Bodljikavo prase

Страна 6

БОДЉИКАВО ПРАСЕ

Број 27

Најлепши поклон — Слушај, Стано, — вели господин Ђока својој Анки. Данас је твој рођендан и ја желим да ти учиним један поклон, какав до сада никад ниси од мене добила. — Шта је то? — Од данас н«+\у да пијем вино! — Вала, Ђоко, вели госпа Анка, то ми је, заиста најлепши поклон. — Решио сам да од сутра пређем на ракију — настави г. Ђока. — Знаш јевтинија је|._ Таленат Јадном познатом књижевнику, који је уређивао књижевни лист, донесе једна млађа дама своје песме. Он их узе и рече јој да дође сутра. — Јесте ли прочитали моје песмв? — упита дама сутрадан. — Ах, одговори уредник љубазно. Прочитао сам још као студент. Врло добре, песме, само је штета што су веК раније штампане под другим именом.

Изненађење

пп

— Је ли био изненађен кад сн га одбила да те пољуби) — Не. Ја сам била много више изненађена, што није наваљивао. Уме да цени Дошао један персијски шах, који је имао ванредно леп харем пун најлепших жена, код једног богатог војводе у Паризу. Војвода је био поласквн том посетом, те је замолио своју сестру, супругу и остале рођаке, да га што лепше дочекају, онако како то приличи једном перијском шаху. Овај је благосклоно посматрао групу дама, те Ке реки: — Ваш харем, војводо, треба да се подмлади и обнови... Све су жене ве^ старе и ружне...

Преглед табеле београдског купа

Исправно теку футбалска такмичења за београдски куп. Сасвим исправио. Као на коњским тркама. Скоро још боље. Јер на коњским тркама може да буде шприцања. А на игралишту не може, није то хиподром. И сем тога, нема ништа од удешавања. Победи онај ко да више голова, а не као на тркама, онај кога више шибају. И добра је страна футбала то што је у жирију само један судија. Према томе нема договарање, удешавање победе. Такав лоповлук, евентуално, код футбала се може удесити само једнострано, као што рекох, због једностраности жирија. С. к. 1913 већ од почетка такмичења стоји на врху табеле. Редак случај за овај клуб, који се томе и сам чуди. Као кад сељак обује нове опанке. И стане пред огледало, загледа се са свих страна и пита се гласно: „Јесам ли ово вођен ја?" Чук, чук, чук... чук, чук, чук... И Чукарички полако, полако, дофукља се до другог места. Не може се рећи, фуњарски. Пошто би то било од писца фуњарски Не може тим мање што су Чукаричани до тог почасног места дошли на један начин који се зове „зрнб по зрно погача, цигла по цигла палата". Бск је навикао да се на првом месту осећа као код своје куће. Налазећи се сада тек на трећем месту, он овако тумачи своја три иници.јала: без своје куће. Но мора се признати, плавима није лако. Како се чује, они су постали безгаћници. Тојест, нема-

Користио се позивом Госпа Стевка, бела удовица па је уби досада а Бог јој дао па ни у чему не оскудева. Једнога дана, упозна се она, у биоскопу, са једним лепим младићем. Иако се он нећкао, она га поведе својој кући „на кафу". Када су попили кафу госпа Стевка пређе у офанзиву. — Па што сте се ућутали, што ништа не причате! — осоколи госта Стевка, а он завезао па ни да зине. — Знате, такав сам! Први пут| — муца он. — Море нема ту први пут. Да сте мало храбрији могли би овде све да добијете... — Зар баш све? — раздрага се младић. — Све, све, — понови госпа Стевка и склопи очи очекујуки да је овај загрли. Жмурила је подуже, а када отвори очи она виде госта како се наклопио на „ауфсец" колача и само гута... — Ах, како су данашњи младићи покварени! — уздахну госпа Стевка и оде да донесе још колача.

ју једну гарнитуру гаћица. А у унтрхознама се не може играти футбал. Откако је подетињио тим, јер би било слабо рећи, подмладио, Баск је постао тако рећи „Безалкохолни спорт клуб", обзиром на чињеницу да су неки његови стари играчи волели акт трзања чаша. И сад Баск трезвено гура. Заузео је четврто место, врло

— Ви морате да се вратите, господине. Ја сам први лошао са станице.

Љубопитљивост Свештеник прибија летве на хладњаку, у башти, а мали Дуда вири кроз тарабу. — Хоћеш ли да научиш ла баштована? — пита га један пролазник. — Не. — Интересује те шта попа ради? — Не. — Па онда шта вириш? — Чекам да чујем шта ће чика попа да каже кад се удари по прсту.

