Bodljikavo prase

БОДЉИКАВО ПРАСЕ

Цинцарин и ћата

О умешности Цинцара у њиховој похлепности за новцем препричавају се разне згоде и незгоде. Исто тако и о њиховој довитљидости да се до новаца дође. Постоје многе приче и о подвалама Цинцара, а нарочито кафеџија, јер се зна и то да је кафеџиски занат у свима местима преткумановске Србије, био искључиво цинцарски скоро у свима местима. Али исто тако се прича и о довитљивости општинских ката, нарочито из ранијих времиа. Тако се десило једном да је неки ката дошао у окружну варош службеним послом ради преписивања војних спискова, па отсео у цинцарској кафани. Одмах по доласку позвао је газду. — Знаш шта, газда, — рекао је ћата. Ја сам овде по службеном послу, и бавиКу се, отприлике, шест, седам дана. Трошак који будем учинио накнадиКе ми општина, те зато ваља да поднесем рачун при повратку. Молим те, газда, да сваког дана записујеш сее што потрошим, пошто ја нећу имати времена за то. — Ниста се ти не брини — одговорио је кафеџија-Цинцарин. Код мене ти јв постено као у цркви. Све сто будес појео и попио записаћу и кад пођес куки добићес рацун«. Остао, тако, Ката равно шест дана код Цинцарина на стану и храну. Кад је завршио посао, после ручка, позвао је кафеџију да му донесе рачун, који мора бити монополисан, јер ће служити као докуменат за правдање учињених трошкова на службеном путовању. Сели они за сто ( Цинцарин дохватио перо и мастило, па стао да рачуна: За сес дана руцак и вецера по два гроса оброк = 24 гроса. 3а сес ноци спавање по дваес пара = 3 гроса. Храна за коња за сес дана по два гроса = 12 гроса. Стала за коња за сес дана по марјас = 1 */а грос. Свега 40 гроса и по. Ћата је знао да није дошао коњем у варош, али је ћутао, док Цинцарин није рачун написао потписао и наплатио. Тада су се лепо опростили, обојица задовољни: кафеџија што је подвалио Кати, а ката што му се дала прилика да до коња дође на лак начин. Уместо да оде куки Ката се упути право у среско начелство. Пријавио се капетану и изложио му ствар, отприлике, овако: — Ја сам дошао на стан и храну код Ристе Цинцарина и бавио се шест дана. Собом сам био довео и свог коња, али сада при поласку, када сам захтевао, да ми се преда коњ, кафеџија ми гв није предао. Да сам заиста дошао коњем служи као доказ приложени рачун, из кога се види да је наплаКен и фураж за шест дана. Молим да се Риста позове и преда ми коња, како га не бих тужио за утају; али ако коња нема, да ми плати 200 динара. Молба је заведена и одмах послат позив кафсџији да дође У срез Кад је дошао, предочена му је Катина молба и затражено да сместа преда коња. Цинцарин се замислио, па замолио да оде

до своје кафана, да упита арџију. Кад је стигао тамо, раздерао се као опарен: »А бре, гумаре једно, де си је коњ на тија Ката који си беше на стан овдека?« Арџија му одгоаори да Ката није ни довео коња. Цинцарину сад тек пуче првд очима да Ке своју похлепност скупо платити. Није имао куд, веК се врати у срез и изјави како Ката није ни довео коња. — Па лепо, кад Ката није имао коња на основу чега си наплатио фураж за њега? — продера се писар. Сад Кеш лвпо платити и коња и одговарати за прављење лажног рачуна. Узалуд се Цинцарин бранио да је то забуна. Ништа му није помогло. Поравна се са Катом да му плати 200 динара, само да одустане од тужбе. Кад је бројао новац, знојио се, превијао, стењао а Ката се само смешкао. При растанку окрене се Ката Цинцарину и рече: — Е, па нека ти је наздравље ово, газда Ристо, али упамти да сам ја свршио ону тринаесту школу, па од сад пази како наплаКујеш рачуне. Дуго јв Риста после тога размишљао каква ли је то тринаеста школа, али је од.тада отварао очи кад код је имао посла са Катама. — Јао, слатка, то ти је опробано средство — тако је говори ла тетка Ленка елегантној и лепој госпођи Пави, супрузи Тозе, рентијера. Разговор се водио, као што је о обичај, о разним средствима за улепшавање, а поред тога и о мађијама које су у стању да толико заКоре мушкарца да незна шта ради. Тако јв тетка Ленка удомила многе девојке и повратила брачну слогу у многе куКе. Није чудо што је имала репутацију чаробнице, па јој се из их разлога обратила и госпа Пава. Додуше, њој није требао чаробни напитак за њенога Тозу, који је сам по себи био сувише заКорен, веК за лепога Ранка, апотекара из суседства, који је остајао неосе-тљив на све погледе и двосмислене осмехе госпа Павине. После дужег разговора и договарања госпа Пава доби једну малу кесицу од тетке Ленке са упутством да то скува у кафи којом Кв послужити Ранка када први пут дође у посету. Поред овога прашка баба Ленка даде много усмених упутстава госпа Пави која је побожно слушала ове савете. И, не лези враже, лепи Ранко најзад примети чежњиве погледе госпа Павине и ступи са њом у разговор када је пазарила салицил. Она је иначе сваког дана налазила по неки изговор да оде у апотеку, где је куповала пира-

