Bodljikavo prase

Број 50

БОДЉИКАВО ПРАСЕ

Страна 7

■ Еаш су кирајџије у малеру. Од када је света п век, дан сеобе, првн новембар, праћен је кишоч и влагом, а ове године сунце умилно сија нико се не сели. Просто да човек пукне од муке... 'Али\ да видиш чуда: овога првог новембра више су се јели од секирације кућевласници, него кирајџије. Јер нема данас газде од куће који живи у пријатељству ,са кирајџијама, па сваки има само једну жељу: да кирајџији откаже. Ал' баш то не чоже, јер закон штити све кирајџије и то је главни разлог што кућевласници не могу кирајџије да внде очима, Баш јуче ми се жали један кућевласник: — Е, брате, дошло ми да упалим ову моју страћару. Зами• сли подигнеш кућу, удесиш је по твоме ћефу а у кућу ти се усели неки намћор. Рецимо професор у пензији, а име му Рака. Запати кокошке, у подруму држи ћурке, цепка дрва на бетону, у кујни а кад му приметиш, он ти, као преко батине, одговара: — Шта ми можеш! Штити ме закон, а кирију плаћам поштено. И, престане да ти се јавља, а

к&зериџ* његов синчић од дванасст година, ухвати твоју мачку и веже јој канту за реп и она јадница трчи по ходнику а канта тандрЧе лн, тандрче. Шта је најгоре имаш кирајџију који ти нуди другу цену а први новембар на прагу, а ти опет не можеш да му откажеш. Просто да човек пресвисне." И јесте, 'вала, да Је то горко, али није лакше ни берберима који не могу своју робу да продају испод тезге, већ мора да се држе тарифе. Јер бриЈање и шишање не може да се сакрије и скупље прода већ се, по природи посла, мора да ради Јавно. Зато кућевласнике и бербере морамо уврстити у календар као мученике и све их обележити црвеним словом. И замислите како ће онда лепо изгледати календар наших унука и праунука. Рецимо Свети Мита кућевласник или свети Јоца, „брица"... Неће Свети Синод а било би вала право и то тако удесити да кућевласнички мученици падају 1 новембра и 1 маја, а берберски суботом... Џиле.

Сеоба једном богаташу, чија се вила налазила у близини двеју ковачница, досади да слуша даноноћно ударање чекића, позва коваче и замоли их да бар но^у не раде. Мајстори нису хтели ни да чују и богаташ им,' најзад обећа да ће их богато наградити ако се преселе. Ковачи пристадоше, а богаташ их позва на гозбу. КаД их је добро почастио и дао награде, богаташ их запита; — Шта сте решили, где ^ете да преселите ваше радионице? — Преселићемо се ја у његову, а он у моју радњу, одговорише у глас ковачи. Чудновато

— Вн имате једног брата! — Да једнога. — Само једног! — Па да, само једног. — Чудновато! Ономад сам питао то исто вашу рођену сестру и она ми је одговорила да има два._ Ол се. пра&ра У једном селу ковач у свађи убије човека. Суд га осуди на смрт, а цело село подиже се и замоли судију да измени осуду. — Ковач је потребан селу, Јер ко <че нам оправљати алат и поткивати стоку, рече сеосхи кнез. — То )е немогућно, људи, одговори судија. Правда мора да буде задовољена. На то сеоски старешина добаци: — Ако баш мора да буде, обесите једног бакалина, јер имамо двојицу У. сел/.

Кирајџија: — Погледајте, соба је тако влажна, да печурке по "Зидбвима расту! Кукевласннк: — А шга - бисте ви хтели, не мислите ваљда да ♦.е вам за ту месечну кирију банане по зидовима расти? —ОБолничар: — Господине докторе, ако желите да извршите секцију... леш је ту... Лекар: — Нека уђе. —ООн: — Да ли су вас моји стихови бацали у лепе снове? Она: — Наравно, јер кадгод их читам, ја одмах заспим. —ОДва младића улазе у воз и одмах отварају прозоре. Један старији господин им каже: — Затворите прозоре, напољу је хладно. Један од н>их затвори прозоре и обраћа се старом госпбдину: — Мислите ли да је напољу сада топлије? —ОАдвокат.: — Ако желито да чуЈете, дајем вам своју поштену реч. Клијент: — Не, не, хтео бих да чујем ваш савет као адвоката. —ОДође Цига код попа и замоли за брашно. Поп му обећа да Це му дати, ако се научи крстити: »У име Оца, Сина и св. Ду<а аминп. Кроз пар дана врати се цига попу, а овај га упита: »Да чујемо како си научио«. Цига рече: »У име Оца и Св. Духа, амин«. Поп га упита: — А Сина си заборавио« »Ниса«, — рече Цига, — ено га код врата, чека с врећом за брашно«. —ОСтеви — Ако продужиш да заводиш тако ревносно девојке, остаће Палилулци без девојака. Немам ништа протнв, забављај се са девојкама, али дај да се и други забављају.

Монденки Без вечсрње шминке И париског ружа Ружна си, без кринке Залуд тражиш мужа Познају те добрс Сви као злу парј Нико неће квочку I Јалову и стару.

Логично

— Докажите да су ова два троугла подударна. — Забога, господине професоре, или су подударна и онда није потребно да вам то доказујем ,или нису подударна и онда је опет свако доказивање бесмислено. Етажној својинн Био оглас ових дана Продаје се изидана Палата етажна Ал' питања важна Иду са свих страна: Ако газда првог спрата Због лудила ил' ината Свој цео спрат збрише Дал' ће и спрагоае више Он сасвим да уЗтурише.

