Bodljikavo prase

Страна 8

БОДЉИКАВО ПРАСЕ

БроЈ 28

Промишљени одговор Тумачио учитељ деци глаголска времена. Када је вршио тумачење, обрати се Јовици: — Јовице, које је време например: Дува хладан ветар. — Зимско време, господине учитељу. Боље паре него нос Сељак ое страшно бојао евоје опаке жене. Једно вече дође касно са сајма. Уђе у куКу, држи се за нос. — Шта ти је? завика жена преплашено. — Замисли, жено, сусрели мв разбојници па завикали: „Паре или кемо ти нос одрезати!'" Зна он ред Позвали пола на славу, а ои журио и дошао први. Пред вече се један познаник обрати попу: — Слушај, попо, ти си дошао први, а требао би први и да одеш. — Е, видим, да ви не знате. Свето Писмо каже: Први Ке бити последњи, а последњи први. Ко зна канав је то занат? Када .је г. Ђока био на нзухама у Паризу он једнога дана упутн писмо своме оцу Сими, шустеру у коме му заобилазно тражи мало пара. Добио Сима писмо, метнуо ђозлуке на нос н чита. — Шта пише? — пита госпа Роса, Ђок-ина мајка. — Ђаво ће га знати! Кажс да му је тешко у туђини па је зато отишао у... чекај да видим како се зове у... меланколике. — Јао, мој јадни Ђока! — закука Роса. Што пустисмо дете у бели свет да пропадне. Ко зна какае му је то опасан занат. Бол>е је да је остао шустер као ти, па да накриви капу.Ј Добар друг — Кад уеидим да сам учинио неку глупост, ја сам аутокритичар. Сам се највише смејем ради своје глупости. — Онда мора да имаш веома весео живот.

Много радознао...

Каио вам се свиђа ова слика! Диана је. Само... могу ли да је поглсдам и с друге стране.

П ојодичио иснуство Учитељ објашњава деци живот дивљих животиња, па каже: — Упамтите да је лав најснажнија и најхрабрија животиња на свету! Може ли неко од вас да ми наведе још неку храбрију жизотињу? — Лавица! одговорио је мали Перица. Племешш млвдиЂ На дан заказане прошевине вереничин отац дочекује на прагу своје куће госте и зета и тужним гласом каже: — Драги зете, имам да вам саопштим нешто веома озбиљно. » Ја сам ових дана на б«рзи изгубио сву своју имовину и није ми остало баш ништа. На то Ке вереник, очигледно дубоко тронут: — Не желим да останете баш без ичега. Можете задржати своју кћер. Збогом. На правом месту — Чујем да је ваш син постао продавац у трговини? Па како је могао да се прими тога посла кад муца? — Знате, он је запослен, у одељењу за отплате... Јефтиније Пред биоскопским улазом, два београдска „лафа" загледају младу девојку и један рече: — Лепа је и згодна. Хајде да приђемо и да се упознамо. — Лакше, човече, задржа га други. Пусти је најпре да купи карту.

ЉУБАВНО ПИСМО

Ко с ђлволом тикве сади, о глави му се лупају. Истина, ја нисам садио тикве са ђаволом, нити су ми се оне лупале о главу, али зато сам, колико сам дуг, и широк, улетео, ових дана, сам себи у уста. То ми баш није много пријало, кад се узме у обзир да имам мала уста, а покрупни-

л о г и ч н о

Молнм вас вок пуна три сата гледате нано пецам., Зашто онда ие пецате и ви1 Ах1 То Је мени досадно!

ји сам мало... Ево, како се то десило... Седео ја тога дана код куКе (чудо!). Напољу падала киша и ја, из досаде, цртао главу свог келавог професора хемије, кога мрзим из дна душе, а по глави ми се врзмала идеја о лепим ногама моје нове сусетке (стварно, људи, што та жена има лепе ноге!.. Штета што није мало лепша у лицу!). Био сам у ствари, тужан, јер због кише нисам могао да идем на састанак са Ружицом... Наједном у собу упаде, ко покисао пацов, мој друг Пера... »Слушај, Јоцо — поче да ме фарба још са врата — напиши ми, брзо, једно љубавно писмо. Ти си флит за те ствари... Сутра Ку ти дати два задатка из математике... Стави: плава коса, плаве очи, божанствен стас... Затражи састанак у Крунској... реци да чезнем за њом и... све што је потребно... Знаш, да сам ја дрво за такве ствари... Влаго теби, кад имаш смисла за поезију!«... Писмо беше готово за двадесет минути а тиме сам осигурао себи »четворку« на писменом... ...Данас сам се посвађао са Ружицом. Наљутила се на мене што је нисам ухватио под руку... Сем тога, каже, да сам страшан грубијан. ...НеКе она да иде са мном и да ми служи као сретство за разгаљивање а да је пред све-

том омаловажавам и стидим се да је ухватим под руку... Не заслужујем ја ту жртву са њене стране... ја, који сам грубијан, реалиста и без имало смисла за поезију... Одјурила је, као фурија, низ Молерову улицу, а ја за утеху себи рекох: »Данас је сигурно »баба« прозивала да скандира, па је добила »двојку«... ПомириНемо се сутра!..« ЦЈта?... Боже!.. Да ли ме очи

не варају. Она фукара, лажљивац Пера (који је намерно одустао и није дошао на писмени, ге сам добио слабу) и Ружица у Крунској улици...Да, да, они су... не варам се... Дакле, тако... Е, стари сам ја магарац.. баш ми то и треба... Лепо сам себи улетео у уста... Више никад не пишем... Шта Ку сад да радим... Е, баш, извисих к'о лустер... Лепо је рекао народ: »Ко с ђаволом тикво сади, о главу му се лупају!..«

ш

Пази, ето мог мужа... Гово-римо о књнжевности.