Bodljikavo prase

Страна 4

БОДЉИКАРО ПРАСЕ

БроЈ 35

ипши шчаи и ннши крпјеви

Народне песме у СЛИЦИ

»Шкрипи ђорам, ко ]• на бунару«..

ИЗ ДЕМОКРДТСКЕ ПРОШЛОСТИ

У јсдио држпвио наллсштво бојажљиво улази један иршави младић и прилазсћи столу рефсрснта пита тихим гласом: — Молим вас, да ли је решепа моја молба? Референт л>утито одбаци у страну нски илустровани лист и мрзооољно викну: — Што си дошас у ово доба? Сметаш ми у послу. Дођи кроз недсљу дана. — 1чако кроз неделзу дана? упитп уплашсно младић. А мој ујак казао ми је да ћете ми данас рсћи резултат... Он је јуче био код вас... — Ко је твој уЈак? — Па мој ујак, члан Главне Контроле... — Члан Гласле Контроле! За што не седнете младићу? СтоЈане, двс слаће! Ево цигарета... А зашто Је ваш г. ујак долазио код пас?

— Па саопштио нам је да више није члан Главне контроле... — Није више члан Главне Контроле! Па што си се ту развукао ваздан. Рскао сам кроз недељу дана. Иди! Стојане, једну слађу! Младић потиштено иде ка излазу и мрмља кроз нос: — Добро, ја идсм, али ћу се жалити уЈаку. — Коме ујаку? — Па свом ујаку, сенатору... Он Је пре био члан Главне Контроле, а сад Је сенатор. — Сенатор! Па што не седиете, младићу. Изволите столицу, ево цигарета... Стојане, будало јсдна, а где је Још једна слаћз?

Лекар: — Држите ли се мога рецепта: мало јести, мало пити? Болесник: — О, да, особито откад сам добио ваш рачун.

— Нема шта! Ооо ципепе су практичне, алн мора човек да пере ноге сваки дан.

БРАКОЛОМНА ЕСПАДРИЛА

До скандпла је ипак дошло. А епо како: Госпођа Лела, оиога даиа када Јс постала платинасто плава, слииила Је сиоЈ тридесети рођсндон, а н>ен Ђока Је већ био по природи постао платинаст и ногурао око шссдссет година, не роЧУнаЈућн још и оне дупле, ратне којс Јс провео у ШваЈцарскоЈ. Дакле, брак Је бно у сразмери (50:100, а такии бракови увек дају нонода за боЈазаи од скандала. Такив Је био и овај брак, и то 4бог ципела. Када Је г. Ђока, из здрапстпених разлога, почео да носи гумсне потпетице дошло је до прннх облачака на н>иховом брачном небу. Човск са гуменим потпетицама сс не чуЈе кад иде, или се врло слабо чује и г. Ђока је због тс нечуЈности два пута затскао госпођу Лелу у деликатиоЈ ситуацији: Један пут са самцем а други пут са маЈстором коЈи Је дошао да оправи радиоапарат. Госпођа Лсла Је иАгубила и самца и радиоапараг али Је успела да наговори мужа да нс носи гумени потпетице. Када се поЈавише ципеле са дрненим ћоном, госпоћу Лелу обузе одушевљење због те прсте иародие моде. Чула Је она спога Ђоку Још са другог ћошка кДда се враћа кући. Спуда Је тпрдила да Је дрвени ћон наЈлепши проналазак двадесстог века. Остале су чувене п.ене речи, иаговорснс на Јсдном жснском скупу: „Срсћно доба за нас назипам 11с златинм пеком, већ дрвснпм вском!.?." Те речи су ушле у

Код зубног лекара

' — А сада прочитаЈте жумор пБодљикавог прасета« на содмоЈ страни! Уста мораЈу бити отоорана! пословицу младих жена коЈе имају старе мужеве. Уживала Је тако блажено госпођа Лела у свом дрвеном веку, мсњала самце, суседс, познанике са брии« и партнере са покера ,а када би се њен Ђока, по* што би одлупао, као цриачки лобош, преко двадесст стспсника ушао у стан, затекао би своју Лелу како му рсвносно крпи кошуљу или брижљиво штопуЈе чарапе. Тако Је ишло све до скбра. Пропашла госпбђа Лела новбг приЈатеља, младог и симпатичног, на се он лспо одомаћио кбд ње. Седи скоро цео даи, код г. Ђокннице, пиЈе, Једе, игра реми са своЈом дрвжесиом приЈатељицом а увече, чим се чуЈе тандркање Лрвених ћонова. он изиђе на врата за млађе, као ш+о верник одлазн на звук клепала. И тако шило непрестано. НиЈе било инкакпих опасности ол опасиих сусрста. Дрвени ђоиопи чували су вврност жсннну, односно моГућност да се та верност не извргне у нсвсрност. Једнога дана, олносио Једпе вечсри, док су љубавници у загрљају п|*>ед растанак, а повнато Је да су ти злгрљаЈу наЈопасиији, очекипали ла чуЈу клопарање цнпела, десило се оно што Је мопало да се леси. Таман се госпоћа Лела мазила и умиљавала као маче око приЈатеља и поглслала случаЈно на улазиа врата <— кад 1о| ее крп глели у жиламв. На вратима |е стајао њеи муж Ђока и забленуто посматрао тугал.иву сцеиу пред њнм. На крик гоепође Леле, н>еп љубавннк ее окрете и скочи. Штв се десило после. госпођа Ле»а се еећа само кпо кро .ч маглу. Билб Је и лома, н гурњи^е, и гутања, н псовке, и Јурнање по соби и леветања да Је све пупало и завршило се тиме што се г. Ђока, тако око поноћи, сажАлио на госпођу Лелу и преВио ЈоЈ лбћа н ^иим луком . И, оиако улгред, Г>ек*о: „Знпт, длнас сЛм купио еспаапиле ,оие иипеле ол канапа. Миого су лакше и ие чуЈу се каа ндет". Протло Је поп^иличпо времена оД тбга, алн, и лпи лаиас, кал неко у лруштну гпомше еспалрнлс, г-ћа Лела напући уста и каже пре.чрнво: „Ла не знам ко Јб измислио ту глупост. Ципеле од капапа — да се човек некнла од сме|а. Смучи ми се кал их вилим. И Још какпо глупо, олврптно, простачко име: еспадриле.

