posetioci cirkusa oseéali su neśto kao uživanje dok bi ira se pogled zadržavao na tim razotkrivenim, okovanim bolesnicima. Žene s bradom, bica bez niku i nogu, źiva torza koją staju u saku, unakazena lica nisu se nalazila čak ni u cirkuskim programima. Njih su prikazivali posebno. Svaki cirkus je imao svoje. Browning ih je za svoj film nabavio od Barauma čija je povorka čudovišta bila duga 60 metara. Bar su poslednji prizori filma Nakaże, u kojima je prikazana krvava pobuna, hendikepiranih, bili veoma snažni. I film je bar posedovao svu lepotu, bez estetizma, bez alibija. Browning se trudio takođe, a možda čak pre svega, da pokaże da je iluzija stvarnost kao što je to rekao kri-

tičar Jacques Goimard koji je film temeljno analizirao. Pozorišno ostvarenje koje je Geneviève da Kermabon napravila po Browningovom filmu sasvim je druge naravi. Ta predstava je poetična kako u dobrom tako i u lošem značenju te reči. Dekor, mašinerija, kostimi, boje potpuno su u składu sa bajkom, sa сайта. Ima mnogo sasvim pasteine Ыаgosti, lepe svetlosti iz snova. Cini se da predstava ide tangentom fantazmagorije i gracioznosti dok su ostre crno-bele slike filma bile uperene na te 1 0... i lice. Istovremeno, dešava se nešto potpuno suprotno; pozorište Geneviève de Kermabon mnogo je surovije od filma pošto su u pozorištu lorza bez udova, bica koją staju u šaku a da jednostavno ne shvatamo kako mogu da žive, baš tu, pred пата, stvarno prisutna. Lebdela je sumnja. Surovost, medutim, nije sve. Filmski prizor se nekim putevima koji nisu još do kraja objašnjeni, uvlači u psihosomatsko, dopite do neuralgičnih tačaka pomalo kao neki čarobni laser iz mašte dok stvarno prisustvo ćoveka-trupca opšti sa klasičnim perceptivnim aparatom, sa da tako ka-

žemo manje perverznim naćinom opažanja. Smisao, značaj i izgovor ove predstave van standarda, a, uostalora, ostvarene sa velikim trudom i umećem, vrte se, kao i u filmu, oko straba i patnje. Strah i patnja koję osećaju drugi, strah i patnja koję pobuduju kod drugih jesu ono što odreduje sve rasizme. Radi se о песет tako bitnom i tako svirepom da je uključenje predstave u jedan zajednički program kakav je program festivala u Avignonu a koji podrazumeva i pojam zadovoljstva, pravi šok. Treba ne samo priznati da je gledanje Nakaza mučno, već to treba i poželeti. A to je nešto sasvim posebno. Mučno je takođe što čovek mora da vodi računa о Nakazama. Učinimo to.D Michel Cournot, Le Monde, 13 jul, 1988.

Monstruozni uspeh Trebalo se odvažiti i ona je to učinila. Mlada akrobatkinja, Geneviève de Kermabon, prevela je film Toda Browninga Freaks na pozorišni jezik. Uzbudljivo putovanje u svet cirkusa koji pohode nakaże, Ijudi i umetnici. Najpre se pojavljuje džin Balambai, koji na ramenima nosi Maïvu, mladu ženu bez ruku i bez nogu. Zatim, jedan za drugim, pristižu ostali: Ijudi od gumę - nakazne glave Schlitze i Zip, Venus koją dresira żmije, trapezistkinja Cléopatre, džin Ivanov, liliputanci Frida, Hans i Kbanghio. A u sredini tog niza nalazi se Hercule Cmi koji drži Phrosoa, akrobatu bez nogu. Njihove glave su tako blizu jedna druge da čovek može pomisliti da su sijaraski blizanci. U tišini, oni posmatraju publiku. Sve se dešava u Monpeljeu jedne junske večeri, u

13171:1=