Bodljikavo prase

Број 35

БОДЉИКАВО ПРАСЕ

Страна 3

Претње

' Гоет: — Апо, келнер! Кромпир |е сасвим сиров. Зовите одмах газду! Келнер: — Маните се тога, господине! Он је тек сиров.

Сазнање Г Илија. 1 — Ама, Перо, досадише твоји пилићи. Стално чепркају и вршљају по мојој башти. Пера: — Збиља? А ја одавно 5тупам главу и питам се, овај... Илија: — Шта? Пера: — Зашто их је мање из дана у дан.

Где си био тако дуго> Био сам лотребан оцу1 Зар није могао без те5е1 НиЈе, јер је мене тукао!

[ј°

ЈП

г!

11ЛЈ

Смшан шарац Једног дана широм гордог Албиона Залајала лашчад, загрмеше звона: »Наследник Је дош'о старог Чемберлена, Винстон Черчил стари циник као стена!« Попео се горе на престоље рата И на све је глед о са десетог спрата. Смејао се свему, страшно смешно беше, Па од силног смеха сузе му навреше. Нарађна песма Боже мили чуда великога Када лажи џезву измакоше И истина када дану душом Многи добра места изгубише Р*>-ти опет добише ашове Да по земљи разно зеље саде Сељак лоста поголема зверка Све се њему клања и темена Осили се гуњац и опанак Ап' се сеља много намучио Невероват' — то се научио У њем' срџба проврела |е љута Сада дошло њему пет минута Па у кајмак брашно замесу|е А у млеко воду досипљује Јаја цени ко да су од злата А кокошке ко да су фазани Пун му *<емар пара и артиЈе Па се коцка. жапосна му маЈка Игра »мунтс« и крупне »фарблића« Па Је сада променио пића Неђе шљивку а неће ни љуту Од пива |е стално у беуту А онима коЈе мука стегпа Он са сме|е. Тако геда пегла!

^тшгтм

НЕДЕЉА, 19 ЈУЛА Недавно сам био приморап да се иселим из старог стана. Како је била педеља, решим се да мало прошетам по чаршији и да, онако успут измеркам неку намештену собу. Недалеко од пентра угледам прву педуљу ко]а ме је обавестила да се на петом спрату издаје намештена соба за отменијег господина. Попнем се горе и нека старија дама одведе ме у собу за издавање. Соба оскудно намештена, мрачна, окренута у двориште. Запитам пошто је: — 1800 динара — каже дама. — Побогу, госпођо! узвикнем }а. Тако миого. Па пошто ви плаћате пео стан? — 1600 динара — каже дама. — А од мене тражите 1800! чудим се ја. — Е, па, господине, каже она — кад газда куће, онако богат човек, може да заради 1600 динара, зашто не бих ја, овако сиромашна, зарадила 200 динара. ПОНЕДЕЉАК, 20 ЈУЛА Сретнем данас једног пријатеља: жури се некуда, страшно љут и бесан. — Шта је! — питам га. — Шта си тако нерасположен? — Па како да не будем — каже он — кад је, ето, опет дозвољенб купање? — Ето ти сада! Па колико се сећам, био си, ту скоро.љутшто је забрањено купање. Тако је, али ме жена натерала да јој купим нов купаћи костим, па кад га забранили ја ти га, сав срећап, заложих. А сада опет дозволише. УТОРАК, 21 ЈУЛА Имам једпог познапика, видру од човека. Променио ]е хиљаду занимања и свуда паправио леп новап. Има некако нос да нг-

