Bodljikavo prase

ЕроЈ 28

БОДЉИКАВО ПРАСЕ

Страна 7

Ко ради, тај и заради

41' 11 I ,

Савремена Енциклопедија Контрабас: слон виолина. Меница: последица која иде узрока. Хармоника: клавир са астмом. Песник: човек ком« је све дозвољено, чак и да пише стихове. Сиротиња: једина ствар која недостаје богаташима да би били људи као и сви остали. Лењост: реуматизам воље. Сат: време у стаклу. Зефир: посетница пролећа. Шта је немогуђно Да наше матуранткиње немају више жуљеее на рукама. Да гимназисти имају становнике у глави.

Да се човек не напије воде у нашим бифеима. Шта је сутра? Реаписта. — Сутра је сутра. Филозоф. — Сутра је кад даиас постане јуче. Оптимиста. — Сутра је први. Биће пара1 Песимиста. — Да, први. Где погледаш сама плаћања...

МАЛИ ОГЛАСИ Купујем засађен плац са кромпиром, луком и зеленишом, поШто је моја боља половина засејала нашу башту са цвећем. Плаћам модерно. Адреса у администрацији. Купујгм модерну трпезарију у стилу неког Луја. Дајем за њу маст или дебелу свињу, а можа и паре. Обратити се на Јанка, земљорадника у Пиносави.

Купујемо и продајемо земп >иште по најповољнијим условима. Вршимо и трампу. ЗараКенима продајемо, а од неутралаца купујемо земљиште.- Обратити се на адресу »Трговачко друштво Франклин — Винстон«. Тражимо перфектне гњурце за вађење наших бродова са морског дна. Писмене понуде на »Савезнички адмиралитет Њуррк«. МЕНИЦЕ И КЊИЖЕВНОСТ

Уредништво књижевног часописа „Звезде" било је, почетком овога вака, зборно место најугледнијих наших књижевника, новинара и позоришних уметника. Редакција је, обично после сваког првог у месецу, бивала најпосећенијз. Но догађало се да је благајна „Звезде" често побољевала, а њени уредници и сарадници муке су имале да прибаве новаца за исплату штампарије, за даљи опстанак листа као и за своје личне потребе. Једног дана, половином маја, бану у редакцију — песник Милорад Митровић и после краћег разговора са Јанком Веселиновићем и Брзаком — пређе на стзар. — Него, брећо, реците ми какво је стање редакциског чекмеџета? (АЛала фијока на Јанковом столу претстављала је у исто вроме и благајку листа!) — Сасвим лоше, одговори Јанко, туберкулоза у најтежем стању, мој кардо. — Ух, одмахну руком Милорад. А ја сам мислио да ћеш ми моћи дати нешто новаца аконто једне баладе коју истина још нисам написео али која ће, сигу-

ран сам, бити готова за идући број! — Пошто си геније за проналажење новчаних извора, срећа је што си овамо наврнуо. И ми смо ти у гадноме шкрипцу, претплате из унутрашњости још нису ггриспеле, штампање прошлог броја још нисмо исплатили, а вересија код „Дарданела" такође обустављена. Него смисли ти нешто — па да се сви некако извучемо из ове неприлике.

— Опростмте, смета пи вам можг.а моја коса!

После прве батине

— Па зар ту треба нешто мислити, одговори Митровић. Меница, брате, спасава све. А ја сам иначе но^ас сањао да ми цури крв на нос и да примам неке шамаре, значи да ^у се опарити. Само кога +немо за меницу? — За меницу треба два магарца и човек. Два магарца, то су два потписника а п^метан човек ј*е онај који узме паре, рече Брзак. — У овоме случају ти и Јанко има да будете потписници а ја ћу подићи новац. Дакле? погледа Милорад Јанка и Брзака. — Нажзлост — Друге није, одговори Јанко; пронађе у столу један менични бланкет, потпише га и пружи даље Милораду да га овај попуни. Пошто учини и то Митровић пружи меницу Брзаку да је и он потпише. Кроз см-ех, потписују&и меницу, Брзак добеци гласно Митровићу: — Упамти Меница је дивна ствар док не дође позивар трговачког суда, а кад дође позивар тад настане гадна ствар шашава и луда... Пошто зато имаш ^ара трчи трзжи пара... Пази — ако не донесеш би^е триста чудаШ...

Свуда мржња паиост и људска злоба Сваки те само преварит гледа Зарадит' часно нико ти неда Данас је тако себично доба Мени је свака зарада мила Ал' зато ја стрепим сваки час Зато се трудим из петних жила За моју робу да не зна влас'? Све што треба од гоље до грофа На лагеру имам ја сваку ствар Од праве кафе до финог штофа Ал' само спреми пун буђелар Јес да је скупо, ал' шта је стотка Спрам страха што га осећам ја Сваког часа прети ми мотка Чим за мој лагер и власт сазна. Спекулантије Црноберзић Нарицаљка Музика и речи: Гимназијалац Ошишаше те, моја косо врана... Куку, лепе! Сада си ми, гпаво, светлија од дана... Куку, лепе! Почиваш ми, косо, у Јастуку пуном... Куку, леле! Моја лепа главо, ти постадз пуном... Куку, леле!

Узми ону мању батину! А зашто! Ону дебљу остави за оне крупније... кад дођу на ред.

Воденица.'.:з, жепама и саТовима увек нешто нсдостаје Сгаког часа пас обилази бандеру а жсна плаче. Слож.чте аио можете: две жене у кући, две мачке са једним мишом н два пса са једном коском. 1<арте, жену и салату, никад човек довољно не промеша. Кад би брада бнла обележје знања, јарци би били доктори. Жена је као снег: ако је човек окружи са сувише топлине, она постаје изгубљена за њега. Тврдица личи на свнњу: он чини доброчинство са.ио после смрти.

Локалне вести Искључен. — Фазлија Фазлијевић, бозаџија, искључен ј.е из посластичарске бранше због нелојалне конкуренције. Утврђено је да он у сладолед није стављао сахарин, као што раде друГе бозаџије, па је кварио посао. Сефтеџије. — Једна група општинских службаника правила јо сефте на батине и сада ће, вероватно, овај посао да крене много брже. А и време му је. Оломена. — Јова Јовановић звани »Дендика« упозорава све своје познанице да га не зову телефоном преко куће овога лета, пошто његова жена неће ићи у бању. Главни уредник: Светомир Стојановић. Уредник за илустрације: Теодср ДокиК Бласник и издавач: Светомир Стојановии. Телефон редакције: 25-592. Штамла: Штампзрија „ЛУЧ".

I