Bodljikavo prase
I
Страна 6
БОДЉИКАРО ПРАСЕ
Бр. 1
ЦРНОБЕРЗИЈАНСКИ КУРС ИЛИ ЕНГЛЕСКИ ШЕГРТИ НА ДЕЛУ Чуди ме да нас Бвограђани нв♦.е да разумвју и првбацују нам што наплаКујвмо оое данашње цене намирницама у Београду Па ми само копирамо наше учитеља Енглезе, али их још нисмо достигли. Кад су Енглези могли џак биберв, који су плаћали сто динара у својим колонијама, продавати у Европи по десет хил.а да динара, што да ми не можемо продавати маст по 200, кад је плаКамо у нашој колонији 50 динара. Па то је свега четири пута скупље. Што да ми не забиберимо Београђанима, кад су Енглези биберисали Европи читав један век. Зато треба Београђани да нас разумеју, јер ми као енглески ученици друкчије не знамо. Црноберзијанац ПЕЛЦЕР НАМ ДАЈТЕ1 Сарадник »Бодљикавог прасетап посетио је Страхињу ЈањиКа, новог претседника крагујевачке општине. Код њега је затекао много Београ^ане — познанике. —А шта кете ви овде? — питао је. Сигурно због иамирница?
— Не, одговорише сви у глас има нешто прече што нама треба. Тражимо пелцер од његове батине. ДЕМАНТИ ИЗ КРАГУЈЕВЦА Није истина да сам посекао све шуме око Крагујевца. Истина је да сам посекао две шуме, два наша бивша »поштена генерала.п Али сам оставио једну младу дренову шуму. За чега је ова резервна шума, зна се. Њу сам резервисао за Београд и то специјално за оне »поштене« са Дедиња. Страхиња Јањић КОРИСНИ РЕЦЕПТИ КАКО МОЖЕТЕ С ЈЕДНОМ ЦЕПАНИЦОМ ДА СЕ ГРЕЈЕТЕ ЦЕЛЕ ЗИМЕ Кр.. Узмите једну добру цепаиицу (нађите је на улици, у парку или било- где) и понесите куКи. Ако нисте вешти, ви позајмите од оног који је има. Соако јутро у пола осам дижите је и спуштајто док се не ознојите. Тако непрекидно. На пролеКе имаКете опет целу цепаницу мада сте се преко зиме бесплатно грејали.
Пецачи
— Чуди ме да више ни једна риба неНе д'а се ухвати на нашу удицу! — Мене више пишта не чуди.Тешко кување
— Дај мало вишс тог зачина! Оау супу је просто немогуКе Н1ЧИИИТИ уиусном!
и п&прека Било је то за време Америчког грађанског рата, Линколн, доцнији претседник Уједињених Америчких Држава, борио св тада противу Маклелана, команданта уједињоних снага, који је врло ретко употребљавао своје трупе. Линколн му је једнога дана послао јодно писмо следеКе садржине 1 — Драги моЈ Маклелану, ако неКеш ти да употребљаваш твоју армију, биКу тако слободан да је себи за неко време позајмим. Поштује те твој Линколн. ❖❖ Славни аустријски композитор Франц Шуберт бавио се једно време у Италији. Том лриликом долазио је у везу са неким талијанским композиторима, са којима је водио дуге дискусијо о музици. Једном приликом, седеКи у квфани са свјоим пријатељем, неким познатим музич«им критичарем упита га: — Шта мислите, да ли |е осма симфонија (Ресамонде) исто тако добра као и моја позната »Серенада«? — О, осма симфонија је миого боља, маестро! Њу можете упоредити са Мон Бланом, а ваша аСеренада« је као Семеринг. — То сте врло добро рекли одговори Шуберт. Али ја мислим да на Семеринг иду људи ипак много радије него на Мон Блан. ❖❖ Купац: Добро, платиК/ вам триста динара. Само стаои*о етикету од двеста динара. ХоКу да пскежем жени да могу дл к/пујем јегтиније од ње. ❖❖ Стари нежења трговац разговара се са Керком свога ортака: — Данас је, Марице, био у радњи један момак и просио те од твога тате. — Ах, то мора да је оиа) глупи и пијани Јоца! — Није. — Онда је она ружна будала Тома. — Није ни он. Не можеш ое сетити. — Па ко је то? — Ја сам те просио. — .Дакле, ипак сам погодила сво, осим имеиа. ❖❖ Лекар: — Могли сте да се окупате пре пего пгто сте дошли да вас прегледам. Болесник: — Ах, докторе, то иије важио, пошто је посреди уиутрашња болест. ❖❖ — Ви хоКете да узмете моју кћср која није ки лепа, нити има мираза? Да ли ете имали кога лудака у породици? — Нисам, госпођо Ја сам први. ❖❖ — Сто динара, то је поклоњено, госпођо, уверавам вас. — Можда, али шта Ке на то речи мој муж? — Ох, госпођо, и ви мислите на вашег супруга кад вам се нуди један овакав папагај? ❖❖ — Кад је мој син купио од вас ауто, ви сто рекли да Кете му заменити све поломљене делове. — Да, а шта желите? — Дајте ми једну цеваницу и једну кључну кост.
