Bodljikavo prase

Страна 4

БОДЉИКАВО ПРАСЕ

Број 36

Равајло на утакмици

Ноћ црноберзијанца

пошо Је На дедиње код Мицу поштарку а на Једну Пољану се искупијо силан народ и само диже џеву и виЧе ута-та, гол, држи бре онам, држи овам. шта ли је То бого вољени мислим се па пођок у гурему. а кад тамо сила људи и жецске гледаЈу на једно пољанче где се Јуриау неки разголиНени момии у кратке гаће и отимау се за Једну велику лопту од коже. и Сви се они Дерњау гол, гол. Ко је бре го мислнм се Ја и све кибицинтујем по ону женсквдију а оне развалиле уста па вичу гол. о сунце иу калајисано ко Је гол оно Јес да су ови голишави што гурау ону лопту али и женске по сокацн иду голишаве па ником ништа. Прићем код Једну са жуту кооу н белу аљину па Је Питам. Јели госпођнце коЈ Је овденака гол и зашто Је гол. Јшл му врућина или је онако због измотанције скинуо аљине па оће ла плаши женске. ЕЈ моЈа будало сељачка каже она иени зар еи ти мислиЈо да се ми даме плашимо од голоти-

њу. никад брате камо среће д$ сви иду голи. — грдно би се уштедело и било би лепше а ја јој кажем па добро Ја Ну се сву• кујем па до видиш како Ле диспадне а она се раздера марш иукело гејачка, што си се избрезобразијо мало вам је што нам

Норисно дрво

Јеротије и Саватије — Ама Бога ти, Саватије, зашто се ови радио Лондои и Москва овако брукају да и иаша ђеца са њиовим лажима спрдњу ћераЈу. Зашто тако суноврато лете са извештајима са фронтова, кад их послв тачни догађаји ко маљем по глави лупају? — Па, ЈеротиЈе, вал>да зиаш како оно наш народ вели: Лаж увек жури напред док истина хладно и трезио стоЈи по страни, посматра све око себи и на крају изговара евоју реч.

— Видиш, комшија, на овоме дрвету се обеснла моја ташта. Комшнјв) — Заиста) Онда аас молим, допустите мн да га пресадим у мо|у башту.

— Шта, зар и сеиретар спаааИ Сањиви глас из публине: — Ваљда нвКоте иматн ништа протиа асћине...

огулисте кожу е леђа него оћеш да врећаш. немо Госпоја да се љутиш ал и имам и ја душу па кад Је тебн врућина врућина Је н мен па кад си ти голишава оћу и ја да будем голишав а за гуљење што вичеш ннсам те Ја гулиЈо и недо бог већ ако оћеш да ти донесем мало снра и ЈаЈа а она се Насмеја па каже е го може еве ти моЈ атрес па донеси... знам ве Фелер сунце вам женско мислим Ја и таман да фаћам везе када сви повикаше гол, гол и Један ми чича скиде шајкачу с главе и Тресну о земљу па се нскрљешти на мен а што бре н ти не внчеш живиле избеглице ко Је бре избеглица питам га ја, а он ми вели ови дадоше девет комата н однеше шн>ур а Ја велим сад Је њиова сезона па је прпво да носе шњур, по неки хтедоше да ме биЈу и Ја клиснем узбрдо и још не знам ко Је гол и заш}о се скннуо тако ти Ја испропада због моје сељачко незнање а Ви ако знате Да ме научите да се не брукам. ваш Равајло НАША ПРИЧА

— Сад не знам збиља, да стенице!

ли ме то гризе савест илн су то

Севиљски берберин

У (едноЈ нашоЈ паланци окупило се у кафани друштво и слуша младог инжењера који је свој летњи одмор провео на морском

Све због шш

шшлиџана

Мита )е био добар чоаек и |ош бол>и супруг. Његова Анђа иије се могла — бар до пре меии дан — пожалити на њега. Нежаи и пажљиа ои ниЈе дозаољавао да се она помучи и потруди веК је све сам свршавао. Ишао на пи|ац, доносио дрва, набављао што треба за куКу и као маЈка бдио над евоЈом лвпшом половииом. Али пролетос и он ее реши да обради башту и да постане земљорадник. У зиоЈу лица свог изриљао је оно мало плаца на почетку Авалскога пута и засејао лук, паприку, бораниЈу, кукуруз и купус. И сае је ишло да на може бити боље, док ие запече краЈем Јуна суша коЈа Је тра|ала све до месечеве мене. Ето та суша аапече и домаКи мир Мите званог »Дунет« ц брак му испуца као диња церовача. Ево, како |е то било: Када упече Јулска зоезда спаруши со и Митино поврКе, нарочито патлиџан, па се Мита и Ам^а озбиљно забринуше. — Треба, поливати, ииаче оста» досмо без зимнице — вели Анђа. — Треба, ал' како? — одговара замишљено Мита. Далоко Је бестрага а нема водовода. Требао би там-Ј и ла спавам десетак дана, па свако аеча и јутро

