Bitef

Upotreba čoveka VV* - ’ / .»

Na početku bese reč, sublimirana poetska i filozofska reč pesnika tragične sudbine Janoša Siverija. Njegova poezija i njegov kratak, nedovršen dramski tekst pod naslovom Pripitomljavanja, delo čija se provokativnost, egzistencijalna upitanost nad čovekom u (restriktivnom) socijalnom i politickom miljeu, etičnost, usložnjavaju pesnikovom tragičnom životnom pričom, iniciraloje i na pravi način pokrenulo kreatívnu i emocionálnu energiju grupe mladih glumaca u Novosadskom pozorištu da, sopstvenim, dakle pozorišnim sredstvima i jezikom, progovore o tom siverijevskom poetskom svetu, prepunom, katkad ditirampske radosti, katkad ogromnog bola i da, na tragu njegove emocije, stvore Ірак apartno umetničko delo. Predstava Pripitomljavanja, čiju režiju potpisuje Kinga Mezei, mlada, veoma senzibilná i - potvrdeno prethodnim

projektima - izrazito refleksivna і višestruko nadarena, autentična pozorišna ličnost, jeste samosvojan, uzbudljiv, potresan, katarzičan teatarski čin, totalno pozorište ostvareno minimalističkim, ali precizno і inteligentno upotrebljenim sredstvima, kako na planu glumačke igrę tako i u doménu vizuelizacije (korišćenje scenskih simbola, svetla) i zvučno-muzičkog korpusa. To je, pri tome, predstava koja je, od samog početka, morala biti mišljena i, korák po korák, ostvarivana - kolektivno. Jer, njeni detalji se, naprosto, poput pazli, s ogromnom preciznošóu uklapaju jedan u drugi, proističući jedan iz drugog u visokoj, organskoj povezanosti. Scenski pokret morao je nastajati istovremeno sa kostimima, scenografijom i muzikom, jer logika jednog proizlazi iz logike drugog... Darinka NIKOLIĆ (Kibic fenster, Novi Sad)