Bodljikavo prase

Страна 6

БОДЉИКАВО ПРАСЕ

Број 43

Номунална политина Зимсне резерве Социјални отсек О.Г.Б. набавио је за народне ресторане 1 вагон шаргарепе, која је стигла у виду пекмеза и одмах лиферована на ђубре са изузетком од 100 кгр. која је одмах утрошена. Кривицу за овај малер сноси јако сунце, које је последњих дана много палило, а цех плаћа О.Г.Б. » Прилагачн за сиротињу Газда Јћуба са Теразија приложио је обрачуне од шест бивших лиферација. Газда Влада три непоткупљива џокеја. Његов имењак и земљак: 107 кгр. чиновничких меница за узету робу. Један бивши лорд-мер: Фрак и цилиндер, пошто сад носи сељачко одело. Госпођа Лили. — 860 жетона разних боја као и 8 шпилова. „Пјатник и синови". Распуштеница С. — Два пара скија и костим за скијање. Газда Гиле. — Одушевљење својих суграђана. Доктор без праксе. — Своје пропале наде. Мика, гросиста. — Сву зараду на роби која је сакривена али му је одузета. Стојко, пиљар. — Све шљиве које су се уцрвљале сакривене испод тезге. Нада Кочовић. — Жуту ташну и улазницу за трке. Јоле монден. — Своју ташту, госпа Љубицу. Филмови ове недеље Ф. Рузвелт бриљира у ненадмашеном филму „Не питај ме ко сам" (јер се стидим). „Кора-Тери" (Нага играчица) у гл. ул. Г-ђа Рузвелт. „Мајстори плеса" сјајна музичка драма о тројици „музичара" који су отворили школу али чија се школа никоме нн]е свидела, у гл. улогама Стаљин, Черчил и Рузвелт. Илузија. Сензационални снимии у околини Диепа.

Репортажа малог Перице — у речи и слици 1л^ д ш-сслСо-^ ^ -с^с^^и^ г> -о-с^Лсос/х^, -&сс<х, ссС-. <о сспко 'Ц/ПУЦО' -исол^еоиЛех, ? -сгх-Ји, -СС^о€ЈХЈ>- -сих^ -КЛЛ-(ЛЛ1Х*-СХ- -\Јјц^-СХ^ЛЛ^- ^Ј\ЉСН-СХ-<>-- • '№Т г ' <Лихлилои -<><ЛЈ?иХ^ -ПЈО-С^- -п^\^СЉОЈиС1<иОС. .

Л Л^хх, и -пл^и- <*р^ -ХЛ-Ј0<4ЈИи?- -се-сЈпЈ^иХ-- ^М*!сЛ<л_ Г) ^Со&х. <%а- ^си-Со- -&^љои_ ЈкцЈиХЉЊе. -ро-ли^Хтсг. -илхи^- -сшх-сСС. -Сио- МЈС&ЛилСо- -<Љ*-*^гСсМих-сшд&њо' / 7г<х~ ЈШус^Ји^лл. -олих0 лхаШХ. -Т^ЈСХЛ "

СкЈп^^в^^ЈУ^иХ-шимлЈС Јигх-сс. -уг -и-^им-о^<Цл- \-ХЈСС^ЈСК<хјааусјЈ^-<>С- . '^а-Ји-и-СлЛААЈС*#, - -и-сХ\Лг "сли^ ле с/их^со---%сл Л-иХХХАЈСХ^ -)Ј1ОМЈХМЛг -<лЈпх^КЈнјХаСХ. .ф •М ' ■Л-^АААА-О^ !

^^л/ЈАА— &2ГО-^СС ј -СУ^А^СЈХ, Ј -с^сСо- <Љ<У\1*<^<јЈ ј Ј_, 7 ЉОЈ% *-СиПА, -Ј-ОС- -^У-С. ЗСМјј&О- <ЈЛ,СХ-ЛЛЛСос -<ј2- -<%(Х■о^ХШ^М^ <МалПх& *Лл,*ид 5 *М-ССЈ\ајх а АЛЛ. -аХ^уХцијнм/ 1хј%с,^та%хај1хх_ лл^ г *усх*ЛиХ*ЛО- -у^,с, ^Ј-О-б^ооаС^■бХХ-СиОЈ^-и^, (^рц^глЈ^х^схЈт^-^

