Bodljikavo prase

број 43

6РДЉИКАВО ПРАСЕ

Страна 3

НЕДЕЉА, 13 СЕПТЕМБРА Позове ие данас један пријаТељ на жур. Односно, не он нсто његова лепша половина. И одем ја тамо. Искупило се фнно друштво. Све саме познате даме и каваљери. Пошто су нас послужнли кафом од јечма и вериутом са содом домаћнца се окрете служавци: — Марија, донесите нам сандвича. — А које, тоспођо? — запита служавка — да ли оне са сиром које смо добили за ваш стари шлафрок или оне са кајмаком који смо добили за тосподинов реднгот? ПОНЕДЕЉАК, 14 СЕПТЕМБРА Одем данас у једно иадлештво за неки докуменат и у канцеларији нађем свог старог школског друга који издаје тај докуменат. Тек што смо почели да разговарамо, кад упаде један чиновник из друге канцеларије и рече: — Ђоко, дај ии, богати, ту главну књигу. Мој пријатељ му даде једну

Однео пехар г С. К. 13 је успео да однесе пехар али му плави не завиде пошто данас само песници траже пехаре. Прави спортисти имају реалније амбиције. Регата на води Тимошенко приређује, крајем септембра, регату на Волги. Старт је код Стаљинграда, а циљ код Астрахана. После регате шетња у Азију. 35 ог шренита ■ Мак Артур је мало трчао наравно уназад — на Новој Гвинеји. Ова трка му је била потребна ради тренинга, да не би изашао из форме, пошто већ пола године не миче из Аустралије. Изгубљени интерес Последње трке су завршене без већих изненађења што је публику јако разочарало пошто свет воли само паковано. Ко је, данас, луд да игра на срећу.„ Скџпштина судија Један малерозни футбалски судија, спремио је за годишњу скупштину судија следећи предлог: а) уводи се телесна стража за суди." ће их, после утакмице, пратити до куће; в) на тсрен ће судије излазити у оклопу; с) публика ће од игралишта бити ограђена зидом; д) играчи ће смети да приђу судији највише на 20 метара. Ако се овај предлог усвоји, судије ће смети да суде футбалск'? утакмице.

Главни уредник: Теодор Докић. Власник и издавач „Просветна заједница" а. д. Телефон редакције: 25 681 Штампа: Штампарија „ЛУЧ".

дебелу кфигу и кад онај изиђе, ја рекох: — Па ти сн то постао велика зверка кад код тебе стоји главна књига. — Јок, море — каже мирно мој пријатељ — то је један обичдн протокол, него је зовемо главном књигом што на њу наслањамо главу кад хоћемо мало да продремамо. УТОРАК, 15 СЕПТЕМБРА Одем данас на пијац да купим бостан и свега на једном месту нађем на једно десетак лубеница. А у реду за те лубенице једно двадесет муштерија. — А што ви — обратим се ]а пиља ру— не кажете оним прекобројним муштеријама да не

°§ШЕаЖПхј?

рани]е као и сала иде иарод у Кошутњак, у природу, сто ти бра те комодитет.

чекаЈу узалуд кад имате само десетак лубецица? — А што да им кажем — вели мирно пиљар — ко хоће нека чека, ко неће не мора.

СРЕДА, 16 СЕПТЕМБРА Седимо данас у бифеу, а разговор се од некуда повео о женама. Потсетисмо се старих авантура и како данас стојимо према новим авантурама. Сви се сложише да за све наше године треба у љубави имати комодитет, само стари чика Јоца пензионер — заврте главом: — Какав — каже комодитет. И

ЧЕТВРТАК, 17 СЕПТЕМБРА Шетам се данас по вароши и сретнем једног старог пријатеља, банкара. Иде нешто тужан невесео. Почпемо разговор о свему и свачему, и ја га узгред запитах како му је дактилографкиња веома симпатична и кокетна госпођица. — Па баш зато се и секирам — каже он — напустила ме је ]уче због љубоморе! — Ама, шта кажеш! Да те није ухватила са неком? — Ама, није љубоморна на мене, него на мога писара, јер га ухватила да се љуби са мојом женом.

ЊИХ ЧЕТВ9Р9 И „МЕРЦЕДЕС БЕНЦ"

»Лели. — Састанак у седам код »Руског цара». Знак за распознавање: жути »Мерцедес Бенц« број 234. Жан.« Тако је стајало у новинама, у рубрици »Дописивање«. Лела је спустила новине и легла на кревет. Поглед јој је прелетео преко њене скромне собице на мансарди. »Тако се ради!« — мислила је она. — »Даш оглас у новине, нађеш некога за дописивање и још ако је галантан као овај мој, шаље с времена на време поклоне. И сад, најзад, лично упознавање, »Мерцедес Бенз«... То мора да је нека богата зверка...« Дохватила је са ноћног сточића слику неког млвдића. »Па и згодан је, врло згодан. А када сам у писму тражила слику, надала сам се да ће то бити неки грбави старчић, какви се најчешће нађу у рубрици »Дописивање«. А оно, испаде диван младић, и богат, и жути »Мерцедес Бенц«...« Устала је и погледала се у огледало. Насмешила се, задовољна са самом собом. —оТачно у седам зауставио се жути »Мерцедес Бенц« пред »Руским царем« и Лела се завалила у мекано седиште поред младића који је сам шофирао и чија се фотографија налазила на Лелином ноћном сточићу. Сад јој се он претставио као Милан Богатић и она није више налазила потребу да га зове Жан, под којим се он псеудонимом дописивао с њом.