Познаје га...

✓м — Гпе, сад си гпуаонем! — Па морам, док сам био спеп добиЈао сам стапно лажан новац!

Свана ствар на своје место

Један познати богаташ али особењак волео јо да похађа уметничке изложбо, да врши избор изложених дела сам, по своме укусу, и да их откупљујо. ТоКомунапна хооника СИГУРАН БАРОМЕТАР Научно Јо утврђено, да чим се улице поливаЈу, сигурно пада киша1 Зато еви грађани Боо^рвда, када полазо од куће, и виде рв су улицо поливене, одмах узимаЈу кишробране. ДУПЛИ под Пошто је утврђено да |е трамв«| броЈ 3, који вози на плвжу и трке, толико оптереКоч, у Управи трамваЈа и осветље^л донета јв одлука да са у тим колима направи дупли под.

РАВАЈЛО на Калемегдан,

Одок Јуче да се мало Прошпанцирам и да осдпсм шта раде ови бсспоСлени кџпуташи Што краду богу дане. идем Ја тако кроз сокакс и гледам ону галаму и муаање по сокаци, Па се мнслим куд бре навалиЈо оолки

свет и коЈа му нужда да (е муоа и гура. да вслиш нсшто раде НиЈе а Јопст су сви ко нбшто љути. Једнако се нешто пцуЈу и жноцирау ка да божс мс прости оће Једап другом да стану на жуљ. кад одЈсдном сретнеч госпоЈа Милку из палилуле што Сам ЈоЈ нскад носиЈо млеко. испоздрављамо се и богзнакако и 41 а ми вели пјдс бре РаоаЈло на калсмснда да видиш лспоту и

красоту. пођемо и за час упадомо у голему шуму али искрчсну и остале све неке шибљикв. ди су бре пањеви вођекарце питам ја а госпоЈа Милка каже Ово Је бре несрећо сељачка парк и ту се ис сече дрве Ае. шта причаш боГати Велим ја ка да нс знам вас бсограђанс цсскли би ви липу испред цркве 6 камо ли волку шуму него је Ту неко здипиЈо добру пару. на свс Странс клупе и па њима женСкадиЈа ал све иогу преко ноге, а Ноге голе а питам што сс бре овај свет не обукује а госпоЈа Милка вели то је сад модерно. џЛба ти такве моде Зар ми сељаци и џуџани сви носимо обоЈке и чарапе а господа иду боса. то Ти Је Јопет нека госпоцка УЈдурма. после ме одвеле госпоЈд Милка у Једну ладовину и пбчс да ми лацка и ту се свашта напрапи. срам ме изеде ал шта могу нећу да се покажем гсџа а после сам чорао да Јој терам Пуно чезе са намернице и тако се квитирамо а Ја уфати пут аа уши па у Село. тако ти Ја прођо ко Бос по трње. ваш раваЈло.

ком неколико година сакупио Је он многоброЈне кубистичке, надреалистичке и друге модерниетичке слике и фигуро разних мазала, да је од тога направио читаву галериЈу. У жељи да се прослави у Јавности као филантроп, он реши да целу ову збирку поклони некој културноЈ установи, али сам није знао коЈоЈ. Зато позва к соби Једног чувеног критичара, повери му своју жељу и запита којој би установи одговарао оваЈ поклон. Поштодобро разгледа галериЈу критичар се окрето богатомв добротвору и саопшти: — Дому слепих! НЕМА ЊЕНО ПОВЕРЕЊЕ

— Зашто си тако нерасполо* жен1 — Како да не будем. Добио сам ноћни »аусвајс« апи мн га жена прецртала и ставила »но важи«. | © ЧУДАН СВЕДОК

СудиЈа: — Закуните се. да 1»о« те говорити истину, праву исти> ну, и ништа сем исгина. Где кц аас видети сутра у девот сати| ј