Bodljikavo prase
Страна 6
БОДЉИНАРО ПРАСЕ
Бро) 8
Радосна вест
— Мо{а сестра аам поручује да ће доћи на састанак кад престане кнша.
ПРАВА ЉУБАВ Жена са гуши у сузама. Муж: — Забога, драга женице, зашто једнако плачеш? Жена: — Несрекна сам, јер сам уверена да ме ти више не волиш. Муж: — Лудице једна! Па зар не видиш да те лудо волим! Када те не бих волео, зар бих остајао да се, поред тебе, по цео дан гњавим. ПОЗИВ У БОСКОП После уличног познанства, младиК позива девојку у биоскоп. — Хвала, то не могу, брани се девојка. Знам ја шта то значи. Тамо се мушкарци исувише слободно понашају. — Којешта! Уверавам вас да ја слнчне ствари никада не радим, јер би људи иза мене могли да виде. — Па то не смета, пожури се девојка. Можемо ми да седнемо и у последњи ред. ЗАБУНА
— Ало, зоолошки врт1... Молим вас по(леда|то да се у неном кавезу не на.тачч мо| муж, пошто код мене у фотсљи седи мајму«.
ЛАКШЕ ЈЕ ДАТИ ЖЕНУ НЕГО КРАВУ Свратио Лала код посланика, свог пријатеља, у вароши. — Добар дан, Перо, прими моје саучешНв. Чуо сам да ти је умрла жена. — Јесте, господине, али десило ми се још веће зло... — Шта то побогу брате? — Па ето, угинула ми је и краеа и сада сам потпуно пропао. — Немој очајавати, Перо. Имаш пријатеља, па ке ти помоКи. — Јесте, неки су веК хтели да ме жениду! — Ето, видиш.„ — Да, али нико ни|е дош'о да ми понуди нову краву. УЧТИВ ПОВЕРИЛАЦ Један отмен поверилац није хтео да увреди свога дужника те му написа писмо оое садржине: Драги пријатељу, ? твој Стева СтевановиК. На ово писмо одговорио му је дужник оваквим писмом:* Драги пријатељу, I твој Никола НиколиК. ДОКАЗ На часу »теорије« објашњава каплар: — Момци, земља )е округла. Ко не верује доби^е два дана затаора, осим других доказа. ЈРДАН КОЈИ НИШТА НЕ СЛУТИ — Слушајте, пријатељу, у будуКе кад се љубите са женом, спустите завесе на прозорима. СиноН сам пролазио поред ваше куКе и видео сам како се грлите. — Е, сад сам вас ухватио у лажи. Ја синоК нисам ни био код куКа.
м
ншш
— Гости су отишли, а нису нам ни захвалили... — Како да не, на станици је Јовановић рекао својој жени: — Ипак је код кућв најбоље. ♦!♦♦♦♦ Отац (синчићу): — Ти си баш једно прасе! А знаш ли ти шта је то прасе? Синчић: — Знам, тата, то је дете маторе свиње. ♦♦♦♦♦♦ — Сто динара за једну визиту, то је исувише, г. докторе. — Никако није много, ви заборовљате да сам вам пронашао четири болести за тај новац. ****** — Доврага, тако лепа длака, чије је то крзно? — Мо)е. ♦♦♦♦♦♦ — Докторе, забога, шта ств урадили? Ви сте ми саветовали да употребим сенф и на тај начин одвикнем дете да сиса палац. — Да, па зар још сиса палац? — Наравно. И, замислите, сада више неКе да сиса палац, док му не намажем сенфом. ****** — Е баш је овај ПавловиК дрзак човек, каже др. Поповић својој жени. — Зашто? — Па покварио човек стомак код нас на вечери, а иде код другог лекара да се лечи. ****** — Господине директоре, архива је препуна, нема више места, мораћемо стару архиву спалити. — Добро, спалите је, али је прво копирајте. ♦!♦♦!♦ — Шта ти пада на памет да по оваквом пљуску не отвориш кишобран? — Шта Кеш, драга! Био сам убеђен да сам га заборавио код куће.
