Bodljikavo prase

иреална Професори ме^у собом

ну у купатило и за тили час је био обучен. Госпа Буба је за то времо читала новина. — Е, сад кувај кафу, да попијемо па ти иди за објаве а ја Ку да се спремам за пут. Данас нема куБОња. Неко јаје и качамак... * На Велику Среду брачни пар Шмољик веК је био у возу. На врх куфера седела је госпа Буба, накинђурена, са шеширом на глави, док су са свих страна па-

То не може да буде. Биће да сте ви погрешили него се враКвјте на воз па у Београд потражите ваше друштво... То рече и залупи прозор. — Тако ми и треба — бризну госпа Буба у плач. Ја сам луда што пристадох да пођем на овај пут... Бошко се пренерази али пошто се веК поче да скупља комшилук и да их радознало завирује, он само пође из авлије а Буба, бришући очи, за њим. Цео дан су џоњали на станици док ухватише воз за Београд а кад су воК ушли у вагон и сели на куфере, упита Бошко: — А сад ми кажи зашто си хтела на силу да путујеш: — Знаш, драги, на журу код Олге све су се жене хвалиле да их зове родбина у унутрашњости па се и ја изрекох да нас је твој брат звао... Али ако, сад могу да причам како смо се лепо провели... заврши она а Бошко само хукну.

Две уседелице разговарају о томе каквог би која желела мужа: — Ја бих се удала само за идеалног мушкарца, каже једна. — Је ли могуКно? — Д«. — А квко би изгледао твј идеелни мушкврвц? — Пв... овај... то би био први који би наишао.

— Вала Бошко, ове године идемо негде да проведемо Ускрс па куд пукне дв пукне — поче госпа Буба разговор, још у кревету, са својим мужем који је још дремао. »Теби гоаорим, теби — викну она увређено када • иде да њен Бошко не одговврв. При томе га душмански муну у ребра. — Шта је... шта је било...? муцао је сањиви Бошко, трљвјуКи очи. — Није те срвмотв дв се претварвш — корила гв је госпа БуI ба, веК зрелија кокица са кесицама испод очију и косом Тицијан рот. »Правиш се да спвввш а мвло пре си гледво на сат«. — Па задремао сам — мрмљао је Бошко, који се трудио да избегне објашњење. — Двкле слушвј — поче Бубв. Кроз два дана полазимо у село. Постарај се зв објвве и карте и смисли где Ке да идемо а ја Ку за то време да ти очистим и испеглам оно грао одело и да се спремим за пут. — Где Кемо жено ако Бога зиаш? — заввпи Бошко и почешв се по Кели која се као боген лампа сијала са јастукв. »Могв брвтв си отервлв из куКо још пре петивест година зато што је мирисао на бели лук, в ја никога не познајем у унутрвшњости. Помрло, отселило се, заборавило се. А ти си виши сталеж, Београ^анка са Теразијв, ти ниси ни виделв село од како си се родила...« — Ти гледај шта Кеш, звшто си муж — рече Буба отсечно. Главно је да путујемо у Велику Среду. Хајд дижи се. Има толико послв дв се урвди...« Бошко је добро знао своју Бубу зато не смемо да се опире овако изричној наредби, веК ду-

Окуражио се

ТЕОРЕТСКИ И ПРАКТИЧКИ Учитељица: — Јеси ли ти, Милане, који пут чувво овце? Ђвк: — Јесвм, госпођице. Учитељицв: — Е, добро, ти у једној ливвди чуввш петнвест оввцв, три прескоча огрвду и побегну, колико ти је још остало? Ђак: — Ниједнв. Учитељица: — Како то? Ђвк: Е, мојв госпо^ице, види се дв никвд нисте чуввли овце. Кад једна прескочи и побегне, спе остале нвгну зв њом.

— Господине, иолега, оиа| и шестог разреда баш ништа ие зиа1 — Знам, али мора да му ее прогледа кроз прсте. Он, уаек чека цигарете за мене. * Расејаност — Записво си у дневнику: »Данас сам пољубио госпођицу X«. Зар је њено име тајна? — Не, него чиста расејаноет. Хтео сам да напишем да сам пољубио »X« госпођица.

двли на њен рачун вециве сељака и радног света. Њен Бошко је био свбијен до свмих врвта, где је стајао на једној нози као рода и само се од муке знојио. А у ввгону је, звиств, билв вруКина. Много света а сунце опекло па да се излуди. Зато је госпа Буба и понелв лепезу да се хлади, што је, наравно изазввло буру смехв и вицевв. Бошко се јео као млад месец. Најзвд стигоше у А. где је живео Бошков брвт, богвти трговвц св којим Бошко одавно није говорио. Нарввно збг жене и њене »отмености«. Али сад је морао дв иде код њсгв пошто у унутрвшњости није никог познввао. Квда је прилазио куКи свогв брвтв, срце му се стезвло јер га је добро познавво. Груб, неотесвн али поносит. Никад он неКе опростити Буби ону увреду. Уђоше веК у двориште, а Буба га гурну напред: — Твој су род а ти си и домаКин — вели она а Бошко помисли у себи: Свд сам домвКин када је чврсто... У размишљању га пресече ледени глас његовог брата Тасе који се појави на прозору: — Кога тражите? — Ми... оввј... Тасо... почо да муца Бошко. — А ова госпојв? — упита Таса, оштро гледвјуКи накин^урену Бубу. — Знаш Тасо... опет поче Бошко, данвс је твко време дв требв да се забораве старе ствари. Љубица је твоја снаја. . — Хв-хв-хв — звцени се Твсв од смехв. Зар ова офврбвна кокошкв моја снајв, мојв, Твсе бвквлинв. Немој бре да се измотајеш с мен. Па то јо мвдвм Бубв понвјголема дамв у Беогрвд што јој смеКе бели лук јербо онв мирише нв љубичицу и ђур^евак.

