Bodljikavo prase

Страна 8

БОДЉИКАВО ПРАСЕ

Број 46

— Хоћете да знате моју професиЈу, гогпо1>нце1 Ја сам нмитатор змија у варијетеу »Глорија«. Ало,

ало

о • е

Ох, опет један досадни мушкарац. Иде за мном већ десет минута и стапно нешто добацује™ Заиста је понекад горко бити лепа девојка. Куд год кренеш, пресреку те мушкарци, прате, добацују, траже познанство... Иако то унеколико прави девојци задовољство, ипак је досадно. А ја сам лепа девојка. И наравно и мени со дешава све то што и осталим лепотицама. Тако и овај мушкарац што ме сад прати веК четврт сата. О, драги мој, можеш јурити до сутра и напрезатм свој ласкави гласиК. до изнемоглости. Ја убрзавам кораке да ме не стигне. И неКе ме стики ако не потрчи. Али то ваљда неке учинити овде на улици, међу оволиким светом. Али баш је упоран. Никако не одустаје. Да немам барем ову корпу са поврћем код себе, па да могу лакше да се крећем... Још ме прати. Значи да му се озбиљно допадам. Али нека јури само. Опет сам га погледала. Згодан је. Ипек не би било згорег познанство с н>им. Само како то овде да изведем. Ах, ево једне пусте улице. Скренуку у н>у, он ке за мном. Стаћу, причекаКу га и онда... Онда онај наш стари метод: »Не желим улична познанства...« Па кад он почне даље да наваљује, лагано попуштање: »Ах, што сте досадни...« и најзад познанство... Скренула сам у пусту улицу. Још стотинак метара и стајем. Он иде за мном и смешка се. Кад је згодна муштерија

енске весши

Што се Љуба не жени

Пријатељи Љубе НенадовиКа стално су га корели што не ступа у брак и што му време пролази узалуд. Љуба одговори: — Нека, нека! Много је боље да се човек ожени у доцнијим годинама да би могао да умре чим добије децу. Ако му деца буду рђава, људи Ке рећи: »Није ни чудо, расла су без оца! Ако му деца буду добра људи ће рећи: »Е, брате, ко им је отац? Зар ивер може далеко од кладе? ПОТРЕБНА Хаузмајсторка се жали једном кирајџији на његову жену. — Ваша супруга не^е због свога језика доспети на небо.

— ХоКе — одговори муж. Потребна је Светом Илији за грмљавину... ЖЕНСКИ СВЕТ Директор се спрема да диктира, па пита дактилографкињу: — Где смо јуче стали? Дактилографкиња: — Питали сте ме хоћу ли вам дати кључ од мога стана. ПОЗНАТ ЈОЈ — Јеси ли видела прстен што је Мица добила од вереника. — Ја га боље познајем од Мице. Носила сам га 14 месеци. Мајка: — Ја сам се згранула, кад сам видела да љубите моју ћерку у мрачном ходнику! МладиК: — Зграњавам се и Ј« сада при светлости.

Салонски »лаф«

— Пази1 Зар ниЈе сладак) То Је последњи изданак племена »црвено перо«, коЈи Је ископао ратну секиру своЈих предака да би «« удружипи « нашим црнцима у одбрани наше горде америчке циаипизациЈе. ШЕЖИА адм&ара

— Госпођице... броЈте до 10001

Газда Васи. — Зидови се не могу фисти али се има на шта узети, а шта би радили да намате и »зидове«. ПпавоЈ баперини. — НемоЈто бити уображени. Има огроман броЈ мушкараца коЈи су, захваљујуКи својим колегама, направили каријеру. Микици. — Док се нисте венчали, била Је најлепша и најбоља а сада је тешка као олово. Стара Је истина да брак квари жене. Спортисти. — Ваш случаЈ је обичаи. Док сте били звезда, волела вас Је, чим сте испали из тима, испали сте и из њеног срца. Депутирцу. — Увиђамо да вам је, тешко да трошите готовину, али бар и бираче не траже ништа од вае. Усамљеном мудроњи. — Дра-

ги младићу, треба да знате да Вас жали једна ученица Трговачке Академије. Она се пита: Шта сте се усамили и препустили сетном мудровању? Зар нема ниједне девојке у Београду, коЈа би мислила на Вас?.. Она се, шта више, нуди да Вас развесели... Видите, да има и добрих девоЈака!.. Идеапном девоЈчету. — Заљубили сте се у Једног пекара са Душановца и помисао на њега — која Вам се непрестано врзма по глави — спречава Вас да упамтите »Молвајдове Једначине« и обрасца из »Сферне Тригонометрије«.. Ту Је тешко помоКи. СкрханоЈ Мимози. — Јадна, мала Мимозо! Скрхао Вас Је живот т. Ј. журеви, биоскопи, усамљене шетње и гарсоњере... И Ви више не цветате... на против, спарушили сте се... Како Вас жалим!

У идућем броју почећемо да објављујемо стрип: КРАЉ ЂОРЂЕ И ЊЕГОВИ МИНИСТРИ

— Ти ме више не вопиш толико као раниЈе! Јуче си ме пољубио 385 пута, а данас свега 382 пута. .. „ госпођице Чаравно, мило му је што Ке ме најзад стиКи. А 1а заузела став као да Ку га одмах треснути овом мојом корпом са повркем... »Ах, хвала Богу што сте стали!..« — прилази ми он смешеКи се. 1 »Слушајте ви!« — почињем ја своЈу улогу. »ВеК ме пола сата пратите и стално добацујете. Али упамтите да не желим улична познанства...« »Али, госпођице, није ми ни на крај памети. Хтео сам само да вас запитам где сте купили овај лепи купус што га носите у корпи.„ А ви запели па никако неКете да станете...« Ах, како бих га слатко треснула овом корпом, само да није у њој скупоцени купус који би се одмах расуо по улици. То би тек била трагедија..-

У позоришту Један гледалац не може да прати комад због непрестаног разговора који води Један пар иза његових леђа. Он се врти, уздише, зноји св. Најзад, кад је изгубио свако стрпљење, несреКник се окрете и прошапута: — Извините, али ја не могу да чујем ни Једне Једине речи! — Гле, молим вас, ала сте радознали. Зар вам Је стало толико да чујете шта причам своЈој жени? — Дакле, ипак си се оженио? Па како се осекаш у браку? — Тхе, ккао Ку да ти кажем; као момак нисам се осеКао добро ни код куКе ни ван ње. А сада се бар угодно осећам кад нисам код куКе. СА ПЛАЖЕ

ДвоЈе, иоЈи пецаЈу,