Bodljikavo prase

БроЈ

35

БОДЉИКАВО ПРАСЕ

Страна 5

Наш наградни конкурс без награде Погодите НО ЈЕ ОВО?

За одговор у обзир долвзе футбапске еудије, навијачи, илупски функционери и футбалери,

Лрм-с & <малам Лерици

Јуче „срце", данас „кљусина" Питао један гоеподин малога Перицу, како се зове! — Перица, одговорио је мвли Перица. — Добро Перице, како са јо . ве тво| отац? — Тата. — Ма ие, како му Ја име? Квко га мама зове? — Богеми не знам тачно: јуче га је звала »срцек, а даивс »кл>усино«! Зна још једну Када Је био код деде у гоете, мали Перицв је случајно рекао пред дедом једну ружну реч. Деда га је укорио и рекао му| — Ако ми обекеш, да некеш више рећи ту ружну реч, дећу ти два динара. — Неку више, одговори мали Перица, и деда му даде два динара, не што мели Перица, захвели. — А сад, зацЈто ив идеш да се играш? — Чуј дедице, одговори мали Перице, Ја знем Још Једну ружну реч, која вреди неЈмање 10 динере.

Намо среће — Видиш, Перице, та ее жи»отиња зове носорог. Оне има врло дебелу кожу, коју не може пробити ни револверски метак. — Е, твтице, рече мали Перица, камо среке да ја и ти имамо овакву кожу! Онда се ја не бих бојао учитеља, а ти маме.

ДВЕ КЊИГЕ Једен телентовени пиеац нвписао Је књигу; »Како ћу иаКи жену«? У књизи је давао савете онима који хоће да уђу у брак Књига Је одлично прошла и писац и издавач су зарадили добре паре. После неког временв писвц поеети издавачв и повдложч му дв понова издаду ову књигу. еа Још неким еаветиме. — Не, одговори издавач. То би била наше пропаст, него чко *оћете де поновв дођемо до новцв, нвпишите књигу! *Чзко *у се отрести жене?« Увеоен сам да би ту књигу купили бар еви они који еу купили и ону прву, в Јв нее то би било дос»е.

Три дана после венчања ЦЈ

Младожењв! — Најзад еам!

— Слуш«Јте, пријател.у, ви имате ноау судоперу) — Квко то »нете| — Ове отиске прстиЈу нисам до сада видео на вашим тањирима.

А. ДИМА И ДАМА ИЗ ВИСОКОГ ДРУШТВА Код Алексендра Дима Сине дођо Једна двме из виеоког друштва и упита гв: — Причв св, господине Дим«, д« више но мислите дв пишете позоришно комвде? — НиЈо иетинв-м одговори ЈоЈ Диме. У позоришту Жимнас упрево се врше пробе мог иовог комада! Даме <\е му презриво: — Сигурио опет оне мше жене из полусвета? — Не, овогв луте иа нвјбољег друштве! — А где ете их ви могли етудирети? — нестеви она и даље презриво. Димв, који ниЈ* био ожењен, одговори ЈоЈј — Код своЈе куКе, госпо^о!

ЛЕВАНИЦА У Једном периском локелу Тристен Бернерд ]е нестрпљиво чекео не нову певвчицу, којоЈ је правл.ена велика рекламе. Кад се жена појавила на сцени и почела да пева, велики писац није никако могао да разуме ниједну реч. Певачице |е гутела речи и рефреи се чуо кео неко шушкање. — Ште велите? звпитв Триствне директор локале. Писац играјуки се сво|ом брадом овако одговори: — ОвоЈ жени ја би* без СтрЈ ха поверио све своје тајна.

— Знаш ли шт« бива е децом која лажу? — Зиам... путуЈу возом у поле цане.

Савремене нежности

4( V. *

— 6, иако си <л«тка... Јвсм ли усамгкснв... очаЈна!... Оди с« миом, сиратице, оди, чика те «о ли миого.

Лажу вас кад кажу... Ја волим своЈу ташту. Она је пример свих врлина, * Како да му на опроетим, кад ме молио за опроштење. Увек сам миелио не тебе. * Мене моја жене никаде нијв изгрдилв. * Али, Је вам то могу и доказети, ако треба.

Нисам хтво, инеча би му показао ко сам ја.

<П||

Врз ОДГОВОР Учител.: — Перо, колико је један и Један? Пера: — Три. Учитем — Али Перо, еома, кад сам ја један и ти један колико смо онда заједно? Пера: — Две еом«1 Зна Ђока Учита/и — Знаш ли ти, Ђоко, које |е то животиње, којв иам даје шуика, кобасице, чварке и мест? М«ли Ђок«1 — Те се животиња зова касапин, господине| ♦♦ Професор 0>аку)| — Шта је прво урадио цар Душан кад се попео н« првето? Ђак: — Сео ја.

НЕ ЧУДИТЕ СЕ...

— Штв »вм еа нвјвише сзиђв у френцуекоЈ куЈни? — Ако Ја куварицв млада и пепа! Ф — МоЈ муж м« вара... — Откуд знеш? — Јутрос ми Ја рекао, да сам Јевтино платилв моју нову хаљину| С — Келнару, им« читав сат, кеко сам поручио чорбу од ракова, а још ми Је ниста донели! — Али не чудите се, господине, »нете како су ракови споре животиње! © — Драга, твоје име јо иапис«. но у мом срцу. Јеси ли задовољна? — Да, али била бих задоаољни)а де је твоје презиме написвно на мојим посетницама, 9 — Де ли еаш« еупруга излези с вашим приходима? — Он« д«, али мени на остаје ништо!

— Онвј инжењер Мвтић, квд јв, св мном у друштву, причв сво саме глупости. — Не чуди ме, сигурно жели да га што боље разумеш!

— Шта радиш ту лупежу? _т ) — Па видите. тражим стаи, , Врхунац расејаности Ноки стари професор, који јо увек добро спаоао, једно ноћи нија могво никеко да заспи. Тек пред зору сети се, шт« је узрои његовој несаници: »Заборевио сам — вели он — да зетворим оч и.«

— Сине, иди у ларк и ииди да ли ће ладати ккша. — Каио то, да »идим у лариу за кишу1 — Па тако, Ако Олштина полиаа, тадв ће сигурно падати.