Bitef

Romeo Castellucci

La Societas Raffaello Sanzio nastaje u Cezeni 1981. na inicijativu Romea Castelluccija (reditelj), Claudije Castellucci (pevacica), Chiare Guidi (glumica) i Paola Guidija (glumac). j Ree je о grupi veoma mladih umetnika koji preuzimaju otvoreno istrazivanje u granicama pozorisnog jezika. Mnogo je predstava kreirano tokom godina, a sve su znacajne radi promisljanja i ponovnog ¡granja jezikom, a i zbog nacina na koji se stvara predstava, prozivljava i shvata teatar. Trupa je pócela da radi 1981. godine predstavom Dijadin su-sret и Monadi. Godine 1983, pócela je serija beseda (citanje teorijskih razmisljanja o nekim argumentima prikazanim u predstavama trupe) koja obuhvata poglavlja od Oratorijuma br.l: Umetnicka repatrijadja do Oratorijuma br. 5: Svestan sam mrznje koju gajis prema meni prema tekstovima Claudie Castellucci - koji je bio deo Velikog kraljevstva adolescente (1988), manifestaeije koja je imala mitski karakter zbog vremena, mesta i nacina izvodenja. U mectuvremenu eksperimentisanje jezikom dovodi grupu do toga da 1984, stvori novi jezik generalissima, koriscen u predstavi Kaputt Nekropolis, prikazanoj na Bienalu u Veneciji koji je tada vodio Franco Quadri. Тек sa predstavom Santa Sofìa teatro khmer (1985) objavljen je unutrasnji rat slikama: Ikonoklastija protiv slike. la ikonoklastija je ponovo koriscena u oblasti jezika u Jadnicima (1986) u kojima Arald, sredisna licnost, tokom citave predstave nepomicno stoji i ne progovara ni ree. Godine 1987. s predstavom Takva anticka lepota ulaze u bajku sa njenim mitskim i antiistorijskim obelezjem i na taj nacin izranja pozitivan karakter teatra u politickom i egzistencijalnom smislu. Od tog trenutka, zivotinja ce se pridruiiti glumcu: njen zadatak je da uzdrma celokupno scensko dogadanje, da bude onakva kakva je - eist glas, koja nema govor vec jezik. Sledece godine je pócela rad Pozorisna stola silazenja kojom je rukovodila Claudia Castellucci. Zadatak te stole bez metoda i bez ogranicenja pristupa bio je da pomogne glumcu da ponovo ovlada svojim telom, dok termin sìlazenje aludirá na iskustvo koje je potrebno da bi otkrio kako se sramotno krije iza govora. Iste godine druzina je osnovala Kucu lepe krajnósti, koja je mesto rada i sediste Societasa. Godine 1990. Società' postaje Societas da bi se istakla zajednicka potreba samog teatra a posle predstave Silazak Inane (1999), mit je glavni Instrument njihovog pozorisnog delanja. Sa GUgamesom, prema tekstu i u reziji Romea Castelluccija, postize se potpuna podudarnost spoljasnosti i smista: ono sto se vidi je istina. Izuzetnost ovog poduhvata je u izmicanju od reainosti medija sto za posledicu ima vracanje znacaja secanju koje se usredsreduje na ono sto svesno zna da gubi zauvek. Putovanje kroz mitove antike, zavrsava se yelikom dramskom svetkovinom Ahura mazda. Nova godina na pozornici, kako vam se cini (1991): u sredistu je Persija, mesto nastanka pisane reci i knjige, ogroman prostor posejan knjigama, a zadatak glumca sada je da se vrati na scenu. Zatim siedi Hamlet, zestoka spoljasnost smrtì jednog mekusca (1992) gde se nastavlja taj silazak и pakaogovora uzimajuci Knjigu kao antonomaziju tradieije - one vezane za autora Hamleta - Viljema Sekspira. Zatim siedi Mazoh. Trijumf teatra kao pasivne snage, krivice iporaza (1993) u kojoj je glumac mazohista koji manifestuje sopstvenu nemoc da stvori neku drugu stvarnost i ta manifestacija nemoci postaje zajednicka snaga. Podudarnost tela i komunikacije dolazi sa Orestijom (1995) u kojoj se scenska tehnika sluzi tehnologijom da bi ozivela oblike sna.Ta predstava otvara vrata Evrope grupi iz Cezene. Izmedu ostalog dobijaju Canada Premio Masque D'Or 1997. g. kao najbolja strana predstava. Retorika je u sredistu Sekspirovog Julija Cezara iz 1997. (Nagrada Übu za najbolju predstavu) gde se kroz govor odvija putovanje unazad sve dok se ne dosegne artikulacija zvukova kakvi su bili na prapocetku: Antonio je lingvirektomiziran, njegov govor postaje telo.