Bodljikavo prase

'V ....

БОДЉИКАВО ПРЛСе

Страна 5

■ОШгв 44&^ОЈое прцца Ча-Тозин савет

Десило се то претпрошлв зиме у једном нашем банатском еелу, недалеко о дПетровграда, Истинит случлЈ, в сви учесници су и данас живи и здрави. Млад лекар Никола Т, отворио ординацију у том селу, е за врло кратко враме стекао велики број пријател.а. Ишао му посао одлично, Јер крај богат, а лекара нема по селима, а кад нема конкуренције сваки посао иде добро. Не би се могло реНи да Никола није савестан лекар. Он је понекад и у поноћ ишао да обилази болесника, па је ишао чак иудруга села, Зато је набавио коња и чезе, да не би морао газити банатско блато. Једне ноћи, нешто пре првих петлова јавише му да треба да ода код неког болесника, а он ти упреже коња и крену. На малер кон. му се у мраку спотакао о једну врљику, и захрома тако да не могаше да иде. Куд ће, шта ке, залупа Никола на прозор богатог сељака чика Тозе. Мало после поЈави се чика Тоза на прозору, и разрогачи очи видеЂи доктора. — Е, госпон докторе, та откуд ви у ово доба ноћи, касти... — Захрамао ми коњ, а морам одмах код једног болесника. Него, позаЈми ми твоЈу кобилицу. — Та шта питате, госпои докторе. Само, озебао еам ти па не могу изићи... Знаш. тане му, где Ј

Је штала,,. Изведи »Јулку« а остави твог коња... — Хвала чика Тозо... Чика Тоза притвори прозор, а Никола испреже свога вранца и уведе га у шталу. Тек што је привезао вранца када се от»орише шталска врата и унутра упаде неко. Окрете се Никола и угледа деветнаестогодишњу Тозину кћер Мицику. Распојасана, само у кошуљи од провидног платна, са свећом у руци, изгледала Је као ан1јелак. — Мицика, откуда ти? — Ето, госпон Никола, помислих од вас да сте Шаца Тандркаш... Ми смо, касти вереници. Како она међутим није показивала вољу да оде, а ни Никола ниЈе дрво, то се они зачас нађоше у сену. Ослади крв мирис сена и шта ти Ја знам, тек би шта би. Њих двоЈе у гушању оборише неке мердевине, које треснуше са силном лупом. Ни то их не омете. Ча Тоза зачу лупу, па отшкрину прозор помисливши да доктор не може да изведе кобилу из штале. Повика тако да би га и мртви чули: — Само чврсто докторе!.. Она је мало жешћа, али »|је опака.,. Неће вас ни уЈести ни ритнути,.. Пљесните је мало по сапима и помилујте по трбуху.„ Та сместа ће се смирити, бештиЈа једна...

ДОБРА ХАРТИЈА

. Јохан Браме, познати композитор песома и Бернард Солц били су још из младости блиски пријатељи и то пријатељство је трајало и доцније, када је Брамс био далеко претекао у слави Солца. Једном приликом, када је Брамс био у Франкфурту на Мајни, посетио је пријатеља. Шолц је показао великом умет-

* *: нику један трио, који је био тек компоновао и молио га за оцену. Брамс пажљиво прегледа партитуру, узе последњи лист, протрља између палца и кажипрста и запита заводљиво се смешећи: Кажи ми, Бернарде, одакле ти овако лепа хартија за ноте?

Моћ навике

ТРИМВИЈУ БР.6 П&Е. -НЕКМ ДД« Било ј% сдмо и мовеки.

<$РЕГтЈ-1 аоВЕК*ЈЕ Купио пдкло зете ло млисимих5Д4чо> ЦЕ^и, л ииЈЕ1-.иЕк'до

ј р вв Л'г

или како детектив, љубитељ природе, посматра пеЈсанс

^В^Ј посттстисгар ПРОЛЛЈЕ ОВОЛииЕ КОЛДСјЕ по з вии комрл .

утије ол"клртоип"з# 'сллнјеплкетл злроблзе« ницимд постдле с* с^пзђе олснлр^ииЕ нлмирииц^ КОЈЕ СЕ НДЛЛЗЕ. У Н>ОЈ / "

НАД попом поп Газда-Нацко, рентијер, имао Је врло лепу кпер јединицу, коју су тражили многи виђени просиоци, али је отац није давао плашећи се да се не наиђе на зета распикућу. За ту газда-Нацкову слабоет био је сазнао један млади и препредени едвокат, иначе човек лаке руке. Једног дана он дође у посету газда Нацку пред само вече. Девојка хтеде да унесе у собу запаљену лампу, али јој адвокат рече: — Шта ће нам лампа, госпођице, кад можемо да разговарамо и у мраку. Зашто да трошимо петролеум? Лед је био већ пробијен. Газда Нацко коЈи је неповарљиво примио госта, одобровољи се и рече својој кћери да изнесе лампу. У даљем разговору адвокат је све више освајао цицијашко срце газда Нацково. — Јесте ли ожењени? упитао га је газда Нацко. — Таман посла! Да натрппам на неку распикућу, Ја, коЈи толико штедим да, кад ми се пиЈе пиво, наспем воду у пивску криглу, натегнем криглу и жмурећи попијем воду и уобразим да је пиво, па онда одвојим четири динара за уложну књижицу. Лукави адвокат је успео. Газда Нацко му је дао своју ћерку и мираз. Тек тада је видео како је насамарен.

НЕ8ИНАШЦЕ

— Замисли, драга, Миле је толико дрзак и безобразан, да ме Је, кад смо били у биоскопу, у мраку уштинуо! — Па јеси ли га ошамарила! — Нисам, ]ер ми Је Једна рука била код каваљера лево, а друга код суседа са десне стране. „Слатко прасемие"

— 1У1и смо га добили сасвим малог. Зато је тано и размажено.

ВЕЧЕ БЕЗ ВЕЧЕРЕ Вратио се човек^ њиве куЋи, гладан и нерасположен, и затекао жену где седи крај ватре. — Је ли готова вечера? упита је он. — Није, — рече му жена. Бунар далеко, а ударила киша, па нисам могла да идем по воду, да не покиснем. Не рече човек ни речи, веК "Узе кофу и пође на бунар. Ускоро се врати кући с пуном кофом воде, стаде жени иза леђа, и изручи јој кофу на главу. — Ето ти, жено. Сад иди слободно на бунар по воду, јер горе покиснути не&еш. НАРЕДБА ЈЕ НАРЕДБА М СтоЈале баба удовица и њена унука девојка на путу пред кућом. Наиђе однекуд сеоски пандур, приђе им и, тобож> забринут упита их: , — Знате ли шта је ново? — Не знамо. А шта то? — Дошла наредба да се отсвд удаЈу бабе за момке, а девојке за старце, — рече им он најозбиљнијим гласом, па продужи ка општини. Девојка поверова пандуру, те поче да плаче, што мора да со уда за старца, али баба стаде да је теши: — Море пути, ћерко! Шта ти помаже да плачеш?! Морамо да трпимо, па шта нае снађе. Наредба је, наредба. ј,