Bodljikavo prase

/ 1 БОДЉИКАВО ПРАСЕ

Трке (На кладионици]

— Лагуна је добила трку.

— Марице, један човек лежи под креветом! — И ја сам приметила али како незнам ваше навике, госпођо, нисам ништа казала.

Професор: — Мислио сам да сам први човек којк је дошао у ову пустињу, а сад видим да Је неки нолега био ту пре мене.

РИБЉИ ВИЦ

— Драги сине, зашто ћутиш као риба!

Ђв-џњшс&а искуства Човеи који говори из трбуха то је човек који као да је појео свој сопствени глас. Само^а — благо које, да би се ценило, троба бити у двоје. Ред — начин на који достојанствено затурамо и губимо своје ствари. Скромност — Лаж коју човечанство увек кажњава. Купаћи иостим — смоквин лист који се скупио при прању. Карактеран — атрибут који дајемо нашем тврдоглавом претпостављеном. Снага — флуид што је природа дала људима да се њиме користи жена. Реч — новац који човек увек сувише потроши, а жена увек рђаво утроши. Мишљсње — суд који је увек погрешан кад потиче од дру/их. Опроштај —* гљива која изникне на људској души кад њу овлажи сажаљење. Удаљеност — нафталин за мржњу и мољац за љубав. Независност —*• вештина да зависиш, а да то и сам не приметиш. Непредвиђено — све што је било лако предвидети али се само желело да се не догоди. Зна он 'Зашто! — Зашто ти, Перице, од свих поклона које си добио за празнике, највише волиш трубу? пита ујак свога сесТри^а Перицу. — Зато што кад год засвирам, тетка Мара ми да банку да више не свирам, и ја због тога увек носим са собом трубу и чим спазим тетка Мару ја одмах свирам! КАКО ТСН — Сине, када си мали увек мораш да слушаш савете старијих, али када порастеш и будеш свој човек, онда већ не мораш никога да слушаш. — Али. тата, ти и сада мораш да слушаш и да извршујеш све оно што ти мама нареди! Песма с купоном Неки песник је добио једног дана поезију да у њој напише нешто. Одмах је прелистао поезију и рекао: — Оваке глупости још нисам видео. Ту су били све сами плагијати. Песник је био искрен од увек и писао је у поезијама само своје стихове. Пошто тада није имао ни једну песму а није могао да добије инспирацију он на празном месту стави оловком: »Заузео. Ваце.« Нека особа је ставила испод овог реда: »А камо ти купон«? —ОСудија: — Оптужени, ви сте морали одмах приметити да новчаник који сте нашли на плочнику није ваш. Оптужени: — Можда, господине, оли новац који Је био у ње-, му учинио ми се врло познат.

доспа тетка дана у село и Повела ме у беоглад јелбо тлеба да полазем испит а ја се радово и због делби па сам тли дана био на цукалици ди сам тлазио оног цику сто сплица коње али се он саклио јелбо ови из уплаве воде неку иоглагу Па се он склонијо док не легне ствал а после це да будне опет јово на ново. а То је фино удесио јелбо не стигне добал коњ већ нека лага ал се' на њу залади мили-

Њиховеневоље

— Е, ако ова киша скоро не престане, нећу имати дувана! — Ви садите дуван! — Не, купим пикавце.

Јабука као глобус

Улични стратези: —и овде леже Соломонска острва, господине моЈ_ -

јони ето цика јова трлговац на-> плавио велике пале на тлке ал све испод луке сви се кладе на добле коње а он само на лаге и млцине ал кад буде пред трлку његов цовек удали сплиц и лага стигне плва и однесе снул. мој длугал тоса добијо батине сто је завилио у собу када јо његов тата плегледао нову слузавку је после прицо мами е у Куци се наплавио цилкус па јв после његов тата бијо и маму и отелао је од куце а слузавка љу < бица је остала победник и сад она командује а тосина нама мола да се тузи у конзистолију, и све глди тосу сто је завилијо Јелбо да јој он није казо она не би знала и све би плосло на милу. ако Тако му и тлеба сто се не угледа на мене и ја све видим и цујем али када звилим клоз лупу на влакима ја цутим а после гледам да то наплатим а он као будала запео да пллца па се сад цуди сто га је снасло кад би ја плицо све сто сам ви« дијо и сто знам коизистолија бк ладила и дан и ноц али ја нецт] нека лади свако ста оце а ја глс дам моја посла јелбо бас данас цео свет полудијо па не зна стљ ј ИЈДи а од нас деце оце да ме будемо ббљи. оце ако им ие тлеба. ~ вас јовица Ми Срби, а нарочито Београђани, од увек.смо имали многц маште. Зато је ваљда у нашег лепом граду увек било достч сирбвина за фабрикацију књижевности. У тој индустрији није било, а никад и неће бити кризе и стагнације. Додуше, г« је све демпинг роба, али ко јот Србе пита за квалитет. На гч ситнице ми не обраћамо пажње. Елем, почео сам о машти, али ме ђаво понесе у друге сфере па замало да заборавим шта сам хтео и почео. Дакле, та наша бујна машта не да нам мира и сваки Србин мора да врдне из колосека као да је, не дај боже, општински трамвај. Ето, изађите на корзо. Лепо об ележене лини-. је којима се сме прећи и ићи, али народ ие бренује па све између линија. И још се љути ако га казне. Па да то раде само људи. Јок брате! Радб сви од ре- ' да. Жене греше и испадну из брачне линије, пиљарице залута• ју испод тезге, а девојке уопште и немају линије. Па тек у другим доменима што је наша машта нашла примену.. Рецимо у физит-картама. Знам једнога човека који целога века ништа није радио, а овако му на посетници пише: Триша Тришић, навијач БСК. Други, опет, ужива деп углед у друштву, нарочито код жена како му је занимање врло скромно. На његовој посетници само пише: „кумче б. министра", али то више