Bodljikavo prase

БроЈ 8

ЕО"Т1,М»АПО ПРАС бтрана 9

\ЈИалЈг. шалЕ /С ^МОЈШК БРааом

— Данас сам пукуловски ручао... — А где то? — Код своје куће. И то и црии и бели лук са хлебом, ❖❖ — Кажите ми, како сте постали књижевни критичар? — Ја сам, знате, још из малена осећао одвратност према литератури! ❖❖ — Ваш је муж члан певачког друштва? — Ах, оставите га! У певачком друштву пије а код куће пева! ❖❖ — Кад сам био тако мали као ти, ја никада нисам лагао... — А када си почео, татице? ❖❖ — Ви тужите вашега пријатеља да вам је казао да сте кретен и идиот? — Да, господине члане, то је цела истина! — Па када је истина, што га онда тужитв! ❖❖ Учител.! — Реци ми зашто Је време за неколико сати доцније у Америци, него у Европи? Ђак: — Зато што је Америка тек доцнија пронађена. ❖❖ — Ваше име? — Милић Милик. — Дакле два пута МилиМ Па шта вам је име а шта презиме? ❖❖ Судија: — Ваш брак је разведен и ви сте проглашени за кривог. Муж: — Боље крив разведен, него ни крив ни дужан ожењен. ❖❖ — Зар ме се се&ате, госпођице? Видели смо се пре неки дан у зоолошком ерту... — Ох, опростите! Била сам први пут у животу у зоолошком врту и видела толико нове животиње, па сам све измешала. ❖❖ — И замисли, драга моја, она Је умрла у тренутку када је код кројачице пр.обала балску хаљину... — Сиротица! А које боје?

ЗЛОБНО — Не видим већ одавно Мику с Олгом ,а пре су стално били заједно. — Па венчали су се. ЉУБАВНА ИЗЈАВА — Госпођице, заљубљен сам у вас до лудила! — Па узмите ме за жену. — Толико луд баш нисам. ЈЕДИНА ВРЕДНОСТ — Је ли редакција употребила штогод од онога што си јој послао? — Јесте. — Шта? — Марку за одговор. Ж.:* ЛЕП ИЗГОБОР — Немој да поричеш: видео сам те кад си га загрлила. — Да, али само из учтивости. Он је мене прво загрлио.

Кад је вереннк иемичар

ДРЗАК ТИП — Јуче је био код мене извршитељ... Какав тип! — Зашто? — Све што је видео код мене у кући хтео је да однесе, ГАЛАНТНО — Госпођице, ја вас волим и пратићу вас увек, до накрај света1 — А ако умрем? — Онда ћу вас отпратити до гробља. НАЧИН — Кажите ми, драга. како ћу да ишчупам из срца велику љубав, коју осе^ам према вама? — Узмите ме за жену. РАЗУМЕЛА ГА Муж (читају^и новине): — Ужасно, двадесет напада апоплексије за једну ноћ. Жена: — Боже мој, као да у овом граду и нема полиције. ПОТЕРА ЗА ДВОЈИЦОМ — Ви тражите једног благајника? обра^а се један кандидат директору банке. — Стварно тражим два благајника: једног новог и оног старог који је побегао.

ПРОСИДБА Отац: Јесте ли сигурни да волите моју кћер? Млади^ (са заносом): Волим је лудо! Обожавам је. За њу би био у стању да скочим с оне високе стене у дубоку провалију и да доле изчезнем као раскомадана крвава маса. Отац: Млади пријатељу, од те везе не може ништа да буде. Ја тако исто лажем, ал за малу породицу као што је наша доста је један лажов. ДВОСМИСЛЕНО Муж на усору: — Жено, моји су часови избројани. Зато пошаљи по кума Стојана, који ме је наговорио да тебе узмем нека дође да му на самртничкој постељи — опростим.

■-Ј+але шалЕ врааом

Болничарка пријављује лекару два пацијента. — Господине докторе, дошло је двоје глувонемих и моле да их прегледате. — Глувонемих? Откуда знате да су глувонеми? — Па они тако кажу. ❖❖ Претседник суда узима персоналије: — Оптужени Петре Павловићу како се зовете? ❖❖ — Зашто се ви никада не куцате кад пијете? — Губим време. ❖❖ — Жено, данас сам се осигурао на сто хиљада динара. — Није требало то да ми сада кажеш. — Боље би било да сам се пријатно изненадила кад умреш. ❖❖ Послератна богаташица окре&е се на једном концерту особи до себе: — Хм, и то ми је неки соло концерт! Само Један певач. ❖❖ л Нова млада као дома^ица: — Молим колико јаја да у»мем за чорбу? — Узмите четири, од два у»мите беланце, а од два жумаице. г ❖❖ — Микице, каже професор, шта знаш о Карлу Великом? — Карло Велики— Карло... био Ј е — Дакле, ни данас ниси иаучио задатак о Карлу Великом. Нека дође сутра твој отац._ — Молим, господине профвсоре, ни он ништа не зна о Карлу Великом. ^ ❖❖ — Никако не могу да нађем белешку у данашњим новинама да се наш пријатељ Петровић оженио удовицом Поповикком која има петоро деце. — Види, можда Је у рубрицж друштва и установе. ... ,

Нова граматика

ДОБАР ОДГОВОР — Зашто наш шеф увек ставља јастуче на своју столицу? — Да не седне дрво на дрво.

_ или примеиа хлороформа у љубави..

ХЛАДНОКРВНОСТ — Најзад, молим вас, ја не могу долазити сваки дан ради овога тричавог рачуна! • — Па баш и ја на то мислим. Онда одредите један дан недељно, рецимо четвртак.

— Донеси шећер за кафу. Ено га у фијоци. — И-ју. А од кад се каже »фи]оца«1 н-'