дв залиЈем. Иначе оде доЈ)аволч.. — Јест, тако Је наЈбоље! слаже се Анђа. Али где да спаваш!.. Разговарали оии тако а уЈутру Мита крене ие Ааалски пут. Поранио да ухвати први трамваЈ и отишао у башту да рекогносцира и испипа терен, Дошао, у сумрак, сав блажен. — Спашена ситуација! — вели |ош са врата. СпаваКу до прае кише код јодног пензионера коме Ку плаКати две банке за кревет. КоштаКе ме двадесетак банки али Ку бар да спасем толико поврКе...« И Анђа задовољна и Мита Је цело вече објашњавао како Још има доброг света. ИдуКега дана Мита спреми Једно старо одело, две канта и пиџаму и ода да залеаа башту, а Анђа оста да спрема ручак, пошто Ко Мита да иде у канцелариЈу и да се код куКо храни, а тамо, у башти само Ке да спава. Прошло неколико дана е Мита сае уморниЈи, али се некако подмладио. Брије се сваки дан, дотеруЈе и удешава, као да Ке на свадбу а не у башту. Приметила госпа Анђа ту промену пв га пита за узрок, а он одгопара: — Знаш много се знојим, па

се зато бријем да ми не испуца кожа од зноја. Госпа Анђи чудно објашњење али не говори ништа веК само посматра. Прође тако две недеље, удари она Јака киша, а Мита опет не долази куКи. Одбио се од брачног огњишта па то ти |е. Види Анђа да нешто ниЈе у реду, па ее реши да предузме истрагу. По^е Јуче око 6 часова по подне, па по хладовини хаЈд' чак на Авалски пут, Решила се да испита ствар па макар спавала на друму. Кад се примаче башти обузе Је милина. Сва родило не може бити боље, а парадаЈз ко јабука. Њу веК поче да гризе савест што ја посумњала у свога Миту када он тако води рачунв о башти. У том моменту, у џбуњу патлиџан« и паприке, вида Миту како галантно додаЈе парче хлеба и патлиџана ЈедноЈ женској песони. Њу нешто иЈтрецну, или како она сама вели; »жигну ме са леве етране и Ја се прикрадем иза ограде и видим овакву слику: на једноЈ поњави седи Једна млађа женска, доста раскомоКена а поред ње Мита, пиљи у њу и елужи је са хлебом и патлиџаном«. Како се ствар после развиЈола

путовању. Млади човек говори о Италијм, Египту, Шпанији, па помену и Севиљу. — Ама, Бога вам, зар сте били. и у Севиљи? упита наЈедном Мика, чиновник катастра. — Био сам, одговори инжењер. То је једно од наЈлепши* маста кроз које сам прошао. Варош је... — Тако вам Бога, лракида га г. Мика, реците ми ко !е таЈ берберин из тог места, о кома чак и наш свет толико гоаори? ф ПАЗАР — ВеК треКи пут Је ваше псето уЈело моЈу ташту. —• Значи желите да га убиЈем? — Боже еачуваЈ! Хоћу да ми га продате.

госпа Анђа не прича, ал' зато Мита ида од куКе до куКе н свуда уверава како Је награбусио на правди бога. — Госпо^ица Ленка, прва комшика, има днван бунар. Дубок па 'ладан. Од ње сам узимао во> ДУ за поливање и тако се упо» знамо. Сваки дан ми скува кафу и онако услужна женска. Тога дана к'о за пакост, она се понуди да ми помогне и баш онда је морала да наиђе Анђа и сад миели Бог зна шта. Зар је мени ао тога,..? Али Анђа не веруја у тв рв» злоге и еад Мита, хтео не хтео, мора да моли госпођицу Ленку, доброг ерца женеку, — за уточиште. Тун на лун Један шаљивчинз каже келиеру: — Донесите ми шољу кафе пуну до врха, али у тацни не сме ла буде ни капи просуте кафе. Добићете добар бакшиш. Неколико тренутака доцније келнер се вратио држећи у једној руци пуиу шољу кафе а у другој тацну: — Изволте!.. рекао му је и ставио шољу на тацну. НиЈе пристао — Господино, зашто вам је отекло око? Ништа нврочито. СиноК ми је жана рокла да |о) купим нов шешир о )а нисам пристао на то.

ДОЦНАН Младожења ко)и је становао у другом месту, задоцнивши за воз на даи венчања, одјурио је на пошту и послао следећи гелаграм: нНо ввнчаЈ се док )а не дођвм«. ВЕЋИНА ПриЈатељ Јадног лудака у пу. дници пита га: — Молим те, реци ми, какав је био повод да те овамо доведу? Лудак; — Неспоразум, драги приЈатељу. Јв еам увек говорио да Је цео свет луд, а |з паметан, а свет )е тврдио да сам ја луд а цео свет паматан, па ето видиш победила Јо веКима.

Први пут

Нв краЈу еуђења, судиЈв оптуженоме: —• Ви имате последњу реч| Оптужени побсдоносно своЈоЈ жени: — Је си ли чула, Јулка!

Реклама која лаже

— Реклама је занста обннна превара. Читао еам: »за џигернцу вода нз Аранђеповца«. Купио сам Једну фпашу и однео касапину, оли није хтео да ми да џигерицу.