Bodljikavo prase

Његова шмна ш У казненом заводу управник говори осуђеницима: — Сваки од вас мора да научи некакав занат. Шта 6и ти волео да радиш? обрати са он јадном оеуђвнику. — Осећам способности да буДем трговачки путник. Услцха оа услуХу. Просјак: Уделите да и ја вам уделим. Пролазник аачуђен: Какд то?1 Просјак: Ви мени динар, ја вама препоруку аа рај.

Ц

— Он пита, дали са сама кућо.

иод

ПРВА СВАТјА

Младенци тек што су се били вратили са свадбеног путовања Чим су се нашли сами у своме новом новцатом станчићу, Јови ца се обрати својој обожавано, Верици: »Замисли, цакана моја па ми се још никако нисмо по свађали...« — Надам са да се то неће ни када ни десити, одговори живо оиа. — И Јв, разумв се. Али бојим се дв се то неће моћи баЦЈ увек избећи. — Како можеш и да помислиш на такве ствари, мужиКу драги? — Имам искуства. Неки неспоразуми су неизбежни. Али Ми ћемо настоЈати дв будвмо иауаетв«1 Ми ћемо са трудити, уоеталом, да будвмо примерам брачни пар. Зар не драга? Да, да, ја сам дуго размишљао о том питању одлучио сем да, Кад год ми буда било могуКе, спречим размимоилажења и избегавам неспоразум и свађе. Али боље је мила Алоја да ти то објасним примером. Верица је зачуђено гледала сИог љубљеиог супругв и ниЈе разумела ништа од евега оног што јој је говорио. — Ама шта ти Је? 0 чему еад говориш? Зар се нас двоје не волимо? Нисмо ли потпунО срећми? — Па да, све је како кажеш> Али може ли се десити да се не• ки пут вратим уморан и нервозан иа канцеларије, а ти не би могла да ме разумеш, не би се прилагодила моме расположењу — Па шта ти пвда иа ум да ми баш сад о томе говориш? МислиКемо на то кад буде било време. — Али ие, разуми ме. Ја же лим да, одмах, још испочетка, избегавам сваку ма и најмању свађу. Хајд, срце моЈе мало, слушај ме. Дакле, у будуће, ако се дееи да сам после канцеларије нерасположен, па- ти кажем нешто увредљиво опрости ми, савладај се, гледај да ми не одговориш. — Изгледа ми да се Ги ту без потребе бринеш, рече мала слатка његова Верица, сада веК једва задржавајући свој бес. Бринем се Само да наш брак оуде идеаман у сваком погледу. Што се мене тиче, нећу га ваљда баш ја квариТи. Нисам ја то рекао. Разуме се. ДругиМ речима, рекао си да бих јеДМог дана могла да изгубим стрпљење и да постанем нека врста вештице. — А;Ги душице драга, немоЈ тако. Ја сам те саМо молио да се ти не љутиш ако се једног дана вратим уморан и нерасПолоЖен са посла. — Ах, да, налазиш ли баш да Ја то прави чае да ми правиш таква предвиђа^а? Извиии што сам искрена аЛи сматрам да је то бедно од твоЈв странв! Верица је била ваи себ»-' од љутине, крајње разочарана. Јовица, храбрији, задржа сву своју мирноћу надмоћниЈег: ■— Женице моја, видиш да сам био у праву. За мало па ћемо се и посвађати... — Ко је почео, ти или ја? — Ја свакако не,

си само ти крив, ох, никад не бих прмислила да Си тако злобан. Ве* почињеш да гунђаш. Д& сам знала. Па ти си страшан! Што ли сам Божа, пошла за тебе1 Јадна Ја, вратиКу се код маме! Какав си само!.. — Али, драга, опрости ми. Нисам могао ни помислити да ке те Тако нешто моКи да наљути. Али памти добро — нисам ја за ово крив. Добро би било, зар не, да те оставим мало саму, да се-смириш, 4 Верица, бесна од љутине, истрча из собе и залупи вратима. Јовица чим остаде сам, одахну дубоко и погледа на сат. — Мождв еам и претерао, али Ми се баш излазило вечерас. И То без ње. Нисам се видео са својим приЈатељима ввћ читаву вечноСт. Идем да се нађем са њимв па да им причам како је лепо бити ожењен.

Врела љубав Један младиК каже својој вереници: — Јурио би кроз буЈице и узбуркане валове, Само да те видим макар и пот минута. — Верујем ти. А хокеш ли доКи у недељу? — РаЗуме се... осим ако нв пада киша. Ж

ј Џ Ш а

— Морам ти нешто признати, Марија: Овај плави није твој син1 Прмликом боравка у Њујорку, најлспши мовак Енгпеске био |е свесрдно примљен од најлопше жене Амернке.