Објаснила му мидоне, аспирине, прашак за буве, липов теј и разне друге ситнице. Између њих се разви подужи разговор и Ранко обеКа да Ке да сврати код госпа Паве да види њене кактусе, пошто се у току разговора успоставило да су обоје љубитељи овога егзотич ног цвеКа. Једнога дана пред подне, Ранко заиста оде код госпа Паве и задржа се скоро до самог доласка газда Тозиног. Да ли је том приликом попио чаробну кафу или је у госпа Пави нашао сродну душу, незна се, чињеница је да је он све чешКе навраКао у посету и то увек у време када Тоза није био код куКе. Ишло је то тако данима и недељама и баба Ленка је са задовољством носила плитке ципеле које је од Паве добила на презент. Ранко је, пак, постао стални муџЈтерија госпа Павине кафе коју, изгледа, није сркао из шољице, веК из неког литрењака пошто је све чешКе његова апотека била затворена. Али и комшилук није седео беспослен. Нађе се нека племенита душица која једнога дана, када је апотека паузирала сувише дуго, дрмну телефон и зовну газда Тозу: — Хало, јесте ли ви госпон Тозо? Овде један ваш комшија. Ва шој госпођи је нагло позлило, па

-б&гбд •а/ара&б' ПРЦЦс!

Боби је био познати монден, куКе. Беба је била тачна па чак

или како се сад зове »Буја«. Из газдинске куКе, јединац, спортиста и вечити кандидат за женидбу. И, наравно, не ради. У време када се он родио, пре једно тријестак година, његов отац је дршао једну малу радњицу а крстио га је први комшија, Јоца јорганџија. У то веК заборављено време име Божидар било је врло лепо и модерно, али онда када је Боби постао младиК, а његов тата, веК био трули газда и зеленаш, ово је име веК изашло из моде и постало јако бофл. Звто се он прекрстио у БоБоби, па се тако и потписивао. Сад је и за обавезан рад регрутован као Боби. Елем, тај исти Боби данас није више богат. Његов "тата Мита изгубио је све своје имање на неким великим банкарским шпекулацијама некако пред сам рат, а Боби је постао мали чиновник у једноме надлештву. И ово је место је^цва добио и то протекцијом. Јер осим неколико разреда гимназије, које је једва свршио, он није ништа учио а још мање знао. Тако га је затекао и овај рат. Али ако му није остало имање и приходи, остале су му навике. Сачувао је гардеробу и старо друштво. И, ето, баш сада, када није био много интересантан, он се заљуби у Бебу, најбољу београдску миражџику и чувену лепотицу. Она је одговарала на ту љубав, па се чак и заручише. Ту почиње ова прича. • — Ало, Боби, данас у три код Албаније. Идемо на плажу, цвркутала је Беба на телефону. — У реду срце, одговори Боби, и одмах после ручка, само у кошуљи и сандалама, пође од

ухватише и трамвај. Оно парче од Господарске механе до Чукарице превалише пешице и веК у четири сата зелени таласи Саве расхлађивали су њихова врела и млада тела. Возили су се чамцем, пливали, скакали у воду, прскали се и радили све оно што је облигатна дужност београдске омладине кад је на плажи, — Ја одох да пливам мало узводу, а ти се, Бебо, сунчај — рече Боби и отплива. Чекала је Беба, па од дуга времена приђе у једно друштво младиКа који су на Ади пекли пурењаке. И, да видиш, ово мезе одлично је пријало и њеним господским устима. У томе се појави и Боби, који осети жаоку љубоморе чим виде Бебу у друштјЈу других младиКа, зато за инат не хтеде да им се придружи веК отплива ниј воду међу неке своје познанице из канцеларије са којима се живо забављао играјуКи ватер-пола. У томе је веК падао мрак и Беба, која је такође била љута шго је Боби био непажљив и оставио је саму, веК се била обукла и спремала да пође куКи, али јрј било жао да иде сама па се поче освртати на све стране и тражити Бобија. Најзад га угледа како се брчка на средини Саве. — Хало, Боби, хоКемо ли куКи? викну она. — Не могу, душо, десио ми се један малер. Морам да чекам да се смркне. Сачекај ме... Беба је била уверена да је Боби заказао неки рандеву за измишља разлоге да се што дуже задржи на Сави, зато дуну и оде без збогом чврсто решена ца казни Бобија због ове непажње. Али кад је одмакла од Саве и прошла испод подвожњака њој