— Оди оаамо, ако смеш!..

Наш Стевица, државнч чиновничик, веома пргав алн у сџштини добра и нежна срца, одлучи да себи најзад пронађе женииу, да усреки ч њу и себе, одричуки се свих својих неуавракених љубави. И да би нашао жену по свом укусу, узе новине и прегледа огласе на последњој странч. Пажљиво јс тражио, прелазио прстом по маснчм словчма на почетку сваког: ...Удовица 50 година мираз 100.000 жели познанство... то неку. Девојка пријатне спољашности, пунија, ни такву неку ... Сирота али честчта тражи богатог удовца... ни на то нс рачунам... Млада особа, лепе спољашности, непорочна, отмених манира, жели наки одговарајукег брачног друга. ПисОти администрацији на шифру ... — Па ово је баш за мснс. Млада, па лепа, отмена, честита... па сасвим јој одговарам, али свакако то је она, моја суђсна. Понављајуки то, узбуђсн до дна душе, узе одмах перо и хартију да напише на шифру Окрену неколико пута хартију, погледа је и према светлости нс бч лч се уверио да је најбољег квалитста (да се не увредч, забога). Сто пута је намештао мастчоницу час ближе час даље од себе и најзад перо одлучно зашкрипч и испаде веома нежно писамце племенитих израза, онакво какво ее само пожслити може: нежно али не присно, љубазно али не груб, јасно, једном речју сјајно. Након три дана стиже му одговор: „Ваше ми јс писмо стигло са још много других. ЧитајуКи га, изгледало ми је да у Вашчм речима налазим одраз оних оеекања за којима жудим. Прекутали сте мн своје име, јср је и моје Вама непознато. Ценим Вас и стога па ми јс жеља да се и даље дописујемо као и сада. № 364. Наш Ставица, срекан пресрекан, одговори одмах и потписа се са М 22. Она опст написа: „Баш Вам је златно срце. Нашли сте прави пут да доспете до дубина моје душе. Изгледа ми као да Вас волим иако не могу Вас да себи претставим. Али шта вреди лепота прсд таквом племенитошкд

осекаја? Из Ваших тшсама увиЈуш да ете ша какву тражим, какву већ одавна сањам." Дописивање потраја скоро чгставе две недеље кад Стевица доби једног јутра следеће писмо: „Срце моје, не могу да одолим жељи да се већ једном упознамо. Чекаћу те данас пред Касином тачно у 4. Да се распознамо: ти држи букет кринова, ја ћу имати у руци једнд црвену ружу." № 364. „Ох, среће, најзад је видети, упознати, загрлити, прочитати у њеним очима ., Од радозналости Стева да искочи из сопствене коже. Куки букет вештачких кринова од најфинчјег креп-папчра и у четири се увелико, сав блажен, кђстарио горе-доле уздуж и попреко тротоара. У једном тренутку приближи му се неки младић: „Извините Господине, да ли је Ваш овај букет што држите у руци?" „Свакако, мој је. Чекам једну даму, разумчћете." Овај пребледе ч из руке му паде једна црвена ружа. „бх, та страшна сумња! Нисте ли Ви М 22?" . „Ах, знну Стевица, а Ви да нисте мож« да?" „Каква је то збрка?" „Ви сте се нашегачили са мном?" „Ја са Вама? Ви са мном. Пчсали сте ми тако ватрена писма, тако страсне речи! Како можете тако што да тврдите?" „Али мени је изгледало... И обоје у исти мах извадише из џепа новине. Странац показа да се „особа" односи на њега, није ваљда ни коњ ни сом (Доврага!) он је леп значи, „лепе спољашности". Млад сам, отмених манира, та то ми је најјача страна! Шта ћете јасније од овога, господине? Ви сте правч идиот ако нисте разумели ствар, Будало, вуцибатино, фуњаро, неваљалче, разбојниче... Све су се ове титуле, у свима градацијама и нијансама, смењивале једна за другом од стране несуђених супружника. Били су потпуно помодрели у лицу кад су оставили. Нашем Стевици, пошто је, вративши се кући, измислио грозну освету, м* остаде друго но да спали сва писамца „а бажаване" и да се повуче у сво[е Ј«"