У X, А X ? ЛЕЊИ ГАША И ВЕРНИ ДРУГ РАША

— КоЈи Је оно клуб тамо с оне стране? — Шта те брига? — Хтео сам да знам да ли је био Радничкн или Чукарички. — Па, један од та два. — Хвала. — За кО]и навиЈаш? — Шта те се тиче? — Тако — да навиЈан за онај Други. — Шта тн је то сад требало. — Имаш право. Нећу. Гледалац: Хе], пријатељи, за кога навијате? — За ссбе саме. Гледалац: КакО? — За нас двоЈицу. Гледалац: То значи? — Значи да не навиЈамО нн за Једне нн за друге. Гледалац: Не може то тако. ВеН кад сте овде морате за неког да наеиЈате. Ви одузнмате тако места двоЈпии поштених навиЈача који се, можда, ждеру од Једа тамо иза тарабе. Онда це нЗмотаваЈте се за кога иавнЈате? — За судиЈу. Гледалац: Ал а су шашавн1 — Ух... — Ах...

Знзчење речи Авет — Беспоелена сенка. БОЛ —> такса За радост. Филозофија —» Лек користан свим оним бољкама којих се не бојимо. Пас — фалс >Л }ЈИкаТ вука. Пољубац — Реченмцв — пволим Те« кад нема никог да те гледа.

9

Тата: — ОВо је Минерда. Синчић: — Је ли онај иза &е ТаГа: — Није/ Она није била уДага. То је била богнња мудрости... —оПринцип — Да ли можете да ми Поза]миТе десет киљЛда Минара? — ЖаО ми ]е, али послб многнх рћавнх искуСтаеа, Ко]б сам и• мао, одлучиб сам да не позаЈМЉуЈем више Новац. — Да знате само колико је мепи ПотребаН тај новац!... Учините изузетак... да ја будем последњи коме сте дали позајмицу... — Жао ми је, али мени ће би-

тн ипак при]атни]е да ви будете — Тм, ти и нико други. Свему први коме чисаи дао позајмицу.

На еуфј. — Госпођице, где Сте ее нвлвзили у ноКи између 15 и 16 марта ове године? '— У евоме кревету. — Имате ли сведока? —О— • — Келнер, донеемте ми парче торте! — Ванилин, мока или Наполеон горту? — Кога је то Напоћеона торта? — Свакако Првога, јер код нас Јо све првога квалитета. Тешко питање — Реци ми, Шта би раДије био — МилИонар или туберкулџзан? — Глупо питање! Па милионар. — Немаш право. Статистиком је утврћено да свакн милнонар умре али од туберкулозних само четрдесет од Сто!

— Ово што се чује из суседие еобе еигурно Је модерна музика. — Не драга моја, то Је клавирштимер. —ОТамнички чувар шета испред Келија и нвједном чује како се неки ухапшеник елатко смеје. — Зашто се толико смејеш? упита га тамничар. — Сетио сам ее дв Је данае први, и да ме повериоци узалуд траже. Унакрша пиисања Колико кошта комад сапуна? Одговор| Комад елвниие. Реците ми онда пошто рачуивте комад сланине? РечиКу Вам одмвх) грам праве Кафе. А пошто вам Је онда грам првве кафв? РеКиКу вам одмах: комад елаИине. Сам Заратустра не би имао што да примети.

— ПрмзнаЈем да еам каткод мало љута, алн н тизнаш. да Је после јсдне мннуте све опет добро!

— Ја им се днвим... — Мани ћорава посла. — Имаш право — не дивим иш се више. — Шта рече малопре? Јел нешто важно? — Днвим се што толико трче. Шта су запели за том лоптом. Што је већ једном не ухвате па да буде крај. — Јеси ли приметно да Је Још у шутну, да би још даље трчалн за њбм. — Нећу нншта да примећујем. Замара ме. — Затвори очи! — Хоћу. — Ух... — Ах... — Погледај бре онаЈ тамо трес нуо? — Пустн ме, сам ће се дићи. — Тамо се 0иЈу, можеш и да поглсдаш. — Нећу да их гледам. ЗамараЈу ми се очч. Ни тренутка ни• су мпрни. — Ленчуга си, брате, права. — Колико је игралиште? — Па око стотину метарн! — МоЈе очи не могу толикн пут да превале за тако кратко време. — Имаш Право. — ПогледаЈ, пашћс гол — гужва пред голом. — Чујем и оНвКо по дерњави. Публнка: Г-о-о-ол! — Ух... — Ах... — Шта се деру толико? — Да чује суднја, па да досуди. — Свв сам с« озноЈио! — Од чега? — Од тог наВнЈања. ОваЈ мза Мене се стално рнта. — Кад ће већ Једном бкти краЈ! — Ух... — Лх... — Почиње киша. — Јел стварно! Бар ћ еови нграчи да пожуре па да сврше 6 рзо. — Отворн кНШОбран! — Јћ не, данас је ред на тебе. — А.чи Ја великоДуШно препуштам то теби. —- АЛН:. — Не устручаваЈ се, молнм те, своји СМО. — Је лн то КраЈ? —. Изгледа. — По чечу мислнш? — По дерњаои. Публика: ћрађо!!! Жнвели!!! — ДолеН! УаШ — Шта ћемо ми да вичемо? Хајде: Уа!!! — ОнДа да нам се не свнћа? — Не, већ ]е то најкраће. — Уа!!! — Ух... — Ах... — Доста за данас.