— Чудан свет ове моје газде! Тако радознале људе ]ош нисам видела. Госпођа чита гослодинова пнсма!

На часу историје Професор: — Зашта су у старим временима служиле катакомбе? Ђак: — За заштиту од напада из ваздуха.

необична ствар за овог вечно десетог. Тукавши Бск на првој утакмици, претседник збл^них, чика Веца, рекао је: „Ће ги земаме топрв местбто!" Међутим после тога ЈедиНство је било трипут тучено, и сада јб једва присталб уз пети штек на табели. Оде ги воз, чича Велимире! Ако се Милош Обилић пробуди, богами ће Зечевића и све његове другове побити тешком топузином; и једино Валоку и Димитријевићу неће фалити ни длака с главе. Заго што сад добро играју, а још више Зато што су „тотализаторно" ћелави. Витез?... Можда, али б&з сабље. Чак, сад и без перореза. Такав Витез је исто што и пас без зуба. Тешко може да уједе који бод. Пред фирмом Митић чека се на ред. Али зато сад и Митић чека на ред на куп-табели ^а једно боље место. Налази се на осмом, а чује се да његови аматери нису хтели да играју последњу утакмицу из разлога о кбјима по правилу треба да вбди рачуна Министарстбо фи нансија. Играчи Слоге сложни су у једном: ниједан не тренира како треба. УАеВши један једини бод, они су после те утакмице толико добили у елану, да су се сви прописно накљуцали фарбаног алкохола и решили да туку свих двадесет клубова (пијан ДуПло види) Брица као зубар Варошком брици, једном старИ' јем дебелом човеку, дође сељак св отеченим образом — зубобољом. — Ништа не брини пријатељу! Са њим ћу брзо бити готов, умирује гојазни брица радника... Седни само овде, де, де, не дери се само као сивоња, — сад ће он, одмах, напоље1 И дебељко узе кљеште, сакри их бајаги у рукав, па приђе сељаку, говорећи шеретски. — Дај само да га видим...1 Који је? — Ево овај..., једва изговори сељак, стењући а брица настави: — Да, да! Он је! Па дохвати зуб и стаде га вући из све снаге. Очи сељакове почеше се буљити, па су се буљиле све јаче уколико је брица теглио; брица вуче и фрче, сељак урличе, брица опет вуче, сељак се дере; брица повуче још једанпут, два пут па стаде. — Тако! рече кад се издувао. За данас је пријатељу доста. Дођи лепо сутра па ћемо га онда лако извући. Главно је да сам га начео!...

Има и томе лека На Сави сандолина и у њој лежи леп и згодан дечко. Пролази мало зрелија дама и упорно пиљи у младића — Баш имате диван чамац! ослови га најзад. — Јесте, али има малу ману — одговори младић. „Кад св двоје љубе у чамцу он св преврне." — Ах, то није добро — вели дама разочарана и хтеде да поће даље али се одједном сетиг „Али ја знам да пливам". Најбољи ђак Лили је верена за једнога мало старијега лекара. Тек је свршила курс кувања па је позвала вереника да се похвали. Направила је неко јело које је било комбинација између папазјанијв и ђувеча. — Чик погоди шта сам ово скувала? — цвркуће Лили весело. — Вероватно твоју куваричку диплому! — прогунђа вереник, који једва гута.

— Свиђа ли ти се ова труба. Перице! — Много! Тата ми сваког дана да|е ло два динара да не свирам У ">У-

Математика Крајњи задатак Једне математичке једначине издшао ;е једном ђаку погрешно. По њему, требало је четири ра буде једнеко седам, што свокако никада неће бити. Професор резолтиран на ђака, рече му да и леву и десну страну једначине изједначи, инаће ће му дати слабу оцену. Ученик се дуго мислио и наЈл зад запита професора: »Ако и леву и десну стрзну помножим истим бројем, нисам учинио грв« шку?« — »Не« одговори мрзовољно математичар. — Е, онда је у оеду, рече васело ђак. Помножим и једну и другу страну са 0, и добиЈам да су обе стране једнаке, тј. равнв нули. Дакле, ствар је у реду? — У реду, промуца професор који ово никако није очекивао.

ЛОПОВ АЦА И РЕВНОСНИ ЖАЦА

п п.— 7 \лпнлс* уЈлкмии^? '