њуши добар посао и у право време. Сретнем га дапас и видим да му иде боље пего икад. — Како је? — питам га. — Каквим се послоа сада бавиш? — Отворио сам — вели оп школу за учење афричких језика. За све прначке дијалекте од племена Њам-Њам до племена Зулу. — Како? — питам га ја у чуду. — Па зар ти знаш афричке језике? — Јок, брате, него, ка велим, оне будале које верују радио Лондону повероваће да и ја, рођени Чубурац, знам све афричке језике. СРЕДА, 22 ЈУЛА Пораним данас на пијацу, по говеђе шницле из коњске касапнице и видим једног колегу из канцелариЈе, шета се од пиљара до пиљара и трља задовољно руке. — Како је? — питам га. — Дивота, ето, посматрам по пијаци како добро стоје акције мог капитала — Какве, море, акције? — питам га ја у чуду. — Па, ето, кад видим колико коштају парадајз, боранија и млади кромпири просто ми је мило што имам ополико грдан капитал пласиран у онај мој плац засађен парадајзом и борани]ом... ЧЕТВРТАК, 23 ЈУЛА Неки мој рођак, бивши дрварски трговап, отворио, као и мпоги други, радњу за продају аптике, па одем дапас па га посетим. Он се баш разговара са једним купцем. — Ова фотеља — каже мој роћак — је у стилу Луја XIV и кошта багателу 3.000 динара за вас.

— Много је — каже купац, и стручњачки мери фотељу. — Него дајте ви мени нешто јевтиније, Луја XIII или Лу]а XII. И опако немам више од 2.500 дииара. ПЕТАК, 24 ЈУЛА Имамо мало бетопирано двориште иза куће и чим ударило прво јако летње сунце, наша сусет^ ка, враголаста и љупка удовица, госпођа Лили, села у шезлопг, задигла кокетно сукњицу више колена и лешкари по цео дан. Бупе се комшинице које имају мужеве, а она равнодушно каже: — Немам чарапе, па хоћу да ми поге поцрне и замене чарапе. Ту скоро је почела да сунча лице, враг и мадо дубљи деколте, и опет на протест жена са мужевима, одговара: — Поскупила шминка, па хоћу да ми препланулост замеии шминку. А јутрос чујем како сусетка која станује до мене виче своме мужу: — Сотире, од данас не смеш ни за живу главу да прилазиш прозорима који гледаЈу у двориште, јеси ли чуо. И комбинезони су поскупили. СУБОТА, 25 ЈУЛА Субота је, добија се цело пакло цигарета. Предамном стоје две шипарице и једна каже другој: — После овога места морам да станем Још на једно. И то све због маме. — То је лепо од тебе, кћери — каже један старији господин чокрај ње — што се трудиш за своју маму. Тако треба да раде добра деца. — А не — каже шипарица чоја мама увек попуши више не го своје следовање па нећу да онда узима и моје цигарете.

Опасна радозналост

Џепарош: — ЕЈ, господине, а где Је ваше одепо! Купач: — Зашто питате! Џеларош: — Хтео сам да погледам на сат!

Не чудите се — Престаните већ једном, да и ја до-ђем до речи! Нисам вал>да ни ја присиљен да вачнослушам туђе глупости. ♦♦

— Шта! Зар данас ништа ниси уловио! — Па, безмесан Је дан.

УОБРАЖЕНА КОБИЛА

о Р ®

— Ђи, раго, шта си уобразила да возиш млеко!

ОСВЕТЛАО ИМЕ С. к. »Обилик« је у тренутк/, када су његови осниаччи реаЈили да му промене име, дз не би брукао свога оригиналног имењака, показао шта уме и зна пошто је победио »Јединство« са 3:1. Ако већ дође до промене имена најбоље да се назове »Болани Дојчин«, пошто, тек када са добро утегне, може нешто да учини. И другу ногу На кондиционом тренингу, у трци на Дону, бољшевички тркач Тимошенко, који је пре два месеца код Харкова ушинуо десну ногу која му је код Вороњежа сломљена, изломио је и леву ногу и сада је комплетно сакат. II з гостољубља Амерички спортисти позвали су јапанске веслаче на утакмицу на Пацифику, Да би доказали своју љубазност, која је традиционална, Јапанци су пошли да тража Американце и јсдва их неђу иа Алеутима. Американци опет, да би доказали сво:е гостољубље, изгубе од реда све утакмице. Тако су сад квит. Љубазност за љубазност. Мала му брзина Чувени амерички генерал Мак Артур одбио је положај војног заповедника. Као разлог навео је, да његову тактику Јапанци сада добро познају и према томе брзина од 600 км, којом лети његов авион, није довољна да би био сигуран у успешно повлачењо .