Bodljikavo prase

Страна 6

БОДЉИКАВО ПРАСЕ аачм »РМШИЦМЧИ1Ч дјц.ччшишиичтни

Број 81

— Дивно данас изгледате милостива. Ко мајска ружица! Тако је ословио домаКицу, госпа Сојку, Сима адвокат, матори момак и познати гњаватор, који само иде по журовима где се труди да се допадне дамама. Иако је веК излапео и јако досадан жене га трпе јер хоКе да их послуша. Једној набави поврће, другој карте за позориште, тре1ној цвеће и зато га радо примају иако не узимају озбиљно његове комплименте нити слушају шта он говори. Салон код госпа Сојке ве^ је био пун жена. Ту је госпа Ружа, која је до рата била позната због свога црвеног аутомобила којим је сама шофирала, јуреКи по Авали и Раковици а често и даље, увек у друштву младих људи, док је на седницама женских организација и друштава, грмела против покварености данашњег друштва. Нико је у то време није видео са мужем па многи нису ни знали да је удата, а сада се испоставило да је један директор банке, иначе познати циција, њен муж. Ту је и госпа Лепша што има вилу у Ковиљачи и у њој је некад врио и кључао живот. Музика, лумперај, песма и по некад, ради разоноде, по неки скандал који би се брзо заташкао. Дошла је и госпа Љубица, жена једног високог функционера коју су због њеног језика, звали »метла«. Било је тек пет сати после подне и разговор је био тром али када дође госпођица Лулв, позната монденка, која сада сама обрађује велику битку, конверзација се распламса и оговарање поче у велико. — Ју, слатка — узвикну госпа Ружа огорчено — што је свет покварен. Замисли ону Мицу што има вилу на брду, дошла код мене на покер, без динара у ташни. И задужи се жена десетак хиљада динара и од тада је ни очи не видех... — Али те зато оговара — добаци госпа Сојка злобно. — Она оговара и тебе па опет ти то нисам казала. То није фер...« — одговара Ружа узрујано. — Море, манте, жене свађу умеша се Лула у разговор. Него реците ви мени откуд оној Буби ципеле од плуте и овакав накит? — Ко је свлачи знам — изјави Сима адвокат — али не знам ко је облачи... — Море ћути ти матори — прекиде га Лепша. Ти се правиш да све знаш а у недељу на тркама те гледам како се вртиш око оне твоје јегуље која ти узе последњу пару, а овако је код ње саобраћај као у трамвају. Један улази а други излази... Сими би незгодан овај разговор па зато предложи: — ХоКемо ли мало да играмо? — Па зато смо и дошли — рече Ружа. Сојка дај прибор а ви се решавајте. Они који су за покер нека иду у трпезарију, а реми ће да играмо овде... Наста жагор и објашњавање али се убрзо формираше три партије, јер у међувремену дођоше нови гости. Госпа Сојка седе у треКу партију »рауба« која се играла у њеној спаваКој соби. — Упис 500 динара! То је довољно! — предложи госпа Стана, удовица, једног доктора.

— Чудо не играте шамарз иронише госпа Ружа. ПочеКемо са хиљадарком. Најзад игра отпоче, бурно, темпераментно. Сваки час по неки сукоб или објашњење. Увреде сипају. — Ти Анђо, боље да узмеш пушку па да сачекујеш на друму љути се госпа Видо, која је на »три деветке« вратила девет пута, а госпа Анђа само сачекала и платила »поп«. — Свака игра своју игру оели Анђа равнодушно и слеже у пирамиде гомиле жетона. За другим столом протествује Лепша што карте нису нове. — Узимаш бре Сојка толику пикслу а играмо са неким картама које се познају... — Коме се не допада не мора да дође. Не могу ја да изменим нове карте — вели Сојка нервозно, јер је баш мало пре »раубовала« кеца и попа. И тако игра траје све до десет сати а када се гости разиђу госпа Сојка отвори да се »луфтира« и са Милком, својом поКерком, оговара друштво које јој такође не остаје дужно јер чим изађу грде Сојку, како је Циција. Обично почнб Ружа: — Зар је то кафа! Сплачине. А и погачице од неког горког брашна. Остала је увек иста. Све би дала за пару...

Теткин погреб На дан велике футбалске утакмице шегрт се погружено јавља своме газди: — Госпон' шефе, могу ли данас после подне да одем на погреб своје тетке... ако не буде падала киша.

