Bodljikavo prase

Еро! 46

БОДЉИКЛВО ПРАСЕ

Стр

ана 3

СПОРТСНЕ БОДЉЕ

— Ова кока позвана је у госте код варошана за 15 дана. — А да п' *е се после вратитиИ ОПАСАН ПУТ

— Господине капетане, ево вам купаћег костима јер је на видику једна подморница.

Златно Сунце залази Злзтцо сунце западу креће, И злату једном дошдо крај. Последњи зрак на море слеће. Неки урличу: „Јао, авај!" На мору конвој у пламену леч(и, Сву околину у пурпуру купа, Један по један брод лагано тоне. Много ту има од торпеда рупа. Језиви ветар завија из дура, А плаво море гута богат плод, Златно сунце у океан гљура И с н>им последњи из коквоја ♦♦ У рају Сањао сам једном Да бејах у рају Ох тамо је живот У вечитом мају Ох дивих се, дивих Тој светој тишини Па се тек упитах: Откуд мира туде Кад ја видим овде И децу и људе Један анђ'о, што је Био близу мене На ухо ми шапну: „Овде нема — твоје жене!"

ВЕЛИКА ЖРТВА Два водеЧа баоградска клуба донели су одлуку да принесу нову жртву нашем футбалском спорту, зато су у прошлу недељу приредили приЈатељску утакмицу која Јв врло повољно утицала на клупске касе, а врло рђаво на спортску дисциплину. ПРАВИЛНА ТРКА У прошлу недељу истрчана Ја једна трка у којој није било паковања и намештања. Због овв нездраве појаве завладала )е велика забринутост у коњарским круговима. ПРЕКИНУТ ТРЕНИНГ ' Пошто се више не чека у ред за шљиве, наши боксери немају више прилике за кондициони тренинг, па су прекинули свако тренирање. ЦРВЕНИ ИЗГУБИЛИ Футбалски митинг на Волги завршен је потпуним поразом црвених који су катастрофално изгубили све утакмице.

ИЗ АВИАЦИЈЕ — Сад се налазимо изнад Шкотске, каже извиђач своме пилоту. — Откуда то знаш? — То је лако погодити. Кроз доглед сам видео жене на једној реци како перу салвете од хартије. Данас сам прилично у формн.

Нада: — Ако стигиеш први губиш, а ако см лоследњи — до> биЈаш.

НЕДЕЉА, 4 ОКТОБРА Вратила ми се деца са футбалске утакмице па се живо препиРУ. — Ружно је од онога младића да насрће на судију — вели моја кћи. — Богати! — исмева је син. Да ]е „Шкоба" јунак као што се прави, требао је да му разбије нос... Умешах се ја и прекорих сина због грубости, а он ми одговори: — Море, мотка је из раја изашла.. А када сам ја узео да га казним, он се бунио против неправде. ПОНЕДЕЉАК, 5 ОКТОБРА Иде једна жена по пијаци и куне и преклиње сунце. Слуша је један чича, са белом брадицом, па само врти главом: — А што га кунеш кад нас греје и храни! Да није њега већ би ложили и мрзли се.„ — Море чича мани ме; отрована сам, сва ми туршија пропала... — Е, моја ћерко! Грешна си ти колико си тешка. Да нема овога сунца не би било ни тебе а камо ли туршије — вели јој чича, а она га само погледа и искрљешти ачи: — Море, немо, ми стајеш на муку јер кад те звизнем овом корпом сад ћеш да видиш не само сунце него и месец и звезде... УТОРАК, 6 ОКТОБРА Одем код једне рођаке, чији је муж заробљен и тамо затеквем овакву сцену: син (гимназиста) седи за столом и пуши, а шајка плаче код штедњака. — Шта је било? — питам ја улазећи. — Ништа, течо, женска посла — одговори дечко. Плаче низашта... ОД НЕДЕЛзЕ ДО НЕДЕЛзЕ

— Како ништа, ако бога знаш! — вели мајка. Сваки дан тражи тридесет динара за дуван а ја не могу крај с крајем да ухватим. И то бар да ме пита, већ узима с правом. — Кад тата није ту, ја сам његов заменик и ово је моја кућа.. — Кад си татин заменик а ти заради, а овамо га ти замењујеш само у пушењу а ни прстом нећеш да макнеш да ми помогнеш — вели мајка. — Мушко сам, па ми се може! — одговара он цинички. Досади ми се безобразлук овога дерана па га поштено изгрдих, а он се диже и рече:

— Не дозвољавам ннкоме да ме вређа у мојој кући.„ СРЕДА, 7 ОКТОБРА — Имао сам посла у Пожаревцу — прича ми један сајџија и, одем на станицу да ухватим место у возу. На једвите јаде укрцам се у вагон и ту ме залеце, ко таксену марку, за сама врата Од гурњаве једва дисао. У томе навали једна забрађена жена без чарапа, еа неким исцепаним мантилом и ципелама од крпа, претоварена џаковима и корпама) да на силу уђе у вагон. Гурала се душмански а псовала кочијашки. И, на послетку, уђе!..

Сав онај багаж стовари ми на ноге, запали цигару и пљуну на мој капут. Ја је опоменух а она развали вилице и осу паљбу против нас „господе" који из беса путујемо а њено четворо деце умире од глади. На крају рече: — Зубима ћу да вас кољем!... Погледах је мало боље и у овој одрпаници упознах једну моју послератну муштерију која је, баш недавно, купила од мене један прстен и златан сат за 80.000 динара. Кад јој то споменух она поче тако страшно да асује да се сви путници револ-

Амерични разговори

— Све мислим како |е то лепо имати— Један обланодер! — Којешта! Добро изграђено склониште, десет метара испод земље много Је лепше.

— Данас сам своЈоЈ жени приредио велико изненађење. Донео сам Јој за рођендан кутиЈу бонбона... — И мислиш да Је то за њу било велико изненађење! — Наравно! Она Је очекивала крзнени капут.

тираше и на снагу ]е изгураше из вагона. ЧЕТВРТАК, 8 ОКТОБРА Јутрос ми један адвокат исприча овај случај: — Седим ја у канцеларији кад уђе један сељак и још с врага вели: — Валај, гонићу га до божјс куће... Исприча ми да тужи оца штз му је обрао једну дуњу. СтрпаЈ га у бувару ие жалим да платим — рече при крају. Покушах да га убедим како није лепо да оца тужи за ситницу, а он ми рече: — Ако ти нећеш, ја ћу наћп другог двоката а парушљака ка кише... При тич речима извади замоту.ђак хиљадарки. Било ]С бар 300.000 динара. И оде да тражи другог двоката. ПЕТАК, 9 ОКТОБРА Јутрос у трамвају шапућу две шипарице. Гужва, па стојимо сасвим близу и ја чујем како једна каже: — Ја се само због гурњаве возим, али се набиле ове чичекање па не можеш да направиш честито познанство!... СУБОТА, 10 ОКТОБРА Један мој познаник, стари нсжења, има чудне навике. Између осталога, он је навикао да се купа у Сави до Митровдана. Тако и јуче отишао чак близу Макиша, оставио одело у врбак и отпливао на шпиц Аде. Брчкао се он тако до подне, а кад је хтео да се обуче нигде одела. И да не наиђоше неки сељацп, који му дадоше неке џакове сн би ту остао и да преноћи. И сада, уместо да престане са купањем, он је решио да стави једну корпу на главу. у ту корпу да метне одело и тако да се ку■ па~.