Bodljikavo prase

Страна 8

БОДЉИКАВО ПРАСЕ

Број 50

Љшишх $С1

ЖПМ РЈЈЏА одговара Лази. — Познајете једну девој- 1 ку и свиђа вам се и не. Незнате шта да радите. Па ако је лепа ви јој се удварајте, а ако није онда нађите другу која је лепа па се њој удварајте. Марији. — Примили смо твоје песме и прочитали. Оне су толико нежне и осетљиве, да се бојимо да нева моћи издржати штампање. Ружи. — Није свеједно волети

Велинка ради

државног чиновника или трговца. Јер чиновник сем плате не може Ништа да вам пружи, а трговац може све. Може и да вас обрука, ако га ухвате у недозвољеном послу... Лепој Марици. — Штедњак је највећи противник нежног тека и нежних руку. Зато кувајте на решоу или немојте никако кувати. Зазубљеној. — Стање, у коме се налазите, болесно је и као свака болест пролази. Ако је болест неизлечива онда траје дуже, али нико од тога није Умро. Студенту Трговачке академнје. — Школа је потребна као лепо одело или као улазница. Са њом се улази у живот, на главна врата. Подмлађеном. — Друга мллдост је као друга жена: Слађа али краткотрајна. Зато пожурите да је искористите. Удовцу. — Кога случај извадм из хладне воде а он понова, добровољно, скаче у њу, неззслужује сажаљење. Милкици и Олги. — Место к^лодонта можете употребити пепео од дувана пошто га, као пушачи, сигурно доста имате. Разочараној удовици. — Жуто са прстију можете отклонити лимуновим соком или — мундштиклом. Биројте шта је јевтиније. Двојици студената. — За те бубуљице једини је лек пустити браду — пошто оне долазе од бријања и дотеривања. Пензионеру. — Ваш стари реуматизам једино се поуздано лечи — иловачом. Само ја не верујем да ћете ви журити да у вотребите овај лек.

Вереници — Драга, зашто сте тако бледи? Па ви ми ништа не говорите од чега бих могла да се зацрвеним! ОБЕЗБЕђЕНД ГВОЗДЕНД РУДД У ДМЕРИЦИ. рддио востон : поводоп скупп=ан>в стдрог ГВОЖТјД зд РДТНУ ИНДУСТРИЈУ / ГОСПОђД РУЗВЕПТ СКУПИ ПД ЈЕ ИЕ.КОПИКО ДЕСЕТИНД КИЛД СТДРОГ ГВОЖЋД у БЕЛОЗ КУКИ.

—О— Моја жена се никад не доре кад се ја доцкан вратим куКи. Она само врти главом. — Својом или твојом?

—О— Шта мислитв, докле сме жена да задигне сукњу по киши? — Па... тако... до... до своје тридесете године.

Излишна стидљивост

— Молмм вае, загњурите се, док се |а не обучем.

Мали Перица пита мајку: Мамице, како се познаје да је човек малокрван? Мајка: — По томе, што је блед у лицу... Перица: — А како се то познаје код Црнаца?

Учитељ: — Како Јв то, да је твојој мајци презимв ПетровиК, а теби Јованоаић? Т>ак: — Зато — што св моја мајка по други пут удала, а иисам.

—ОГоспођа (служавци): — И не заборавите да ми свакога дана доручкујемо тачно у осам часова. Служавка: — Хвала, милостива, али ако ја понекад не стигнем на време можете доручковати и без мене. —ОМајка: — Драгане, како је т о могућно, да у кујни на столу има само две јабуке, а било их је пет? — Драган: — Мамице, био је мрак, па нисам видео ове две.

— Изгледа ми да ви ни у ш*а не верујете? — Ја верујем само у он^ што могу да разумем. — Па то и ја кажем. —ОПрофесор: — Ако се увек овако будете варали у закључцима, чиме мислите да се бавите у животу? Ђак: — Метеорологијом. —О— Твој обожавалац је против брака. — Напротив. Ои ми баш савеја I тује да се удам за неког богати1 јег човека.

Из високог доуштва Један професор универзитвта, историчар био је познат са своје духовитости. Једном приликом позват је у такозвано високо друштво, где су га распитивали о разним стварима из његове струке. — А шта сад читате, господи. не професоре? запита га Једна дама. — Нума Помпилија! — одговори брзо историчар. — Да, то је позната ствар! рекла је дама. А како се то завршава? — На крају се Нума ожени Помпилијом, нашали се професор. Сви наравно прснушв у смех, само дама подиже главу: — Па шта је то смешно? Сви се романи тако завршаваЈу. Тражи се младожења Спремао се унук да иде «?а вашар, а његова баба, која по цео дан није ништа радила, заокупи унука да и н>у поведе. Жалећи се да не може да иде баба замоли унука да је понесе. Унук покуша да се одбрани, али, најзад, није имао куд, упрти бабу на леђа и оде на вашар. Тек што је стигао, а неки враголан повика: — ЕЈ, брате рођени, што носиш ту бабу на леђима? — Морам, одврати унук, Јер не може да иде. — А ти је удај, па неКеш Морати да је носиш. Унук се насмеја, али баба га удари по глави и рече: — Слушај, глупаче, шта паметни људи говоре! Шаљивчина, кад ово чу, рече: — Има овде неки старац, снажан и јак, који би је узео, рече и утече у гомилу. Баба, чувши ове речи, скочи синовцу с леђа и појури за њим вичу^и: — Шта рече, сине? Причекајдер, душо! Темпераменат и бсја косе — Кажу да су кестењаве жене много темпераментније од плавих. — До ђавола, моја жена Је била и једно и друго, али Ја нисам могао да приметим никакву разлику. — Дакле, добро, када сте се већ заинатили, да баш сада оправите водовод™

/ т{ау/ЈХ пошто

Будућем карикатуристи. — Ваши цртежи су одлични, ели само за оне који су тек у основној школи. До душе, ми пуштамо многе почетничке радове у жељи да дамо потстрека омладини, али то не значи да смо отворили забавиште. Малом Вокици. — Није лепо да преписујеш из старих новина, јер то може само једанпут да прође. Мадам Лели. — Није сва среКа у журевима и бриџу. Покушајте са неком савременом разонодом. Рецимо са прањем веша. Душану Н. — Тешко Је красти Богу дане« и трошити »мучно стечену« готовину, али се тешите да нисте једини. Разочараној. — У вашем разочарењу једина је утеха промена начина живота. Када нисте имали среће са омладином, удрите у пенсионере. Фифики. — Заиста је време да се чувају пудлице и друге џуке. Зато сте ви у праву што не помажете сиротињу, ели чувате два слатка кученцета. Савременом човеку. — Пословица: »Неком рат, неком брат« је, заиста, корисна и ви нисте једини који правите паре на рачун сиротиње. ♦ НаЈбољи |е закон коЈи зеповеда Да се велик и мали држе свога редвг

Пристојан локал

— Господине, будите добри и обуците ваш капу* — наш локал полаже много на пристојн одел«. —