БРБЉАЊА — Хајде да се измерим. Овде ја баш једна вага. — А што, брате, држиш свој шешир у руци? — Морам да скинем с главе. Са шеширом бих био тежи. — Не будали, као увек. — Ја баш ретко кад будалим И пази шта ти кажем. Ако само приметим да ти са мојом женом... — Извини што те прекидам, али што тек сада да приметиш! Ниси ли се досад веК уверио да.. — Добро, добро, верујем, али ако једног дана опазим тако не што, разбиКу ти све зубе... — И њој? — И њој. Поводом оне хаљине што си јој купио приметио сам да је више нико у очи да погледа. — Зар јој хаљина тако рђаво стоји? — Не, веК је тако кратка и разумеКеш, другде је гледају. — Не секирај се за то, друже Знаш ли где бих могао да набавим три бицикла? — Шта ке ти три? Зар ти један није довољан? — Ама што си будела! Са три бицикла идош мнвго брже. — Ко ти је то рекао? — Па то се разуме само по себи. Колико километара поелазиш за сат на свом бициклу? — Највише двадесет. — Кад са једним прелазим двадесет, са три моКиКеш да јуриш сигурно шездесет. — Ух, заборавих да честитам. — А шта? — Видео сам ти последњег сина. Диван је. — О хвала, хвала! — Ама, не разумеш ме, брате! Морам да честитам његовом оцу.

Виц господина Созонтија

— Где Кеш Сазонтије? — упита Мила »Келав« свога собног колегу и пријатеља, пензионера Сазонтија СазонтијевиКа, када овај тачно у пет часова ујутру пође од куКе. — Идем брате у шетњу — одговори упитани, Келав - човек, средњих година, висок као мотка. Јуни је најбољи месец за посматрање и филозофију. НајкраКе ноћи, месец без »р« када се не једе риба и не дирају жене. Почетак плаже, месец када стиже боранија и прве паприке. Дакле никад веКе згоде за размишљење. То рече Сазонтије и оде на пијацу. То је његова свакодневна шетња. Од 5—8 часова а онда иде на Калемегдан и дрема у хладовини. Ишао је ногу пред ногу јер он никад не жури. Цео пут је смишљао шта Кб сада да измисли да би насекирао жене. Јер, то мора да нагласимо, СаЗонтије је велики непријатељ жбна. То није због тога што је његова Сав ка пре десетак година утекла са једним поштаром. божв сачувај! Он је чак томе поштару послао леп поклон на годину дана после бекства његове Савке. Уз поклон је послао и писмо у коме је написао: »Драги ортаче! Ти наследи моју радњу и нек ти је алал. Желим ти само да је не водиш са дефицитом као што је код мене био случај. Шаљем ти овај лонац меда да сваки дан засладиш горчину живота«. ИдуКи тако Сазонтије се реши да намагарчи жене које се беспослене мувају по пијаци и етално нешто траже. Он сретв Ђоку учитеља па се договори са њиме да направе виц.

— Знаш Ђоко, ја и ти Кемо да станемо код једне тезге и правиКемо се да нешто чекамо. Ајдв да се кладимо да нас нико неКе питати ЦЈта чекамо. — Ајде вала! — пристаде Ђока. ПУЧИНИ И НОВИНАРКА Једнога дана дође композитор Пучини у Милано. На једној плакати прочитао је да се исте вечери даје у Скали његова »Тоска«. Он пође то вече у Оперу да види како Ке публика примити, тадв још ново дело. Седео је у средини паркета и радовао се што је опера извођена савршено, а нарочито га је радовало добро расположење публике. Једнв млада дама крај њега, пљескала је одушевљено. Када је видела дв господин крвј ње не миче руквмв, окренулв се премв њему, и дала му руком знак да и он треба дв пљескв. Ипвк Пучини оствде хладан и не хтеде да имитира даму у сусетству. Тада се дама обрецну на његв: — Зашто ви не пљескате? Зар вам се не допвдв оперв? — Не свсвим, одговори Пучини. Има неких тачака, које ми се чине да нису најбоље и да су у контрапункту. — Али Пучини бвш ,има првво да је на тим местима био тако привлачан, одговори дамв. — Да, али и тај ослонац. Не мислите ли и ви да у комаду има места која много потсе^вју на Вердија? — Па то ја само добра итали-