Изненађење

— Молим! — Вас траже господине. Јбамџнална

храника

ПОСЛЕДЊИ МОХИКАНАЦ Страћара у којој се нђлазилс. кафана „Два Сокола" најдужс је изврдала свима опасностимл као што су: регулација, експропријација и нивелација. Најзад је и она долијала. Пала је као жртва комуникације. НОВА КЛИМАТСКА МЕСТА Пошто Београђани не воле уређене паркове, већ неулепшану природу, највише шетача одлззи у: Врчин, Умчаре, Железник, Жарково, Обреновац, Кнежевац и Липовицу. Зато би сва ова места требало прогласити као клн матска да би подвоз био у по-лл цене. КАД ЧОВЕК СЕЦУЈЕ НА ФАВОРИТА... — Реци ми Мито која ти је то »луткица«? Целу ноћ си са њом и о њој говорио. — То је... овај... знаш грло на које сам се јуче на тркама кладио... — Али чудновато је да те то исто грло, малочас звало на телефон и распитивало се за твоје здравље...

Питалице Питао побратим побратима: »Јели боље оставити сину имање да живи или ништа!« — Ни злом остављај ни доброме стеци. ♦ Срећа срећне брзо у меиуштво баци. ♦ На муци се само познају Јуна« ци. ШтДмПаРсКе ГрЕшКЕ Јеси ли убио (упио) мастило? Море не слушај више лондонску радио стеницу (станицу). Веља узе књигу да је рита (чита). Све сам цигарете порушио (попушио) које сам данас добио. Мама рече малом Перици: »Ти би поцепао панталоне па да су и од грожђа (гвожђа). Господин Марковић је навикао само на зоље (боље). Мислећи да ће тиме да се излечи, он пусти кијавицу (пијавицу) да му сише крв. Госпођо, имате ли црва (дрва) за сечење. Гром (бром) је најбоље сретч ство за умиривање живаца. Јовици је изашао С !>р (чир) на левој руци. Причекајте још мало господина јер се још увек дере (пере).

м

пшш

Поводом наредбе за прелаз преко улице

— Ма шта се то десило! — Ето, човек гледао три корака на леву страну а с десне га прегазио ауто. Први клијент

Адвокатску канцеларију отворио је др. Никола Мишић. То је сматрао почетком живота, почетком каријере и другим рађањем, како се он песнички изражавао. Оглас у новинама већ је дао. На вратима је прибио таблу, красну таблу. Чиновника још нема, ал>/ ће бити и др. Мишић је већ у духу чуо како лупају писаће машине, како чиновници шапућу... Чекао ]е данас првога клијента. Свога клијента! Ко ли ^е то бити! Извесно неки тежак процес од кога су све колеге већ дигли руке. Али он ће успети. Најглавнчје је да ми клијент процес повери. Зато га ваља импресионирати. Да се клијент преда свом д^иом. Др. Никола Мишић је шетао по соби и чекао клијента. Разгледао је намештај, сређивао, телефон намештао на столу, натрпао много старих аката — претрпан је послом. Нестрпљив је... — Напред — дрелнуо је просто кад је чуо куцање. Ту је дакле. Улази младић с некаквим кофе-

ром. Провинцијалац, ваљда. Већ је сазнао за др. Мишића. Мишић је одмах узео телефонску слушалицу и тобож говори. Руком благо маше на клијента да мало чека, па бајаги наставља започети разговор: Хало, хало.... Господине Министре, опростите један клијент знате... А тако... Молим, молим. Добили смо процес... Нисам ли вам рекао да се можете у мене поуздати? — Имам познатих свуда, па се прогура... Хонорар велите?... Маленкост, десет хиљада... Није ли вам много... Није велите... Добро дозначите на мој чек... Довиђења господине министре... О немате на чему захваљивати. Вршим дужност како најбоље знам. Довиђења дакле? Заврши др. Мишић и окрете се весело своме првом клијенту. Чиме могу да вас услужим? Опростите морао сам да говорим са господином министром. Изволите молим лепо? — Ја сам господине докторе од поште. Послали су ме да вам телефон укопчам у телефонску мрежу.

ТУК НА ЛУК Муж: — Савршено си спремила овога зеца. Да ли си збиља сама кувала? Жена: — А да ли ја тебе пи-| там јеси ли га сам уловио? ЈЕДИНО РЕШЕЊЕ Пошто гурњави на трамвајима нема лека, трамвајџије моле Боч га да падне велики снег који би прекинуо саобраћај и тиме им дао прилике да се мало одморе. I НЕПРЕДВИЂЕНА ПРОМЕНА ' На једној малоградској позорници Средње Немачке давао са из године у годину о Шилеровом рођендану, »Виљем Тел«. Сматрало се да таквим претставама треба да присуствује сваки добар грађанин. Тако је опет једном о Шилеровом рођендану седео стари саветник Л. у својој ложи, као и увек у оваквој прилици. Али овога пута се из непредвиђених разлога давала »Валенштајнова смрт«. Када је у петом чину убицв са гласним убојним покличем насрнуо на војсковођу и зарио му нож у тело, од ларме се и саветник пренуо из полудремежа и обратио се зачуђен својоЈ жени: »Одакле сад одједаред ова промена?! Већ десет година Виљем Тел убија сам тога ниткова и сад...« ШТА МУ ЈЕ ДОСАДИО? — Бога ти зар теби није досадно што си тако дебео? ■ Није. Само ми је дстсадно што ме будале то запиткују!...

Због некакве скупе гуме Милионске пале суме Трговина гине крепка Остала Је каса празна Кад се плати крупна казна Пропаст дође ап' од лепка Ко зараде тражи веће уОн из своје губи вреће