Bodljikavo prase

Нано мали Перица замишља, Чозена у суду

— А јесу ли јабуке крупне ове године!

ПУМПА

У човечјем организму срце врши функцију обнчног шмрка, пумпе. Док .је пумпа исправна човек живи и дише а кад се запуши и, неда.ј Боже, прсне — човек умре. Е, али поезија да зна за то већ је од овог шмрка направила централу за лирска осећања и љубав и у свако.ј песми се спомиње срие. Па не само у песми всћ и у обичном говору'стално се говори о сриу. За човека без осећања се вели да нема срца. а за доброг да има срца. И сад, замислите, укине се реч срце и замени са речју пумпа. До1)е, рецимо, млздић код девојке коју обожава па де упнта: — Хоћеге ли госпоћице Цицо да ми паклоните Вашу пумп\? А она, ако не зна за нов назив, само се згране и дрекне: — Ни.;е Вас срамота господипе да тако говорите поштено.ј девојци. Напоље! 11 посетилац излети главачки. Други случа .1. Кол касапина. Он вам утрапио саме коске а ви се рев-олтирате и кажете му: — Баш цмате ковзрену пумпу. Зар мени такзо месо! А ои се само нзбечи и загрми: — Зар бре моја пумпа покварена! Сад ћу да ти покажем... Још лепше би било кад дсђе просилаи код ма.јке ма каже: — Госпоћо. Ваша ми ,је кћер већ поклоннла сво.ју пумцу а Вас молим за њену руку. — Шта? Пвклонила п\'мпу! Није је срамота. Истераћу то ђубре из куће а и ти ми се, битанго, вупи испрет очију...

Јанко и Војислав После преране смрти нашег, несумњиво највећег песника Војислава Ј. Илића, његов најбољи друг и побратим Јанко Веселиновић испричао је, једном згодом, следећу анегдоту: — Играли смо жандара код »Дарданела«. Вредно је било погледати ону масу кибицера што со оке нас искупила. — Седмица! викну Воја. — Осмица! — Поп! — Аха дај овамо попа! — Још један поп. — Немам. Него ево цуре да га оженимо.., — Даојка... — То... то! повиках и спустих »малу«. Фора!

Док се нов израз неби одомаћио било би триста чуда и заплета. Разводили би се бракови, разилазили вереници а песници би имали пуне руке посла да измисле нове стихове. Прво би се појавили реалисти са својим стиховима који би почињали овако; ,,Ја дрхтим скроз Кроз васиону Лебдим и цептим Јер оде воз А у тамнини остаде пумпа Да се копрца и љубав ишчезе у дим". После би дошли домантичари: ..Већ три ноћи како главу лупам Како твоју пумпу да напумпам". И ко зна шта бн се још писало. Зато је боље да остане пегнички израз срце. јер како би изгледало када би ма.јка корила ујутру деиу: — Немојте узимати ништа масно на гладну пумпу (место на гладно срце).

Дама и господин сусрели су се у парку и он је упнио: — Зар ме се, ви госпођо, заиста више не сећате? — Не! Мислим да вас никад у животу нисам видела! — Чудно! А шест месеци смо били у браку!

Он спусти карте и упита: — Хоћеш још по једну? — Доста је. Плати ове каве што смо попили. Војислав се на то поче пипати по џеповима. Затим рече. — Чујеш геније! — Шта је? — Плати ти ове каве, ја немам ништа »ситно«. — Размени. — Па то и јесте ђаво што немам шта да разменим. Него плати — а ја ти дугујем. Ја имадох толико исто као и он. И само рекох: — Мој геније!.. да сам ја имао за каве зар бих запео из све снаг е да те бијем. Он се само насмеја. Затим дозва келнера и рече да ће он платити, по подне, рачун који је износио један грош. Онда позва мене да прошетамо, не би ли лакше заједнички нашли неку ве^у позајмицу.

Учитељмца: — Јовице, шта је то породица! Јовица: — Породица је отац, мајка и деца. Учитељица: — д задруга! Јовица: — Задруга је велика бакалнмцд.

Шо- в-Цаш,н>а&а Писац Александер Абитон ?аписао је разне глупости из задетака енглеских и америчких -ђака. Између осталих налазе се и ови бисери: »Становници старог Египта називали су се мумије«. —ОМефистофел јо био хумористички песник у старој Грчкој«. —О»Филозофија тврда да може објаснити, зашто је неко сретан и еко је сиромашан«. —О»Исправан је онај човек, који ти гадне ствари каже у лице, уместо да то иза ле^а говори.« —ОНеки дванаестогодишњак, потомак једног њујоршког финансијера, писао је о једној књижевној ,теми: »Шекспир није никад зарадио много новаца и он је постао славан само по својим позоришним делима«. —О»Нека од Шекспирових дела су драматизована«.

мнпе> ст&а&и »Наполеон је имао три жене: Јозефину, Марију Терезију и Елбу«. —ОНа питање; »Шта је урадио Наполеон за Француску? — одговорила је једна четрнаестогодишња девојчица: »Он је убио Бонапарту«, —оЈедан гимназиста о основи енглеског уређаја: »Магна карта одрздила је, између осталог, да ни један човек не може бити, за исто дело, два пута обешен. —О»На Северном полу је толико хладно, да тамо градови уопште нису насељени«. —ОНа питање како је буду^е време од »он пије« одговорио је један десетогодишњак: »он се напио«. На здравље омладино!

43 '

— Мене је Мистер Џонсон оштетио за 10 милиона. — Није могуће! Па како |е то урадио! — Није хтео да ми да своју керку за жену.*

— Како је необазрива та моја Јелица, вози ее е тим младићем тако далеко. Где су се еамо изгубипи, нигде их не видим!

— Шт1 Кгко ти дође на небо! — Исти случај као н твој. Муж закаснио ка воз, а ја поранио да га заменим. МУСТРА Са персоном чудком јутрос сам се срео То је био човек савршен и цео Сваки живи иксгн има мана триста А код њега савест ко сунце је чиста На зараду није похпепан и лаком На сусрет је одмах изпазиа сваком Сироте помаго и лево и десно Против лажних вести борио се свесно Знам да се чудите. Ко ли је то био1 Рећи ћу вам одмах: Ја сам ово снио! ЕПИГРАМИ Свуд галаме штиглици и чворци Лажних вести то су главни тоорци Ал' таква је мода нашег доба Све су пажни ил' што кажу ћорци Није чудо што је бофл роба. Мода бушкала и рила Док нам није претворила Младиће у старце Ал' природа већ се стара Па редовно сад претвара Жене у мушкарце. * Свет мондснски у раскоши гњили Приређује често маскараде Лепи пажне бркове и браде Ја се питам: Зашто све то раде Кад и досзд под маском су били.

~ Тако је хпадно, драги. Мора^у да навучем дебепе рукавице.