Bodljikavo prase

Страна 6

БОДЉИКЛВО ПРАСЕ

^роЈ^бб

^2Т^Гг Уј 7*/ЈМ»К ^имишлоа ... ВаГп^ши паљџ&ац

I *

Мартин вереник Г-ђицу Марту посетио је њен будући. Она му саопштава да ће Га упознати са својим оцем, па каже: — Тата ће се необично радовати што ће се упознати с тобом, Војо... Мали Ми'ица, Мартин брат, који је био присуто. додао је: — Да, тата је казао да гори од жеље да види тог клипана који ће његову ћерку узети за жену._

ДОБДР СЛИКАР Богаташ: — Видео сам на изложби ваше слике па сам хтео да вас питам да ли би хтели да радите за мене. Сликар: — Врло радо, господине, хоћете ли да вам израдим портрет? Богаташ: — Не. Требали би да ми офарбате капију и прозоре.

К о ј е к р и в?

— Ко |е тежи тата, ја или наша нова девојна!

— Види Томо ове на|новије шешире. — Да згодни су! Ни\е му> пХ^г&ало. Фриц Бекман, који је био у своје време врло познат и омиљен Берлински комичар, био је једном позват у друштво. Један уображенко му рече: — Шта сте ви, само обичан комедијаш и ништа више! — Да, одговори Бекман, слажем се1 Ја сам само комедијаш! Али ја сам то само на позорници, а ви сте то у животу! ДОБАР ГЛАС ДАЛЕКО ИДЕ — Јесте ли већ нешто чули о мојем новом комаду? Ради се о једном брачном пару, који је за цело време био у свађи и... — Наравно, чуо сам врло често, како сте ви с вашом женом пробали улоге.

Газда Чеда направио јесенас нов зимски капут. Од ластика, црни, дуг до земље. Газда човек па му се може. До душе, он се не би бацио у трошак али га г оспа Сида окупила сваки дан као зубна болест. — Идеш као адраповац. Иду толике славе па како ћу се појавити са тобом. Ја у бунди а ти као мој момак. — Чантрала она сваки дан док се он, једнога дана, не реши и не крете да прави капут. А Спаса шнајдер сашио га мајсторски. Као саливен. Носио Чеда капут, носио и поносио се њиме и ко зна колико би га година носио да га прекјуче не надари ђаво да седне у трамвај. Осетио ваљда и он жељу да се мало гура са омладином па стао у ред и ушао у шестицу. Пошто се вози само до пола пута, он стао на платформу да се не би гурао кад излази. Зна човек знање. Али боље да га није знао. Возио се тако газда Чеда и уживао, ка-да на првој станици навали свет да уђе. Направи се кркљанац. Њега сабише поред воата а он, сипљив, једва дише. Међу првима улете у трамвај једна нежна плавута, са дечијим очима као различак, која је у руци држала једну корпу. И то празну. Угура се она, као јегуља и стаде баш поред Чеде. А Чеда није противник таквог комшилука. Потруди се он и са своје стране па се мала плавуша и он нађоше сасвим близу, у једном углу. Уживао Чеда у близини младе и свеже жене па скоро и заборавио гре треба да се сиђе. Прегурао он већ две станице и ко зна докле би се возио, да се плавуша одједном не трже и цикну: — Ју, ја морам овде да сиђем«. Трамвај је већ полазио. Она се поче гурати и при једном наглом покрету закачи својом корпом Чедин капут и од њега одвали добар комад штофа и два дугмета. Она рече »пардон« а Чеда хтеде да падне у несвест. Трамвај је већ био у покрету а плавуша га бесно погледа па дрекну: — Стегао си ме у маказама па не могу да сиђем. Оћеш да фаћаш женске, дртино! Није те срамота! Можеш отац да ми будеш.« Чеда се пренерази. Уместо да он протестује што му је упропашћен нов капут, пази што га ова обрука. Зато се и он развика: — Место да кола шкрипе, то волови ричу. Пази ти ње! Упропасти ми нов капут са том корпетином и још бесна. Имаш ти о-

Полицајац: — Зашто сте провалили радњу и ушли унутра! Лопов: — А како би ви ушли унутра господине, а да немате кључа.

во ^ерко да платиш. Није бре трамвај шпедитерска кола па да вучеш цео намештај. Има ово власт да расправи...« Док су се сви смејали, плавуша паде у ватру: — И оћемо у кварт. Има да видимо ко ће да заштити нас жене чији мужеви нису овде. Видо човек саму жену па притего ал' не само мене већ и корпу а кад се ја бранила од напасти, ја крива. Е нећеш! Срам те било! П* При томе пљуну. Хтеде да дође до густога па се умеша и кондуктер. — Газда Чеда се нашао у чуду па не зна шта да каже. Зна човек да је невин али ко ће то да докаже. — Добро, ајдемо у кварт па да видимо ко је крив промуца он збуњено. — Е нећу у кварт! — писну плаеуша. Док си се дрпао у трамвају није ти сметала корпа а сада оћеш да ме водиш у кварт. Фаћаш на то што си газда па да се ствар удеси. Не пали то код мене. Браните ме људи од ове маторе сурунтије — окрете се она публици, богами, већ се неки почеше мешкољити и мрко гледати на Чеду. Виде он да је ствар узела рђав обрт, па прежали и капут и бруку и на првој станици искочи и дуну у једну споредну улицу. А кад је дошао близу куће он се реши да госпа Сиди не исприча праву истину, јер би могла и она, далеко било од нас, да поверује да је нешто крив. Зато чим стиже кући, он направи снуждено лице и са врата викну: — Јао, Сидо, за мал' да изгубим главу. — Наопако, а шта је било? чуди се Сида. — Побише се двојица а ја да

— Када те бијем, то мене више боли него тебе! — А што то радиш онда, када те боли, мама. Шта си ти реоииа — Кад ћеш да се жениш Јоване? — Чим се уведу бракови на пробу. Добро му одгово л ио Недеља, лепо сунчано поподне. Цео свет изашао из кућа. Мали Перица хоће да изађе, мајка му је дозволила. — Само, сине, лепо да се понашаш на улици. Буди пристојан и учтив — саветује мајка малог Перицу. — Добро, мамице — одговара мали Перица и изађе. На улици је било пуно света. И поред тога што је пазио он се судари са једним господином. — Је ли ти балавче, што не гледаш куд идеш? Мали Перица, ни пет ни шест, већ му одговори: — А зашто, чико, ви не идете онуда, куд гледате.

их развадим, па види шта се направило... — Ако кад си луд. Стрпао см педесет и пет година па опет са мешаш у оно што те се не тиче — подвикну му Сида и цело вече му је јела душу због те његове неозбиљности, али је Чеда све гутао... А сада иде у окрпљеном капуту и само шапуће...

Келнер: — Шта то радите, господине! — Сипам воду у вино. — Није то потребно, јер Је газда учинио све што је потребно.

~ VI"

Мисли да тако треба Мица је добила за рођендан од пријатеља чек и отишла у банку да га наплати. На шалтеру даду јој оловку да потврди примање новца својим потписом. Она се размисли један тренутак, а .затим написа: — Најлепша ти хвала! Твоја цуле-луле — Мица. ^

Ишкао човек

— Шта ће ти цигарета, ерам те било! Зар је то за тебе! — Имаш право, мама, да није за мене. Ове твоје »Мораве« нкшта ми се недопадају. Ја сам навикао на »Ибар« или »Зету«, ј

^онв:в;в:в;в:е:в:в:вво:^ ИНСПИРАЦИЈА