Bodljikavo prase

Страна 6

БОДЉИКАРО ПРАСП

Број 15

ПИЛИЋИ ПРЕКО ПОШТЕ Јодон пилиКлр-оматор доби преко пошто пилиКо у јодмом кооозу од дошчица. „Хооло пам на пошил>ци", написа он трговцу, „али мором да оам скроном пажњу да јо коооз рђооо напраољон. Даско су со отковоло и пилиКи су ми побогли док сам и* носио ку)\и. Изгубио сам много ором«на јуроКи и успоо сам да ухоатим соого јоданаест". — Имато сроКо, одговорио му јо тргоооц, ја сам оом послао свога шост. ГАЗДА ПАЈА ПИЈЕ ЧАЈ Газда Паја нојзад се одлучио да не пиЈе алкохол. И кво сви солидни људи отишао јо у кафану да попијо чај. Колнер га одмах познао и притрчао му као соом одличном госту. — Шта желитчз, газда Пајо? — Ча). — С румом или боз? — Боз... без чајв. СЛОМЉЕНА НОГА И ПРОФЕСОРИ МЕДИЦИНЕ Др. Пил био је кандидат за Академију модицино али јо пропао ма изборима. Међутим, посло тог ноусггеха, он послв овој нвучној устаноои изоешта) о соом чудотоорном опиту: »Јодан морнвр јо сломио ногу. Ја сам спојио обв дола сломљено ного, и, пошто сам их чорсто стегао, залио сам и* катраном. После кратког врсмонв, морнар |о осотио офикасност лока и могво (в да се служи овом ногом коо и рвнијо". У Аквдомији сои су били звпрепашКони. Дискутооали су дуго о томе да ли је могућно овако што и вок су се спремали да објаое розултат своје дискусијо. Утом стиже друго писмо др. Пила које Јо гласило: »У прошлом писму заборввио сам вам да напоменем да Је сломљена нога оног морнаро била дрооцо".

Није веровао да ће ово произиЋи

•••

|ат

Квд ЈоЈ |е некада само рекао: »Ја ништа више од вас не тражим, госпођице, само приски осмојак«.

БОРБА ПРОТИВ АЛКОХОЛА Једна, не баш лопа, дама, на збору антиалкохоличара пропагира противу елкохола. Па да би доказала своЈ успех она изЈеви: — Мој муж, например, био Је велики потрошач елкохола, али ја сам га убедилв да треба да га остави. Кад је он то учинио, моЈа радост Је била толика, да сам му се бацила око врата и пољубила га. Један глас из публике: — Сиромех! Два удара уједанпут! На суду

— Ви рекосте да сте имали на грудима џсп и да ств осетипи да вам Јо нени младић у трамваЈу украо новчаник. Па зашто нисто одмах оикали! — Ја сам мислила да он има поштене намере.

МЛАДАЛАЧКА ХАЉИНА — Мој вереник каже да у овој хаљипи изгледам најмаизе десет година млађа. — А колико вам је година? — Тридесет и две. — Не, ја мисли-м без хаљине. МУКЕ СЛИКАРА Питали Једног сликара азшто ништа не слика. — Тежак је мој позив, одговори сликар. Не могу да сликам без инспираци}е; инспирациЈе немам боз алкохола, а када се напије мнисам више способан да радим. НЕ ВЕРУЈЕ СНОВИМА — Не може се веровати ни сновима, рече Један господин коЈи Је наклоњен сујев|рју. — Како то? — Чуј ме. Пре неку ноћ <;ањао сам да ме жена вара са ортаком. Идуће вече, Још под утицајем тога сна, напустио сам посао Један сат про уобичајеног вромена. Кад сам ушао у куЈ\у, шта сам видео на уласку? Јодан мушки шешир, обешон о чивилуку. Онда се пожурих према ^својој спаваКој соби, нагло отворих врата и погоди у чијом друштву нвђох своју жену? — У друштву таога ортакв? — Не: мога књиговођо! И онда, се ја питам: да ли је могућно да и даље ввруЈем у снове. НЕПРАВДА БОЖИЈА Профосор црквоног праоа пита студенте: — Знате ли какву је то велику неправду Бог нама мушкарцима нанео? Нијодан студент не зна да одговори на ово питање. — Па како гласи седма Божија заповест? пита професор, — Не пожели жену ближњега свога! — Па ето, видите. Нама, мушкарцима, Бог Је то забранио, а женама ниЈе.

НЕПОШТЕЊЕ Два контролора за гвожђо, који су са тешком муком, поштено и часно дошли до нешто мало робе, покрадени су од нвпоштених ортака. Ооа крађа наишла 'је на највећу осуду целокупно јавности. ЛУМПЕРАЈ — А Је ли, Панто, виле ушле у тебе, а гда си се тако испрљао, канда си се с прасцима ваљао? — Идеш ти, Сосо, у дедин прслук1 Лумповао сам, а каки би то био лумпера) кад се човек не би мало по брљи поваљао?

ПОСЛЕДЊЕ СРЕДСТВО Било је то давно, у прошлом веку... Једном чувеном опозиционару долазио сваког дана један стари судија. Чудио се цео свет. Једног дана један познаник упита судију: — Бог те видео! Како смеш тако нешто да радиш? Знаш ли да се о томе строго води рачуна, па можеш једног дана да се изненадиш... Судија му одговори: Шта ћеш! То ми је последње средство. — Како то? Не разумем! . — Па ево, брате. Ја сам навршио тридесет пет година службе. Молио сам да ме пензион«шу, али то некако тешко иде. Па кад не помаже молба, надам се да ће ми ово упалити. КОД ВРАЧАРЕ Врачара: Претстоји вам срећа са једним лепим, црномањастим и богатим младићем, али један други ће вам помутити срећу. Госпођа: Знам, опет ће се Умешати мој муж. ЕРИН ОДГОВОР Јахао'Ера кроз непознату варошицу, па дође до једне четвороспратнице коју су оправљали мајстори. Власник зграде весело упита Еру: — Шта мисјгиш , Еро, колико вреди ова зграда? — Вала газда, добош ће је оценити, — одговори му Ера. ПОКИСЛЕ — Зашто вам је млеко тако водено? ^ — Краве су јуче покиеле. ј СТРУЧЊАК ЗА ИСТОРИЈУ У панотпикуму, на вашару* директор објашњава публици: — Ове две лобање припадају Наполеону Бонапарти: прва, кад му је било двадесет година, з друга када је настрадао због лепе Јелене.

Нема више деце

— Замисли, ВоЈо, моја гувернанта прочитала Је у писменом саставу реч »гоа, и запрепашћена прецрта Је м више ња написа вбосоног до вратаа.