|анска школа, одговори дама врло жустро. — А затим — опростите госпођице — хорбви би могли бити много јаснији и бржи у темпу. — Је ли то заиста ваше мишљење? упита младв дама. — Сасвим, одговбри Пучини. Кадв је следеКег јутрв Пучини отворио новине приликом доручкв, наиђе, на своје велико изненађење, на један чланвк св насловом: Разговор св Пучинијом о његовој »Тоски«. Млада дама била је у листу сарадница за музику. СЛИКАР МЕНЦЛ И ИЗДАВАЧ Један издаввч дође код Менцлв и звмоли гв дв му нацрта насловну страну за неку књигу. Менцл се нарочито звинтересовао за тему, седе одмах зв сто, узе перо и папир, стави нвочвре и за час нацртв насловну страну. — Сјајно, рече издавач, кад му је Менцл пружио лист. — А шта вам дугујем за ваш труд? — Сто талирв, рече мвјстор. Издавач се препаде, вли се брзо приберв и упита снисходљивим тоном: — Зар то није мало сувише за четврт часв рвда?

— Четврт чвса, одговори Менцл љутито. Мој драги господине, ја сам провео седамдесет година, да бих могао оввј цртеж створити зв четврт свтв. Издавач извади без речи чековну књижицу и написа куте^и чек, а затим се захввли и оде. ИБЗЕН КАО АПОТЕКАР Пре него што је поство чувени дрвмвтург, Ибзен је био впотеквр и био велики непријатељ жена. Једном му дође неки сељак коме је требало да спреми два лека по рецепту. Један лек је био за сељакову жену, а други за краву. Ибзен је спремио лекове преда их сељаку рекавши: — Ево их, добри човече. Али пазите дв их не побркате. Овај лек је за жену, а овај за краву. Не бих хтео да јадна крава страда вашом брљивошћу.

И тако урадише. Заиста, одмах се иза њих накупи ред жена. Ниједна од њих не упита шта чекоју век само грабише што боље место. Две се жене за мало и не потукоше због тога што је једна од њих хтела да уђе преко реда. Тек у зло доба дође јвдан старији господин и учтиво звпитз Сазонтија: — Шта чекате? — Ништа! — Како ништа?!? — зграну се човек. — Па тако лепо! Кладили смо се ја и овај мој пријатељ да Ке се направити ред, а нико не^е питати шта се чека. Али, ето, ви доКосте и упитасте и тако |а изгубих опкладу... — Вала господине, имате и право! Свега има доста, пуна пијаца поврка, а они само праве редове, туку се и свађвју... рече онај господин и оде. Јао, када жене чуше да их је Сазонтије преварио почеше да га куну и да вичу, једна га чак и пљуну али Сазонтије је био огуглао на све. Растрчвше се оне жене дв хватвју ред на другоме месту а Сазонтије оста ход поазне тезге са Ђоком који је зачтавао да га води негде на кафу пошто је изгубио опкладу. Док су они о томе разговзрали, одједном дође један пиљар и на тезгу изручи два џака младе бораније. Зелен! и млада као роса. Просто живу да је једеш. Сјури се народ са свих страна али Сазонтије први у реду и када виде ону боранију, њему пљусну вода на уста па викну: — Мери ми три киле! — Они иза њега када видеше да он узима толико почеше протестовати. — Само по килу! — И ми имамо душу! — Тај нас је преварио да оставимо ред! — Напоље са њим!.. — То је спекулвнт. На срамни стуб! То су били узвици и грдње који су одјекивали из реда и када убрзо нестаде бораније они, који су били последњи у реду, приђоше Сазонтију и почеше га грдити и вређати, а једна у дрвеним сандалама му приђе оте му фишек са боранијом који се просу и муну га двв пут у ребра. Једва се ишчупаше од разјврених жена и кући стиже изгужван и поцепан, наравно без бораније, чврсто решен да се више никад не шали са женама.

РАЗЛИКА У ДИФЕРЕНЦИЈИ Док је Марко Ђуричик вршио још вдвоквтску праксу, водио је једном парницу једног богатог сељакв против неког свињског трговцв, и изгубио парницу. После суђења пружи ЂуричиК своме клијенту руку, а овај му добауи:.

— Знвш, не могу то да преболим и много ми је жао да си св за бадввв ирудио, господине Марко! ЂуричиК одговори: — Нисвм забадавв, само узалуд.