Bodljikavo prase

Страна 4

БОДЉИКАВО ПРАСЕ

Бро} 43

И ПИЈ11Ш ЧШ

— Или мм смањмте жену, илм мм пове*а|те следовање!

ИЗ СУДА

Чича Илија сведочи

Давно, још пре рата, позову чича Илију да сведочи на суду због неке туче која се десила у Скадарлији. — У колико је сати била туча? упита судија. — Па тако, мислии у... — Шта ви нислите, то се нас не тиче, упаде му у реч адвокат оптуженог. — Не1 — Е, онда од мог сведочења нема ништа. Ја не могу да говорим а да не мислим. Ја нисам адвокат. И Чича мирно пође излазу. Сцена из суда На неколико мииута пре почетка претставе адвокатм свију завађеиих страна страшно се посвађаше у судском ходнику. — Ви сте бедник и подвала-

џија; ви сте осведоченМ лажов! обраКа се један адвокат своме колеги. — Ћутите ви, одговори му други, ви варалицо и мангупе. Претседавајуки који је у једном тренутку прошао кроз ходник и чуо овај разговор, отворио је заседање овим речима: — Сад, пошто су св господа адвокати међусобно идентификовали, можемо да почнемо.

Добар адвонат На повратку из суда господин Петровик сусрете једног свог позианика: — Само доктору Јовићу захваљујем што сам добио парницу. — Па он је колико ми је познато, заступао твог противника. — Баш зато.

Монолог

— Ово мора да Је Београ ђани чим ми се овако љубазно ^машка.

Равајло

госпоја цана ме иолила да ;е набавим две корпе паклиџана и други зелениш и ја поцигурно обећо и сад кад је сазрело ја кренуо Пуна кола с намирнице и Дођох до њу а Она ми каже е Доцкан равајло ја већ спремила туршију, наљутим се ја на ти госпоцки безобразлуци и фицови Па гурнем са све робу на пијацу ал оћеш Парадајз ки блата. да га нудиш по банку неће га ники узме ђутуре а камоли да га крчмиш. шта је бре ово пајо По богу брате питам пиљара, а он ми вели а шта си ти геџо мислијо да ћеш да нас сецаш сас твоји патлиџани. јок брате. сад ти је у моду да жене воде Домазлук и оне ти све Раде на стра и са завис зато се чупау за кике и свађау ко цигани. тако су направиле и сас парадајз. пронеле лажни гласови да је криза, у ту робу и почеле да се бију ко жути мрави а Ја им велим Немо бре да џакате и да се свађате то Ви је Пред главу. има да бидне парадајз ки блато а једна ми вели знам ја те ујдурме Пиљарске ал ми не гутамо него измери ти мени 10 кила. Рано је бре убио вас Лед вичем га ја оће да ви туршија Провришти у Невреме па Ле да бидне куку и јао. И ето ти сад. толки Патлиџан Ле да изеду свиње а па мнозину ће да експлодирају влаше и тегле Па ће брука да бидне. него да ти мени даш то све по 5 динара ђутуре. мени је веН суђено да изгубим Па шта да бог. погледак ја овамо погледак онамо па се Помислим зар да се Врћем у село с оволки калабалук и дадок по 5 динара а Паја Пиљар ће продаје по банку и јопет ће да кука како је изгубијо а да су то све жене криве јербо оне праве целу Забуну с њиово рекла-казала и домунђавање а ми домаћини и мушке главе само радимо што оне Оће. тако је у Београду а у село има Реч врљика и мотка и оне слушау па зато и нема забуна и кркљанац. ваш равајло.

Номунална хронина

Знаци зиме Све домаћице су почеле да контролишу струјомере да не би прекорачиле струју. То је најбољи доказ да је дан краћи а зима на прагу. Општннсна зимница Као свака домаћица и београдска општина је почела да спрема зимницу. Тако се сад кува пекмез за општинске кухиње од кога ће сиротиња моћи да се ослади. Да није општине не би се сиротиња ове зиме осладила. Док се не договоре Пошто се београдске архитекте не могу да договоре за регулацију Теразија, овај наш највећи трг (који је увек показивао анђеоско стрпљење) решио је да попричека.

— Што носиш таЈ женски шешир! — Донео сам ти га, да га поставиш на 'тонобилу. Уосталом кад може глумица Олга да меће точ ове на главу, зашто не би ти шешире место њих! Баба Катин врт

Баба Ката и чика Мита у браку су још од бурског рата. Више од четрдесет година је прохујало од њихове свадбе и од како се они налазе у рату. И то у тоталном рату без одмора и примирја. Чика Мита је тих човек, вредан и миран као бубица а баба Ката је алапача која својим језиком, за тили час, почисти пола Београда. Каква је данас, таква је била одмах после свадбе. Тандркала је јадном чика Мити уз нос од јутра до мрака док се и он не прозли. И Онда је настало рајско доба. Обоје су се — и то с правом жалили једно на друго, обоје су били вечно љути и огорчени и њихов разговор почињао би редовно овако: — Је си устао, пијандуро? — Јесам, матора излапелице? — Не уједај! — Марш, џукело! После тога би се умешао комшилук. Баба Ката би везала мокар облог око главе и одлежала два три дана, а Мита је у некој кафани одкуњако, пијан као мајка, два три дана па су се измирили и све је ишло по старом. Мита је ударао пенџета и капне (он је био шустер) а баба Ката је спремала по кући. Ал', кад дође субота све је почињало изнова. Пера јорганџија, њихов први комшија, још у суботу пре подне, изађе у авлију и чека, јер ако задоцни за који минут онда и кварт има посла. Чика Мита чека да прође бујица псовки и грдњи од стране баба Кате, дохвати калуп са полице и тресне по њој. У томе већ стиже Пера јорганџија и ускоро се успостави мир и ред. Баба Ката одмах чисти црни лук да метне на убоје, а чика Мита тркне у механу да се „прибере". У таквом животу затече их и

рат али ни он не измени њихове навике. Пет дана су радили, шести се свађали а седми одмарали и лечили. I Пролетос и они засадише је* дан део баште. Мало купуса, ку< куруза и кромпира. Таман за њих двоје. И башта понела не може бити лепше. Баба Ката је радила као кртица и само молила Бога да буде лепа јесен. И дочекала. Решила да да Усековање извади кромпир и лук И обере кукуруз па зато, недељу; дана раније, распремила подрум. Али, не лези враже, баш оучи Усековања она примети да јој из фијоке фали стотикарка. — Је ли маторн? обрати се она Мити, је си ли ти здипио стотку за ракију? — Марш! — одговори јој Ми* та учтиво и тако се заподену кавга у чијем току баба Ката развуче калупом Миту да га све ошамути. Он не рече ни речи већ само одгега у авлију. Пера јорганџија, који је већ' био спреман да интервенише, изненађено је гледао чика Миту како одгегуца у башту. И баба Ката је била не мање изненађен на тишином у кући па изађе да види шта се догодило са њеним Митом. Кад има шта да видн< Мита узео ашов па риља, копа, сече по њеној јадној башти. Наста кукњава и проклињање да се цела авлија орила. — Убио те Бог, дабогда, пијаницо једна. Показаћу ја теби вечерас. Гром те спалио, несрећо матора!.- | Али узалуд клетве и претње. Мита је већ извршио своју освету и мирно отишао у крчму™ Отада влада мир код баба Кате. Не сме више ни да писне а Мита се само смешка и задо-. вољно мрмља: — Нашо сам фелер, свеца ти бабиног...

— Врати се, глупа кокошко! Уверавам те да нашалио с тобом,

сам се само