Bodljikavo prase

С*ГРСГ9 сун> е На пуциИ^ л п:

Лосле четири годИне аитивне брачне службе (управо, једне ванбрачне и три ефективне брачне године) Мика донесе одлуку; да беаусловно изневери своју „цакану" — лепшу половину тј. да исплови из брачне луке у ко■ јој, поодавна већ, беше зацарила несносна монотонцја... Ах, отиснути се на пучину љубави! — то је за њега био најлепши сан... И саме прилике као да су му вшле на руку, тј. брачна ситуација беше врло повољна за њега: Наиме, његова мадам оде у то време иа село до његових „блиских рођака — кузена" (како их 'је она вазивала у друштву пријатељица а којих се пре рата одрицала... Дакле... управо таква ситуација да је Мића могао несметано да се отисне на пучину љубавп... Оно, што он уради — урадио би сваки паметан човек. Тек што му лепша половина оде а он поче да се дотерујје и озбиљно припрема за авантуре... Није шала отиснути се на пуУину љубави... Свуда око вас крстарице — тј. шипарице чежњивих погледа... торпиљерке — распуштенице „светле" прошлости... миноносци — удовице са претензијама на брак... ледоломци — распуштенице, које желе миран живот у брачном гнезду... конвоји прето• варених трговачких лађа — усамљене жене (веНином старије удовице) пуне пара са богатим шпајзовима... и многа друга морска створења. Ето, на тако озбиљан пут требало је да пође Мића... Ах, његове среће! Још од детињства чежњиво је прижељкивао авантуре, које, на жалост, није' имао могућности никада да оствари... Јер, док беше момак, сувише загњури нос у књиге, а кад заврши школу, родбина се постара да што пре уђе у златан јарам брака... и он, јадник, није чогао ништа друго осим да у беспоиоћном бесу узвчкне: м 11апу-

стпте сваку наду, ви, који улази• 74?/..." Сада... ах... сада му се пружила јединствена прилика за остварење великих жеља... Плови он тако пучином љубави. Маневрише између „божанствених" морских креатура и, баш зато што је на мору љубави, труди се да нема „морски" укус и обазрнво „шацује". Тако се у том маневрисању судари са једном олупином неком изанђалом намештаљком Цаном из Палилуле... и замало да не буде грешка — толико се бнла окомила на њега... Али не да се он... Плови даље он и тако угледа једну лепу крстарицу — мадам Мимч са Неимара... и све би било лепо, ал' одЈедном се појави патролни брод — њен мужић (за кога се не би могло рећи да је рогоња), те Мића брзо стругну... Ко зна... можда је грешка! (Ка• жу, да жене воле јунаке)... Дуга би била прича, ако бих вам причао о свему на што је наишао... Рећи ћу вам да је најзад код „Авале' сусрво један симпатичан трговачки брод, који је зачудо пловио сам тј. госпа Лелу, бруцош удовицу... „Госпођо — рече јоЈ он да ли би желели да оСразујемо конвој? — АХј одврати она, можда и бих... али — знате конвоји су несигурни, а ја сам иначе неутрална... тј. не желим да разарам срећу других жена... Ипак, ипак, госпођо — настави он — било би дивно пловиги у конвоју пучином љубави!" И они образоваше конвој... Месец дана у екстази љубави... на валима среће и блаженства... у пламену страсти које се буде да би брзо усахнуле... Вас, вероватно интересује „хепи-енд" ове екстазе: Конвој, који сачињаваху симпатичан тр^овачки брод госпаЛела и патролни брод Мића пловио је несметано пучином, све док се једног дана не појави перископ који је значио опасност... И одмах затим изрони једна страшна подморница — госпаПерка Мићина лепша половина која, не оклевајући, пусти торпедо и урниса овај тек рани конвој.

Нађи доказ Један бакалин у селу потукао се са неким пријатељима и једног од њих теже повредио. На суду се као сведок појавио један сољак који је тврдио да је бакалин неколико минута пре тучо био сасвим пијан. — А по чему знаш да је оптужени био пијан? упитао га је судија. — Па свађао се са женом, одговорио је сељак. — То није никакав доказ. — Јесте, господине судија, јер тада у близини није било ниједне жене. Осма светско чудо

НАСЛЕДНИЦИ

— Шта кажете!.. Ве& дееет гедк:>а сте бпагајник и још ниједном нисте били осуђиванк...

— Да ли је пок. Здравић оетавио што за собом! — Изгледа ми, није. Јуче сам зи^епз ?--> »че-ччс рођ^ке зз-

једио.

УМЕСНА ЧЕСТИТКА Сииа је управо требао да пође у цркву да се венча, кад му јавише да се изгубио његов најбољи во. ПошпЗ сам није могао да иде да га тражи, пошаље свог најмлађег брата Пају и нареди да му одмах јави ако га нађе. Кад му се сватови вратише из цркве, Паја улете сав радостац у собу и "пружи младожењи руку: — Честитам, во је управо ухваћен! — Аух! Зар си драга менице!

се всЂ вратипа

— Сада ћемо каправити паузу, да се мало одморите!

ОБЛИГАТНО ускршнзе туцање са јајима одлажем што је код мене оскудација у јаја. Чика Сима, рентијер. СВИМА својим редовним муштеријама честитам празнике и кличем им: до виђења. Света апсанџија. О УСКРСУ не примам посете пошто ђу бити мало на принулном раду, ради промене ваздуха. Паја, касапин. ■ СВИМА својим ортацима који извукоше репину и не одоше у „бак>у" честитам празнике Мирко, трговац „на брзу руку". ЧЕСТИТАМ Ускрс ономе побратиму, који поможе да ми васкрсне нов зимски капут из кафане. Јездимир, практикант. ОТПУТОВАО сам на гимнастичке вежбе у унутрашњост, зато о празнику не примам посете. Митар, звани Џони, монден овдашњи.

ПРОФЕСОР ГЕОГРАФИЈЕ ИЗЈАВЉУЈЕ ЉУБАВ Професор: Драга, на свету има милијарда и девет стотина ми» лиона људи, од тога је жена девет стотина педесет милиона. Од тих девет стотина педесет милиона жена ја највише волим .вае. Процените, дакле, колика је моја љубав!

Тореадор новајлија

Еодашаво искуства Дрво кокетности даје внше цветова него плодова.

— Ама младићу, да раздражиш бика није доаољно акз му вичеш »рогоња«!

И блато се на сунцу сија * Запита мудар лудака: — Шта је несрећа? Овај се засмеја. Запита лудак мудрог: — Шта је то срећа? Овај заплака. То је слабост оних који немају » Предомислио сам св, гојСподовољно снаге да прекину мо- ђице, неку да путујем него ку онотонију живота. стати код вас!