Bodljikavo prase

Страна 8

БОДЉИКАВО ПРАСЕ

БроЈ 69

Жеиске весша ЛТУРА УАМЕРИЦИ

Миленцету: Кажеш да никад ниси радио. Па баш зато и идеш на рад. Морао си некад да почнеш, а пословица вели: боље икад него никад. Воји: Сити смо са насмејали када смо читали твоје вицеве. Толико су смешни да не смемо да их штампамо пошто би шкодили читаоцима. Мазалу: Слике су ти добре али нису за нас. То треба да иде на изложбу а не у новине. Погрешио си, бато, адресу. М. П. Шабац: Перо није за свачије руке. Зато боље узми ашов па риљај башту јер кеш од тога имати користи. Стсви — Ниш: Од теба ће нешто бити, али хумориста тешко. За сваки случај набави једну синтаксу па се вежбај две-три године а поСле ћемо ве^ видети. Пензионеру: Ваши су вицеви били > моди пре четрдесет година а сад су се сасвим убајатили. Зато ни ми не можемо да их штампамо на другом месту него у — корпи. Политичару: Зашто се љутиш на тешкоће путовања када си целог века причао да се бринеш за народ. Сада ти се- пружа прилика да одистински дођеш у везу са народом. Геџи: Не треба заборавити на српску пословицу да никад не треба чинити оно што не би желео да теби други учини. Ввци — Лесковац: Укинули смо твоју рубрику само из једног разлога: Лесковачки си заборавио а српски ниси научио. Миши — Лозница: Ниси ти једини комв ја све мало. Зато умери апетит да после • нв буде шапутања. Јер кад ви спекуланти покверите стомак не псмаже сода бикарбона.

Биси: У пролећа се обично носе сандале са дрвеним ђоном и ниском штиклом, а место костима џемпер са рукавима. Чарапв нису у моди а ондулација је неопходна зато што се не носе шешири. Цалету: Твој случај је обичан, зато немој да уображаваш, већ се снађи према приликама и тражи другога, који је послушнији и вернији. А такви се још могу на-

Борки: Шта ке теби школа када из твога писма јјидим да ти знаш велико знање. То се ваљда не учи у школи. За тебе би било најбоље да напишеШ књигу. Стејанки: Име ти показује да си постојана зато немој да шараш ве^ се држи твога Станка. Мици — Јагодина: За тен Ја најбоље када се не умива и не маже јер онда је кожа отпорна и лако се привикне свима временским променама. До душа није нежна, али нежност није у моди. Бранкици: Чим је професор физике млад а ти велиш да си лепа, када те он упита формула ти се расплачи и ствар је у ре-

Роси — ЋуприЈа: Теби је Дете те^ико одговорити. Ти тражиш од данЈшњег мушкарца да је веран и интллигентан. Међутим, чим је веран он не може бити интелигентан и чобратно. Симки — Крушевац: Прањем судова добнје кожа на рукама лепу боју и омда не^е бити бледа. А можеш пробати и са прањем рубља. V Верици — Смедерево: Сада ја проле1\е па се отш^тај предвеча са тим твојим зевзе ком до Језаве и ваљда ће се у мраку изјаснити. Ранђији — Пркипочица: Овога пролећа носе се јакн>9 од крзна а преко тога се може обу+.и пижама. На главу шешир с перјем а што се тиче ципела неЈЈбоље да идеш боса јер ће те ципеле нажуљати. Хвала Богу кад |е Хамлет нашао мртвачку главу! Биће ваљда занимљивиЈе,

Виисе, аирбхџе

Асиа ио>рлд.ица БолиК упаде љутито у посреднички биро за удају и женидбу. — Лепо сте ме уредили с вашом девојком, коју сте 'ми препоручили! — Са госпођицом Зором? — Да. Њен отац је био роби|аш! — Ко то каже? — БолиК дрекну: Ја! Ја сам га лично тамо упознао.

Нека почетница у певању усп» на једвидв јоде и уз јаку протекцију да буде примљена на аудијенцију код Маскањија. Прв него што је почела да пева арију пред композитором, ова лоче да афектира: — Ох, маестро, тако ме |е страх, толико се бојим.„ — Никад колико Ја — одгозори ЈоЈ Маскањи.

— Видиш ли ону кпупу! Тамо сам раск »е ,н уп* своЈу веридбу. I. — То је сигурно била драматична сценаЛ — Боже сачувај. Он није дошао а после п 0" а сата отишпа сам и Ја.

Да ли Је моЈ глас испунио синоћ сву салу\ Салу не, али зато све излазе. МЛАДЕНЦИ

Л1оже и о&ам Млада жена завапи: — Перо, пусти ме да зиму проведем на Златибору. Тамо ку на тебе мислити целог дана. Муж одговара утешно: — Боље је, да ти останеш овде и мислиш цео дан на Златибор.

— Чуо сам да Је госпођа Вера родила Јуче сина. — Ко ти Је то рекао? — Пера. — Пера? Та познајем Ја њега добро! Треба веровати само лоловину од онога што он каже.

Нс о-ђХЖара БериН се стрвховито посвађао са женом. После тога одлучи да оде у биоскоп. Дође на касу и запита касирку: — Је ли то неки весели филм? — Сасвим весео. — Тада извините, рече БериК ја би највише волео да плачем.

Главни уредник: Теодор Докик Власник и издавач: вПросветна згЈедница« а. д. Телефон редакције: 25-681. Штампа »ЛУЧ«, Београд, Краљицв Нетшшј« бр. 100.

Колико има сати драга! (на календару: Ја^ нуар, недеља). — 2 Јули.

— Има лн Центрапа, ту аа Једног мужа)

где могу да добијем кар