Bitef

Baltiskiy Dom / Formalny Theatre, Sankt Peterburg Russia School for Fools

Reditelj о Školi za budale Ira Kuznjecova, Vadim Volkov, Denis Širko, Vika Rotanova, Sveta Smirnova, Andrej Mogučij Školu za budale Saše Sokolova je nemoguce režirati, a kamoli gledati u pozorištu. Posebna šifra toka svesti podredena autoru i ne uvek čitaocu, sadržana je u neobičnoj igri reči price, tj. pripada umetnosti govora, ali ne i prirodi pozorišta delovanja, pozorišta koje tradicionalno teži sadržajnom pripovedanju van kojeg počinje da oseća kompleks niže vrednosti u odnosu na druge vidove umetnosti. Školu za budale Saše Sokolova je nemoguce ne želeti režirati, ako si, ipak, savladao prve poteškoće uzajamnog odnosa sa tekstom i ako te je, iznenada, osvojio i obrnuo naopačke sa svim svojim vikendicama, biciklima, sladoledom za sedam kopejki, petim železnickim kolosecima, školskim klupama, profama, kupanjem u ribnjacima i jezerima (za mene komarovsko "Šućje") Ko sam? Gde sam sad? Gde je onaj koga ponekad vidim na požutelim fotograf ijama, mali, pored mladih roditelja? Koiiko mi je godina ostalo? Sva ova ili druga, mučna pitanja postavljao sam kukavici koja je kukala ... - kaže Nimfeja, dečak od deset godina koji pati od razdvajanja ličnosti i koji se na volšeban način pretvorio u rečni Ijiijan koji može da razgovara sa svojim mrtvim učiteljem Savlom Petrovičem Norvegovim. Šta je trebalo raditi? Prepričati priču (roman, poemu) glupo je i besmisleno (lakše je posavetovati da se kupi i pročita). Preraditi, prevesti na tebi svojstven način izražavanja? Ne znam, ali pokušali smo, I zato - vizuelne asocijacije, ne vise od toga, Andrej Mogučij Virus "I love you" DIJALOG О NIMFEJU: Dmitrij Vorobjov i Aleksandar Mašanov u predstavi Andreja Mogučeg Škola za budale -Nimfeja Alba - to nije cvet. -To je lik iz izmišljotine Mogučeg koja odmah podseća па haotičan hepening i na ostvaren san. Nimfejevu polovinu igra Dima Vorobjov, glumac izražajan u svakom pogledu. Njegova izražajnost je unutrašnja osobina. Drugi deo razdvojenog Nimfeja je Saša Mašanov, Nimfeja 2. -U paru “Vorobjov - Mašanov" oni jedan drugog smenjuju,. sećanja jednog nastavljaju se na "sadašnjost" drugog. Nimfeja 1, koji leži na krevetu smenjuje drugi. kao da je to glumačka etida. Jedan nastavlja život drugog. Ali oni nisu isti, nisu blizanci. Razlikuju se, mada predstavijaju celinu. Tromu prozu Sokolova Vorobjov pretvara u "polugenijalnost" pomoću samo njemu svojstvenog glumačkog manira. ima memoriju za predmete koja se fizički oseća - za sve te okraćale kaputiće s "mačjim" okovratnicima, kaljače i šubare sa ušankama posleratnog kroja. Siušajući о vrećicama sa cipelama za preobuku, čitava sala zadrhti sećajući se sebe,