Bodljikavo prase

БОДЉИКАОО ПРАСВ

— Па вм нисте мој супруг! — Ма, етс баш он лично, не... али |ем из виђења!

га позн1-

К Р А Т К ЛОВАЦ КАЛЧА У Једној мекани у Нишу по обичају скупљали су се недвљом и празником лоаци, међу којима |е био по»нати ловац Калча. Уј мезв и ракиЈу причали су они ссвоЈ# ловачке доживл.аје, а ни» еу »нимало лагали«, Тако уз ме»е, причао Је Калча, кога познаваше и мало и ввлико. — Једнога дана изиђох изаан барутанв, а оно жена кисела, прича Калча па ерче из шишета ракију — појави се нешто ко »ааневропека животиња«. Погледам, ианишаним и викнем: »Билмез Турче«, а тој кеже| »Жене се па«, а ја му опет повикам! »Шћи РумуњеиЛе«, а оно опет: »Жене се па«. — Хало дете, једна раКиЈа повика Калча и загледа се. Не потраЈа дуго а другови њему: »Бре, што направи сас њега?« — Е, шта направи! Утепа гу, однесо на дом, раздели на комшилк и поЈедосмо га.

!ПРИЧБ — Зар човека бре поједосте! — А, бре! Ви ме лжете цело вече, Ја ве слушад, а Ја пак Једампут тедо да вае излжем, и ви ИЈвикасте на мен. МОЛЕР МАША На Цветном Тргу постоЈала |е фирма »Код пастира«. Била је то бакалница. Газда трговине човечуљак, позове молер Машу, и наручи фирму у слици »Стадо са пастиром«. Фирма је била готова и што Је важно пдре су биле код Маше у џепу. Фирма Је била обешена, а муштериЈе су је стално загледали. Једна муштерија пронађе да Маша ниЈе насликао пастирског пса и наравно рече то газди. Бакалин позове Машу и упита га: — Машо, све си лепо урадио, али Ја приме^уЈем да овде на слици нема пса. — Да! Ја нисам етавио, зато што Је пас у ду^ану.

Вереници

— А, сада лраги, причај ми нешто лепо, слвтко, драго... — Сутра ће се давати изиутрице!

II

ЛОГОРА Ј Београђанин Риста, недавно се вратио из заробљеништва где је у логору био сусед Енглеза. Делила их је жица. Једном је разговарао са Једним ТомиЈем, француски, пошто на другом језику нису могли да се разумеЈу. Томи је почео са цепкањем: За 15 дана — капут — ха? А видите, како смо ми Енглећи жилави, — већ трећу годину гурамо! ј Риста га брзо убриса: ' Море, жилав је онај ваш канал, а да није њега, ви би завршили каријеру за десет дана. Него овако се само излежавате И дерете панталоне. После му је Риста споменуо Денкерк и од то доба Томи се изгубио.

Мали Т&рнца пита

г — Како ми путујемо у круг заЈедно са земљом, господине професоре? пита син једног адвоката. , — То је по закону гравитације. 1 — А како је било док тај закон није ступио на снагу!

Пакосно — О господине комшија, како ваш пас грубо лаЈе! — Ха, а не запажате да Је моЈ пас, који Је прави београђанин, примио нагласке ваше кучкице, која је паланчанка.

прода;а Потпуно исправиа вештачка вилица продаје се врло Јевтино. Упитати госпођу... у улици... бр...« Рачун је био одмах исплаћен.

Зубарев трик »Поштована госпођо, И поред мојих многобројних опомена" нисте ми ии до данас исплатили рачун за израду ваше

вештачке вилице, те ^у стога бити принуђен, ако у року од дванаест часова исте не измирите, да дам оглас следеће садржине: „Госпођа Н. Н. узела би иа послугу, уз добар хонорар, вештачку вилицу, пошто њена вилица мора ићи на дужу оправку". После овога хонорар је био одмах исплаћен. е У гостионици Гост: — Келнеру, донесите ми теле^у шницлу, али не онако малену, јер сам нервозан, па ме свака маленкост узрујава!

Из једног Шрговачког писма »У нади да сте примили нашу пошиљку од 15 о. м. слободни

смо да вас оптеретимо еа 700 кг. бакарне жице, 2000 кг. олова и 8000 кг. гвоздених шипака. © — Јел'те МариЈа, шта је то! Срамота! Војник у шпаЈзу, а? — Молим, милостива, Ја не знам... то је еигурно прошла куварица заборавила.

Дуг

Пера прегнувши се преко суседове ограде рече: — Суседе, вра+\ам вам динар коЈи сам од вас позаЈмио пре пола године. — Задржите га за себе, одерати сусед, нисам расположен да због једног динара мењам мишљење!

За време маневара у Шлеској аатражио је стари Врангел од свог ађутанта да му понови једну, недавно, уписану забелешку. Ађутант је рекао да се радило о седлу једног кавалериског коња. Врангел је био љут због нетачног одговора и очитао је ађутанту буквицу у присуству осталих официра, да се у пуку не каже „седло" него „јарац". Лекција је оставила такав утисак, да је ађутант није могао заборавити. Када је неколико дана доцније у коњичком логору одјекнуо сигнал „у седла" 4 питао је Врангел, који није

„шта Је отсвирано;' Ађутант се сетио лекције и смело је одговорио: „отсвирано је на јарца,,, екселенцијо!" Врангел је подигао главу и мирно одговорио: „Виц није лош, мој синко, зато ћеш добити само три дана

ч!"

БЕРНАР ШО и деца Бернар Шо много воли децу или бар тврди да воли децу, и радо се упушта с њима у разговор. Шетајући једнога дана по Хајд-Парку оц је зауставио не,-

ког малишана и почео с њим да разговара. Како је дечак био веома одрешит, Шо се задржао дуже времена с њим у разговору и најзад га упитао: — Је ли, мали, да ли знзш ко сам ја? — Како да не знам. Ви сте чика-Шо... — А по чему си ме познао? — Па по бради вашој... — А јеси ли чуо који пут за мене? — Како да не, тата вас често помиње... Он каже: Шо, онај пакосни старац, што грди цео свет. Бернар Шо је прекинуо даљи разговор и ударио другом стазом. Згодитак и „Згодитак" — Дакле, ваш се брат венчао еа керком директора Трговачке банке? Бога ми то је згодитак. — Да, али замислите, сутрадан по венчању добио је на лутриЈи премију два милиона! — Охо, то је онда била дупла срећа! — Та маните, ни данае не може да прежали што с венчањем није чекао бар још једаи дам. Из суда

Судија: — Дакле, опет еи неком разбио главу? Видиш, свему је томе крива ракија. Оптужени: — Хвала богу, кад знате ко је крив, бар +\ете мене да ослободите. Знак распознавања

— Ваши близанци, госпођо тако еу елични да не могу да их разликујем! Како их ви разликујете! — Врло лако господине, Мика уме да броји до сто, а Жика еамо до педесет.