Распродаја књнга Јевтино! Услед великих количина непродатих књига на стоваришту распродајемо по ниженаведеним јевтиним ценама известан број монументалних дела. Не пропустите ову прилику да са мало новаца, а евентуално и џабо обогатите своју библиотеку. Луксузан повез, фина енглеска хартија. Књиге се по споразуму могу добити и џебе. Раније: Сад: Динара • Генерал Душан СимовиК: »Моје командовање у рату 6 амрила од 7 до_ 8 часово«, са предговором пуковника Доновена и поговсром Винстона Черчила; богато илустровано, са факсимилима оригиналних признаница — — 220.— 15.Генерал Богољуб ИлиН: »Наше тенковско оружје у операцијама ло београдским улицама, 26/27 1941«, са неколико скица и писменим признањем генерала де Гола — — — — — 180,— 12.Милан Гавриловић: »Дупло књнговодство у дипломатским нзвештајима«, са почасним отиском прста друга Стаљина — — — — 200.— 13.Слободан Јовановић: »Шенилни вођи дечачких ресолуција«, са додатком: »Боље рат него пакт«, писмени задатак једног ученика VII разреда гимназије — — — — — — 180.— 12.Еогољуб ЈевтиН: »Чувањс Југославије у Марсељу и у Каиру«, Разговори угодни уз ђувеч, са аутограмом г-ђе ГачиК — — — — — — 120.— џабе Милан Грол: »Основна начела лучистичке демократије«, са фотографијом писца снимљеном приликом његзве победе на конкурсу лепоте у Карлсбаду. — — — — — — — 120.— 10.—
х) Пошто би се могло десити да више од три лица зажеле да прочитају ово дело књижевника и државника Бошка, нико џабе не може узети више од 50 примерака.
Кориетитв 08у прилику! Навалм нгроде!
— Јеси ли дискретан? — Као гроб. — Онда чуј: позајми ми хиљаду динара. — Буди миран, као да ми ниси ништа о томе ни говорио.
Профосор: — Како се познаЈе глуп човек! Студент: — По нретенским питањима која поставља.
Отац: — Шта више волиш да добијеш, сине, брата или сестрицу? СинчиК: — Ако ти немаш ништа против, ја бих волео ждребе. — Ви морате да оставите ракију ,каже лекар пацијенту. — Пробао сем толико пута, пли све узалуд. Жена је нађе па је попије. **.' »♦> — Деда, хајце склопи очи! — А зашто? — Мама је јуче казала да Кемо се сви преселити у твоју куКу кац ти затвориш очи. ♦♦♦ Два дечака всжбају математику: — Претпоставимо да твој отаи дугујо: 175 динара касапину, 1500 газди за стан, 550 др9ару... — У том случају, ми се преселимо у други креј... ♦*" (** — Можете ли се на овај исказ злклети? — Не, могу, имам реуматизам у оба оамена. ♦!♦♦♦♦ — Вндите, госпођо, лекар не треба да лечи само тело, веК и душу . — СреКа што је душа бесмрт-
Отац прегледа свој сат и каже: — Но разумем зашто не ради. Морам да га однесем код сајџије да га очисти. Узалуд, тата, ја и сека .смо га цело пре подне чистили четкицом за зубе, па ништа није оредело. ♦♦♦♦♦♦ Зубни лекар; _ Треба да извадите шест зуба горе... седам доле... Пацијент: — То значи трина|ост зуба! Извадите ми још Јвдан, неКу баксузни број. ♦♦♦>?♦ Две пријатељице: ■ — Мислиш ли да Ку доживети шездесет година? — НеКеш ако и даљв останеш У тридвсвтој.
Једној старијој госпођи, која је сведок, судија поставља питање: — Прво ми реците своје године, па се после закуните да ћете говорити истину. ****!* Два човека разговарају: — Замислите, тек је шест месеци како је постао удовац и већ се жени! — Шта ћете! Срећа није никад вечита! ****** — Али зашто увек свака игра много мање траје када ви играте, госпођо? — Не чудите се томе! Мој муж је шеф оркестра! <&»♦♦ Путник у првој класи разговара: — Верујте, госпођице, цело моје богатство је у мојој ингелигенцији. — Како можете, онда да путујете првом класом? СЛИЧМЕ СУД5ИНЕ
Глумац: — Ех, драги дружо, наше судбине су спичне. Теби звижде кад хоће да те дозову, а менн кад хоће да ме отерају са позорнчца.