Bitef

- ništa vise i ništa manje - ono što možemo da naučimo od Ciullija u sadašnjoj raspravi о budućnosti pozorišta. □ Wolfgang Ruf, »Die Deutsche Bühne«, Jul 1992.

Predstava je inspirisana Brechtovim stihovima »Neki su u tami, a neki na svetlu«. Gralf-Edzard Haben prima pod svoj krov u »Prenoćištu« Gorkovljeve izbeglice - one iz »Na dnu«, kako glasi pravi naslov komada - na mračnoj strani pozornice prepunoj otpadaka. Od svetla ih odvaja stakleni zid, u komę postoje vrata. Tamo gde je svetlost, raste drvo pod plavim nebom; iz svetlosti stižu prilike u belim rokoko kostimima. U vremenu smo starih klasnih suprotnosti: milostivo raspoloženi i halapljivo radoznali aristokrati dolaze da posete podljudska bića u njihovom svratištu. Roberto Ciulli i njegov dramaturg Helmut Schäfer izostavili su oko 80 odsto teksta Gorkoga. Ostala je pronicljiva studija ljudi na vrhu i ljudi na dnu. Svi koji su svesni sadašnjeg trenutka, u kome ima sasvim dovoljno staklenih zidova, pratiće sa zebnjom kako bogati crpe

snagu iz Anine borbe sa smrču: beda zaista može da bude uzbudljiva razonoda. □ Eva Pfister, »Mannheimer Morgen«, 15. oktobar 1992.

Theater an der Ruhr uspeva u ovoj predstavi da ostvari retko jedinstvo zadovoljstava: izvođačkog, posmatračkog i mislilačkog. Međutim, poruka večeri je bolna: prekrasan novi svet zadovoljstva, u komé nema mesta za znanje ili olakšanje. □ »Mannheimer Morgen«

Šta imaju zajedničko Maksim Gorki i Bertold Brecht? Mati naravno - jedan kao pripovedač, drugi kao dramaturg. Ali kakve veze imaju »Prenoćište (Na dnu)« Gorkog i Brechtov moralitet »Izuzetak i pravilo?« Dramaturg Helmut Schäfer i

BiWfir

BÍTGF2Z

BiTSfZZ