Bitef

okačivši kravate i posuvši se kredom u prahu, odvija na simboličkom ili fizičkom nivou. Vesta upotreba rekvizita -lastiša, celičnih poluga i čaršava prenosi različite konotacije; čaršavi kóji imaju i ulogu pokrova, omče i sprave za uljuljkivanje čoveka u maglovito, neprimetno olakšanje. Neke koreografske sekvence teku naročito glatko, kao duet Potočan-Teropšič, ili scena u kojoj dva plesača "manipulišu" trečim tako što oko njega uvrču čaršav. Ovoj predstavi, medutim, nedostaje objektivna perspektiva koja bi doprinela konciznijem izboru elemenata za koreografsku kompoziciju, boljoj dinamia' i uspešnijoj montaži inače privlačne zvučne podloge. Ova predstava, koja traje jedan sat, ipak nas je očarala i dala nepatetičan odgovor na temu koju predstavlja, a to je, najverovatnije, i prvi pokušaj slovenačkih koreografa da pruže bar neki uvid u zagonetku samoubilačkog stanja ljudske svesti. Mojca Kumerdej, dnevnik " Delo", 11. mart, 1998 Svi naši mrtvi Brane Potočan, voda nezavisne umetničke zadruge Fourklor, za jedan od svojih godišnjih projekata kóji i dalje privlače publiku od ukusa orijentisanu na ples, izabrao je jednu fatalnu, osetljivu i, za Slovence, posebno neprijatnu temu. Da, to je ta tužna, neobjašnjiva tendencija medu Venetima, koja preovlađuje sinovima ove ponosne nacije, tendencija da sebi oduzimaju život pištoljem, otrovom ili konopcem okačenim o gredu u štali. Konopac i jeste centralni element Melanholičnih misli, dela nestašnog koreografa iz Zasavlja, koji se uvek upušta u istraživanje fleksibilnosti, pri torn najčešče pribegavajuči onome što izgleda kao oprema za fizičko vežbanje, a čiji projekti šire izrazitu aromu gimnastičkih, pa čak i akrobatskih komponenti. Njegovi konopci, međutim, nisu pretnja, prokletstvo koje mori Ljude koji pate; to su

dobroćudni konopa kojí treba da olakšaju bekstvo sa ovog bednog sveta. Pre ovog dela, Potočan se ugLavnom bavio nostalgičnem prošlošču, s reminiscendjama na bizarne rituale udvaranja u vreme kad je njegova generacija postala punoletna. On i njegovi atletski saradnici sada su nam ponudili uzburkani vrtlog neslobodnog života orijentisanog ka sticanju profita, opterečenog mobilnim telefonima i pametnim "notebook" kompjuterima - tranzicijsku sadašnjost koja je našim muškarcima gladnim uspeha donela novu poslovnu etiku i čireve na želucu... Boljke od kojih se môžete spasiti pomoču grane blagorodnog drveta, ako izuzmemo drogiranje i Ludilo. To je parafraza Ketteove pesme, čiji naslov krasi i Potočanovu koreografiju.