Bodljikavo prase

БОДЉИКАВО ПРД€б

БРБЉАЊА

— Видиш ли ти ове модрице На мом челу? , — Видим их, како да не. — Ето, ове мрље одају Један ћеобично раздражљив карактер. — Немогу^е, ти си тако мирно и питомо створење. — Ја јесам, али моја |е жена врло раздражљива и нагла. — Већ кад помињеш жену, о твојој жени свет много прича многа сплетке. — Море, не марим; док су то сплетке. Само док не почне да говори истину. — Е, сад здраво морам код Симе. — Где етанује он? — Знам улицу, само заборавих број. Онда не могу да идем. — Како да не можеш. Наћи веш га опет. — Али рекох већ да не знам број куће у којој етанује. — Ништа за то. Број ти је написан већ на капији. — А, тачно. Слушај, постао сам песник. Ево написах ову; »У по мркле тамне ноћи...« — Ух, бре, па има веК једна пвсма која почиње овако. : — То је страшно. Дошли емо до тога да ми краду ствари пре него што их ја сам измислим. — Стварно, то је ужас. Човека Да обесхрабри. — Али мени неће доскочити. Ти, знаш, студирам медецину. Пронашао сам формулу _ Једног нудотворног лека. — А коЈу болест лечи? — То још незнам. Још та бол»ка не постоји. Али, измислиКу ускоро и њу._

Само толико — Забога, Мирко, зашто си тако блед? — Зато што пуних шест месеци нисам излазио напоље. — А шта ти је фалило? — Фалило ми је сто хиљада динара из касе. Амерички туристи Пре овога рата Американци су често навраћали у Европу да би упознали њене знаменитости и старине, јер Америка Је и без Једног и другог. Тако су Једном приликом два типична америчка туриста путовали кроз Италију, аутомобилом. Дошли су и у Фиренцу. — Где смо сад Томи? упита Један Томи прелиставајуКи путовођ »Бедекер« и одговара: — На двеста педесет четвртоЈ страни. — Онда терај даље. За данас смо предвидели да видимо све до двеста седамдесет и осме стране. Главни уредник: Теодор ДокиК Власник и издавач: »Просветна заједницаа а. д. Телефон редакциЈе: 25-681. Штампа »ЛУЧА«, Београд, Крал>ице Наталије бр. 100.

& Последње сретство

Једну глумицу, која Је некад била много слављена, а чија је звезда у старости потамнела, посетио је нвки стари пријатељ. Сав задуван и »аморен попео се он на четврти спрат, где је глумица становала.

— Четири спрата, уздахну он, то је много високо! — Али, драги пријатељу, одговори глумица, за мене је то једини начин, који ми је преостао, да људима закуца срце јаче, када ме посете. - ј •'

Вештина живота

Детлев фон Лилиенкрон, познати немачки песник, често Је патио због несташице новаца. И пошто у животу увек треба новаца, није му ништа преостало него да се задужује. Да би се отарасио посетилаца он је написао на вратима једног дана цедуљу

оваквог садржаја: »Нисам код куће! Плаћање идућег петка! Кад су сви повериоци дошли реченог дана опазили су овакав натпис: »Данас, због плаћања, затворено«. -Т"

- 7