Bitef

A onda pomaže samo urlanje. Na određenoj tački razmišljanja čovek sebi dozvoli venti! ili izliv osećanja, zatim se vraća razmišljanju. To je za mene uzbudljivo. Ne kad neko razmišlja, pa počne da vice, već da se vrati razmišljanju kad se dobro izurla. Ko je protagonista tvojih večen diskusija? Protagonisti su subjekti koji su uvučeni u sadržaj; ne u priču, već u problem. U сети je izuzetnost saradnje s tri glumice iz drugog dela ove trilogije Svetlana u faveli, sa Suzanom Abelajn (Susanne Abelein), Anjom Svajcer (Anja Schweitzer) i Elizabetom Roli (Elisabeth Rolli) s kojima posle tri godine opet radis? Počeli smo zajedno, u teatru u Lucernu. Prvi deo serije, soap Java 1-10 bila je hladna analiza radnih uslova. Tokom rada na nastavku 11-13, ja sam zajedno s tim glumicama pronašao emotivni prilaz. U Java pokazuje osećanja upotrebili smo teatar da bismo о nekim problemima razmišljali u nadi da su to i problemi gledalaca. U torn procesu su njih tri aktivno i merodavno učestvovale. Zato sam im tako privržen, One su glumice koje se potpuno posvećuju onome sto rade. Ako im je stalo do te večeri, one su i telom i dušom prisutne, ne kriju se iza neke maske ili neke ličnosti, nisu sujetne, one stoje pred nama ogoljene i nezaštićene. To je bitno za moje večeri, a ja znam da će to njih tri i učiniti. U ranim komadima raspravljali ste о neprihvatljivosti radnih uslova kod nas na Zapaàu и industrijski razvijenim zemljama. U tvo-

joj najnovijoj trilogiji proširuješ raspravu: upoređuješ tu temu s lošim i neformalnim radnim odnosima и metropolama Trec'eg sveta? Da. Ne pokušavamo da govorimo о gradovima Trećeg sveta koje i ne poznajemo, već da se upoređujemo, da presadimo ovamo društvo i politiku koje su sad na dnevnom redu u Trećem svetu. Kršenje zakona u metropoli kakva je Sao Paulo na neki način prihvaćeno je od vlade. Politika nesigurnosti, koja služi kao generator privrednog rasta u toj vrsti velikih gradova, potpuno je izgubila svaki smisao jer se vise i ne pokušava sa stvaranjem socijalnog sistema u коте bi bilo sigurnosti. Kad je nesigurnost politika, politika je besmislena. Mislim da to ima veze i s пата. Govorimo о Sao Paulu jer se nadamo da će nam to nešto reći i о radnim odnosima kod nas, Zašto diskusija о tome mora da se rodi na ovakav, zaobilazan naän? To je istraživanje teksta. Osim toga, s Bertom Nojmanom, njegovom Rollende Roadschau i s berlinskom Volksbühne bio sam u Sao Paulu, gde smo igrali u teatru u jednoj faveli. Taj grad zbunjuje. Tekst je bio moj vodič - ne za pojedine delove grada, već za пеке odnose i strategie. Sta povezuje, a po сети se razlikuju tri dela tvoje trilogije koja se dešava na tri različita, veoma udaljena dela sveta. Sva tri dela pričaju istu priai: skoro bismo mogli reci da je to melodrama, melodrama о kontesi kod koje radi Pablo. On krade i pravda se tvrdnjom da gate stvari podsećaju na nju.