Bodljikavo prase

Број 15

бркове.

Ујка Тома волн да игра Цезара, али не пристаје да обриЈе

— Само минут раније и мама би настрадала приликом пада овог часовника!.

— Слушајт* само ову, чу|е се шум морских валова!.

НАД ЈЕ ГАРДЕРОЕЕРНА ЛЕПА

ДВЕ СЦЕНЕ Господин Марко дао оглае у новине и собарице се јављају, Зли и он, старо закерало, бира. Гледа им књижице, препоруке, упита их по нешто, али иема ни једне озбиљне и онакве како би он хтео. Напослетку наиђе једна. Чиста, озбиљиа, а књижица јој пуна препорука. — Добро, узећу вае, рече господкн Марко. А колику плату тражите месечно? — Само пет стотина динара месечно, господине. — Свршено, узимам вас са задовољством. — Молим, гоеподине, трже ее собарица, ако хоћете са задовољством, онда — осам стотина динара месечио! НЕКД ВРСТА ЉУБАВИ Видео Нак-редов свога четиог наредника где шета с девојком, па сутрадан, пошто јој је поде. лио много комплемената (то га не кошта ништа, а може му ваљати) упита наредника да ли је заљубљен у девојку и мисли ли је узети за жену. — Море, ништа озбил>но то је само плафонска љубав. КОНСЕКУЦИО ТЕМПОРУМ Професор српског језика руча код „Оријента" у Нишу. Прилази му келнер Коце и учтиво пита: — Шта пије господин? — Глупаче! — прасну роетгодин професор. Ко је још видео да се такво питање поставља у презенту. Ако баш желиш знати то што желиш да знаш, мораш ми питање поставити или у футуруму или у првом кондиционалу. ПРИНЦИПИ Два човека путују у истом купеу. Говоре о разним стварима и најзад ее упуштају у разговор о пословима. — Ја, драги господипе, каже један од њих, у пословима сам увек имао овај принцип: Живети, и пустити другога да живи! - На жалост, одговори други с уздахом, ја »ге могу да следу. јем вашем принципу- А шта ви радите? - Ја сам еопственик једног погребног предузећа.

Страна 5

Не илту да разумем како, лосле толико пробиједа кроз тунел, који Је лун чађи, дим може да изиђе толико беоП

~е> М'

— Слушај, ови морају напасти ове и завршити рат... ја више не могу да останем... чека ме жена код куке!

— Попните се само! Има места поред трећег цилиндра у мотору-

Однеснте моЈ амрел у лежу... Ја остаЈем овде..

Лугар на испиту

Лугарски испит. Они, који су га положили, седе у дворани, а они који нису, улазе један по један да га полажу. Долази на ред и Јаков Орлић. Питања почињу сипати: — Ти си у шуми с радницима! — Разумем! — Долази субота, кад треба да их исплатиш! — Разумем! — Шта ћеш у том случају радити? Као запета пушка сж је почео ређати: — Ја ћу раднике исплатити од својих пара, узећу њихове признанице, — а кад стигну паре од шумарије нвмирићу себи, а признанице ћу послати шума> рији! — Врло добро! Али ти немаш евојих пара, шта онда?

— Ја имам пара! — Ал' рецимо да немаш, шта ћеш онда? — Ја имам пара. Ја сам на кући добро стојећи, па имам! — Добро, — ал' рецимо, немаш! Испитивач с њим никако да изиђе на крај, и у жељи, да му то јасније предочи, погледао је по онима, који су седели у дворани, и међу њима случајно угледа Јанка Ђурића, лугзра, који 1тод Богом ништа нема, осим своје једне платице. — Па, добро, ти имаш, ал' како ће, ца пример ено Ћурић, Јанко Ћурић, који нема пара, како ће он то провести? — Како ће он, — ја не знам, — то питајте његз! Он нека полвже испит за се, а ја, ево, полажем за се!

— Сирена!.. А ти си та што дуваш ди не могу да спавају!..