Младик леп, и богат, и жути »Мерцедес Бенц«... И веза је постала чврста. —оЈеднога дана кад су у оквиру »чврсте везе« Лела и Мелан седели код »Руског цара« а жути »Мерцедес Бенц« чекао пред вратима, у целу ствар се умешао четврти фактор. А тај фактор је направио то, да су Лела и Милан прекинули све односе. Како би рекли професори математике, тај четврти фактор у овој једначини са две непознате, дошао је неочекивано, тако да је решио одједаред целу једначину и пронашао обе непознате. Тај четврти фактор, и уједно и прва непозната, је била жена господина који се Лели претставио као Милан Богатик. Као што би свака жена урадила у сличном случају, и жена овога господина је направила лом и русвај у кафани. Али то само за себе не би значило ништа. Један човек је за

— Деда, која је ово животиња! — Чекај мало, док ставим наочари. Лелу баш интересантан кад је ожењен. Међутим се из целе те свађе сазнало да је Милан Богатић управо друга непозната. Тојест, да претстављени Милан Богатић није уопште ни Милан Богатић, нити јо богат, да се зове Јован и да је шофер богатог господина Милана Богатића, чији је жути »Мерцедес Бенц« најважнији фактор у овој причи... —оНеколико дана после овога расплета Лела је у својој скромној собици на мансарди читала једн скромно писмо. »Велики би незахвалник био а да ти не признам како је текла цела ствар.« — писало је ту. »Ја сам већ одавно сазнао да се ти дописујеш са мојим послодавцем и да ти он шаље поклоне. Кад си затражила да ти пошаље своју слику, он то заиста иије могао учинити. Јер онаква ^елава наказа никад није имала храброст ни да стане пред фотографа. Тако је Милан Богатић узео моју слику и послао ти је.« »Из тога је произашла цела моја комбинација с позивом на састанак, за шта Богатић никада није имао храбрости.« »Сада је ипак свему крај. Жена је запретила да ће све испричати Богатићу ако само још једаред врднем. А то би била моја пропаст.« »Зато те на крају молим, дописуј се и даље с тим старкељом и примај његове поклоне, пошто то њему прави задовољство, теби не пада тешко, а за мене је једини излаз!...« »Јован.«

ПЕТАК, 18 СЕПТЕМБРА Данас се један колега у канцеларији жали на жсну: грди га што увсчс долази у послсдњи час кући. Сви се сложисмо да јс то збиља једна вслик* женска мана, јер се свакоме од нас 7о исто дешава, само се наш колсга Пера поче да хвали: — А, видите — каже — моја жена има пуно такта: она мс не грди увечс, него тек ујутру. — То је фино — кажемо ми само, да ли је одиста тако? — Па, разуме се. Друкше нс може ни да буде, пошто ја кући долазим тек ујутру. СУБОТА, 19 СЕПТЕМБРА Има један наш сусед сестру, која је велика пробирачица. ХоНе да се уда али на дугачко и на широко бира веренике. Пре је одбијала све људе слободне професије, и желела за мужа само државног чиновника јер је желсла да има осигурану будућност. А данас је чујем, како виче своме брату. — Нећу државног чиновника, јер хоћу да имам осигурану будућност. Вал1и

Обраћа са на погрешну адресу

Свих совјетских река била. си ■матушка« А сада си лала као гњила крушка Као да те гони нека страшна коб На тебе се тешка окомила лизма На обали твојој крај је бољшевизма Крвавом терору ту Ђе бити гроб. Суецу Ти, који си био душник империјз Јер кроз тебе жила куцавица бије За Енглезе сада Демаклов си мач Узалуд због тебе Енглеска се бочи Крв ће њена да се због тебс источи Зато у Лондону већ се чује плач Черчил тужно цвили: Тешко твојој нани Оо, Суецу, ко ће тебе да одбрани. Чан.1 иику, Жена ти је била и успех и везз С доларом и фунтом ти се чврсто свеза Са банкрократијом ти, заједничкн вр. И за љубав новцу и ехолој женн Ти си свесно пово твој народ рођени На братску кланицу и на срамни трг. 0 чаму цвркуЂу воапци На тркама озог лета Долазило много света Кладили се, Боже мили И редовно изгубили Али, види, чудне збрке Кад почеше прве трке ту се кроје капе мрке А опкладе биле грке Милиони била штета Без жетона и рулета Подмићен са много пара Џокеј ту промене ствара Кладиоци сад се чуде; Какве су то трке пуде! Лоши коњи први стижу А бољи ко пужни гмижу.