ОСЕТНО ПОБОЉШАЊЕ 1 Један чувени лекар, последњих година свога живота, лечио је је« дну клептомаику. Једнога дана сретне он мајку болеснице и упита је: — Како је нашој болесници? — Много боље, докторе, много боље. Види се да јој је ваше лечење помогло, готово у последње време почела да доноси кући ствари од веће вредности. Он не пеца... Недалеко од Граца протиче поток Андрић Једне недеље хтеда један младић да лови рибе на удицу. Тада га укеба један подицајац; саслушање отпочне: — Господине, покажите ми &>/• шу дозволу за пецање! — Мени уопштв није потребна никаква дозвола за пецање. — Али бићете кажњени, ако овде будете ловили рибу. — Па шта онда радите? , — Зар не видите, — купам једну глисту. — А тако! Купате једну глисту. Али ипак ћете бити кажњени. — Но па зашто? — Зато што Ваша глиста нема костим за купање. Паметан савет Нека самохрана домарка, немајући имања живела је од продаје суварака које је скупљала у сеоској шуми. Сакупљена дрва на леђима је односила у град и продавала. А када је заштедела мало пара, реши се да купи магарца, па колима носила дрва из шуме у град. — Куда кеш дете? упита један старац кад је дошла близу града. — Идем у варош да купим магарца, рече она. Не могу више да носим дрва на својим леђима. — Море, рече јој старац не мораш због тога да купујеш магарца. Боље удај се! Од човека бољег магарца нећеш моћи да нађеш!!! '

Појавила се конкурен Ц и ја|

— Куд ли се овај упутио са оволиким књигама! — То је овдашњи књижар носи књиге да прода на ђачкој берзи.

— Нешто су старомодне ове ствари, али сам их добиа без текстипне карте.

До јуче сам уживао глас доброг и поштеног грађанина а то би био и данас да ме не надари ђаво да оптужим мога пиљара што мн је продао 2 кгр. ужеглог путера по астрономскојцени. Ево како је то било. Као сви прави Срби и ја сам за последњих двадесет година стекао навику да добро једем и пијем а као последицу тога и таквог .живота — катар црева и песак у жучи. Зато сам сада разврстан у рубрику „дијеталац" и Дирис има највеНе муке да нас задовољи. Неће никога зачудитч што сам ја све своје знање и физичке способности трошио само на то. како ћу задовољитн своје благоутробије. И када ми једнота дана рече Добра пиљар да је добио „нешто за мене" ја одмах загризох удицу и поручих „цео лагер". ХоНу да пребринем ту бригу. Донесе човек то исто вече, лепо запаковано. Саме хартије има четврт киле. Исплатнм (до душе двапут сам се презнојио док сам плаћао) и оставим у шпајз. Сутра у подне жена ми рече да је роба ужегла па заго је треба вратити. Послушам жену и одем код пиљара да вратим робу и узмем паре натраг, али он ни опепелити. „Ја сам вама дао добру робу а шта сте ви са њоме радили, то је Ваша ствар". Реч по реч и ми се же-

стоко дохватисмо. Ја се наљутим па са робом код надлежне власти која поведе поступак, а Добру пиљара стрпају у бајбокану. Али тек сада настају компликације. Несавестан пиљар који за скупе паре трује своје муштерије испаде народни јунак, малге не мушка Јованка Орлеанка а ја, оштећен и ојађен, постадо издајица и Вук Бранковик. Нико Бога да ми назове а већ о куповини ни помена. Што ме презриво гледају пиљари и касапи, ђе-не 1)е-не ал' што ме публика, моји дојучерашњи познаииии са пијаце гледају са презрењем — то не могу да разумем. Углавном, цела се ова гужва сврши на моју моралну и материјалну штету. Ја, сада, нађох решење. Нећу да будем више дијеталац. Боље да сам у свађи са стомаком и жучном кесицом него са пијацом... ЦИЛЕ

Он све зна Мајка каже малом Перици: — Тако, а сада иди код своје нове гувернанте и нежно је пољуби у руку. — Нећу, нећу да је пољубим. — Али Перице, па то је неваспитање! — Јес' па да ме ошамари као јутрос тату!

— Какве то свињарије имаш у ушима!... Сигурно слушаш радио Лондон.

— Знате, чико, ми водимо љубав без границе! — Пазите, децо, боље не прелазите границу, |ер ће бити бруке, к'о са оном девојком и циркуским артистом коЈи су прешли румунску границу.