Гарантовано свеже СВИЊСКО МЕСО из Дирисових обора ДЕЛИЂЕИО БЕСПЛДТНО пошто смо га бесплатно и добили. За услове обратити се код 0&а миара
Нош &МШШ> У жељи да својим читаоцима пружи прилику да покожу обимност свога духа, редакција »Бодљикавог прасета расписује наградни конкурс за НАЈБОЉИ ВИЦ ИЗ ОБЛАСТИ СПОЉНЕ ПОЛИТИИЕ Услови конкурса су следећи: 1. На конкурсу могу узети учешћа сви читаоци »Бодљикавог прасета« од 5 до 55 година. 2. Професионални хумористи, новинари, књижевници или набеђени новинари и књижевници немају право учеш^а на конкурсу. 3. Рок за слање одговора је 1. јануар 1942 године. 4. По завршетку конкурса, један нарочити жири састављен од наших новинара који су радећи на разним шаљивим листовима стекли репутацију највицкастијих људи прегледаће све приспеле одговоре и одвојиги двадесет најуспелијих, који +>е бити објављени у листу. 5. Сама читалачка публика гласањем +*е изабрати три најбоља вица између ових двадесет. 6. Најбољи виц на овом конкурсу добиће награду од 1.000.— динара. Други виц биКе награђен са 500.а трећи са 200.— динара. На тај начин »Бодљикаво прасе« омогукиће тројиЦи својих најбољих читалаца да се снабдеју оригиналним, или — што би рекла браћа Хрвати — непатвореним, прасе^им печењем. * Ј Уредништво
— Овде баш Читам да су де»ојке и жене у Америци потрошиле последњих година трипут више новаца за косметичка средства него амвричко министарство војске за наоружање. — Па сасвим разумљиво, оне више и освајају. ❖❖ — А сад направите насмеЈано лице! Мислите на нешто пријатно1 На пример, на своЈу жену. — На жену? Ја сам се пре осам дана развео. — Још боље! Мислите на то1 ❖❖ — Ово је моја најдража слика! — Не видим по чему Је она боља од осталих!.. — О, још како, госпођо, малочас сам је продао. ❖❖ • — Марице, нигде немв госпође. Да ли сте је негде видели? — Видела сам је, господине, мапопро, баш када је пила ча) за мршављење. — Шта кажете? Да нијо сувише чаја попила?
Претседник општине пита сеоског учитеља: — Добар дан, господине учо, како је? Како је? Као свима сиромасима! — Дођите код мене на ручак. — На ручак! Хвала вам, не желим да стичем навике коЈе не могу да одржавам. ❖❖ — Не, господине, не могу вам дати руку моје Керке. — О, а зашто? Ми се толико волимо! — То је тајна, то је болна таЈна наше породице: она Је јадница луда — Луда! Ја то нисам лриметио. А у чему се састоји то њено лу» дило? — Па баш у томе, што се за« "»убила у вас. ❖❖ Сретну се дв® пријатељице. У разговору Јодна упита: — Како ти Је муж? Нисам га видела во^ читаву вечност. Благо теби!