би жао да се враКа сама па одлучи да на трамвајској станици сачека Бобија. А овај је заиста био у малеру Од оноликог бацакања по води гњурања, играња ватер-пола, ме му се неосетно спале гаКице Па није смео онако го да изађе на обалу док се добро не смркне. А са друге стране није смео да то гласно викне преко воде Бзби, јер ако би чули остали купачи скупили би се ко на чудо, а то његова сујета није могла да дозврли. Заиста је сачекао мрак па се онда обукао и јако нераозан и незадовољан пошао куКи, кад му се успут придружи л^егова колегиница Цаца, један матс>ри крокодил, који самр у мраку изгледа лепо. у Канцеларчји су је звали »фластер« због тога што је била мајстор да се утрапи у друштво. Ка^ виде Бобија. она измисли да се убола на шкољку па ухвати Бобија испод руке. Овај није имао куд и тако догураше до трамваја, а Беба, која је из прикрајка чекала Бобија, када виде како он води једну другу испод руке, смо бризчу у плач и изгуби се у мрак да је Боби не види. Наравно да сутра Боби није могао да увери Бебу да му се заиста десио малер. Она одлучи да прекине са неверником и тако се још једном у пракси показало да мали узроци често доносе велике последице. Зато је и наш монден Боби изгубио прилику да се богато ожени, па и данас тавори своје ца не као мали чиновник, док госпођица Цаца плива у радости ч^то јој лепи Боби прави друштво у шетњи и у биоскопу.

вас моли да узмете фијаквр и одмах дођете куКи. Тоза св узврда. Нијв шала, позлило жени. Можда је сунчаница, можда нека друга бољка, а ивма ко да јој св нађв при руци. Зато он исповртв повеКу сумицу за кола, па крвте право иуКи. Уђе он у куКу, отвори врата свог« стана, али не примвКујв ништа нарочито. Прво помисли да |в р^ава шала, а после се сети да је Пави можда мало лакшв па спава. Зато на прстима прођв кроз претсобље и полако у1)в у спаваКу собу, кад одједном ивка прилика скочи из кревета и шмугну поред њега у првтсобље. Још није дошао к себи од чуда, када Пава протепа: — Ходи, РанкиКу, ходи, шта тм би? У томе се окрвте и спази свога запањеног Тозу, чија је Квла сијала у полумрачној соби, па покуша да св извуче: — Оаај, откуд ти.„ Тоза се веК прибрао од чуда, па полете у претсобље, али јв дотле апотекар веК шмугнуо, увијен у неки зимски цапут који је нашао на чивилуку и којим се огрнуо да га свет не аиди раскомоКеног. Тоза је аеК видео у чему јв ствар и решен на најстрашније, уђе поново у спаваКу собу гдв га је чекала Пава, прибрана и одлучна. Пре него што је успео да ма шта каже, она га пресрете: — Знам да мислиш богзна шта, али није. Вараш се. Сад Ку Да ти објасним. — Нема шта да ми објашњаваш, невернице, видео сам својим очима. Бежи ми с очију да не направим неко чудо. — Шта ти вреди што еи видео, кад не разумеш, — одговара Пава мирно. Десила се мала забуна и то је све. — Зар забуна човек у кревету код тебе, бог те убцо, — праСну Тоза, а Пава му нежно вели: — Па јесте, баш у трме и јесте забуна. Десила се погрешка за коју си ти крив и сад св напрааило ово замешатељство. Знаш у чему је била ствар. Видим ја да ти у последње врвме нешто ладниш лрема мени па се обратим тетка Ленки, оној што баца карте и гледа у шољу, да ми да неко средство да повратим твоју љубав. И она ми даде неки прашак који ти |а јутрос скувам у кафу За пакост, ти се 'утрос журио па не попи кафу, веК оде. Ја се замајала по ку(»и па и забооавила на ту кафу. кад цође овај фармацајт и донесе ми неку помаду, а ја — онако из учтивости — понудим га да попије кафу, али ни на крај паметн да је у њој прашак. Јао, Тозо, да си видео шта се направи од човека! Удари нека ватра из њега па нрвали да се ове са мном, па оКе бити. па неКе бити, а шта могу ја слаба женска сама. И тако се догуоамо до спа ваКе собе. ал хвала богу, ти на«Ке у право време и спречи несреКу... У иелој овој ствари најинтересантније је то да је јадан Тоза примио једно овакво невероватно објашњење, па се цео инцидент завршно тиме што је П$ва обеКала да Ке у будуКе у дру г ој апотеци набављати помаду и пудер.

с