Bodljikavo prase

БОДЉИКАВО ПРАСЕ

СПОЉНИ ПРЕГЛЕД ЈЕСЕЊЕ ПОЧЕШЕ КИШЕ - ОВЕ ОЕ ЛАЖИ ЗАГЛИБКШЕ

Залуд хвале и рекламе кад говори роба Па Лондону не поможе ни толика моба И на ову мобу дошо чак и Виктор мали Који хтео да се с неким подвигом похвали Па повео свога друга и неког маршала Да изведу сјаЈно дело — ал' испала шала Цсо свет се томе смеје што се Виктор сроља А како Је мого проћи кад му маршал шмоља Сав окићен као детлић а дрхте му руке Што год почне он не мрда ни цртом од тачке И кад нсшто збиља запне — то је наопачке Свет се смеје на све стране смех се само ори Јер још нико није видо да се шмоља бори Па и сада он не мисли да се ратом млати Мирно чека код шалтера да посо наплати.

Малм лорд

На узбуну звона звоне Подморнице опет роне И праве дар-мар Черчил тужно лице прави Па Стаљина сада слави Да- поправи ствар.

Јесен дође и са њом се сахранише лажи Сваки Србин себе гледа само слогу тражи Јасно виде да је Лондон лажам и ссбичан А побратим његов Рузвелт да је њему сличан Они траже сад од Срба да гину у лудо Да би њима лакше биго — да се деси чудо , А Србима дојадило Д9 кестење ввде Од ревене с' Енглезима видепи су јаде Зато сада евуд се пева весело и чило Далеко вам лепа кућа, просто вас бипо Крв проливат за Енглезе Срби више неће За плуг, ашов и попату свакс рука креЂе Јер зашто би ми гинули да се Енглез спади И да хвапи партизане и да понор гради Ми глсдамо посла своја, слушамо Нбдиђа Пониклог у Шумадији, српске мајке птнкз ' А све оне белосветске што нам памет соле НеГ>е Србин слушат више, њих српство не бопе.

— Видиш Иване, и код нас има људи, коЈи су тако исто обучени као код вас у СовЈетији.

Ортачина баш се мучи По чизми се дуго жучи Попреко и дуж Час вулкана смета врење А час брда и камење Мили као пуж!

П Р Е Г Л Е Д Открили карте

СТРАНЕ ШТАМПЕ

Британски часолис вТрибЈун« пише да се у Америци организовало хумано друштво за операције са непријатељском имовиком. Задатак овог »хуманог друштва« је да зашгити непријатељску имовину- од елементарних непогода: кише, огује, снега и мраза. Пошто су Американци познати као болећиви људи то су се заинтересовали за индустриЈу ИталиЈе и позната хумана друшгва

Стандард Оил, Џенерал Моторс и још нека бизнесианска друштва. На крају се »ТрибЈун« буни, што су Американци предухитрили Енглезе, Јер и они се боре за исте идеапе, да се брину за привреду Европе, и пребацују Јенкима да су своЈом грабљивошћу открили карте и показали спепцима главни циљ њихове ратобсрности. ♦

На океану

Амерички „стручњаци"

Јао мајци, сви ти смо једнаци!

На годину дана пред овај рат — Ол рајт! Телеграфишите му један чувени холивудски режи- да однах дође. — Све трошкове Д» так0 гледаш! сер предложио је своме шефу подносим ја. С њим лично најномпаније да снимају „Фауста". лакше ћу се споразумети. — „Фауста", рекао је шеф. Ни- је рђава идеја. Донесите ми сценарио. Неколико дана доцније режисер му поднесе сценарио. Шеф га је узео преда се и дуго читао, превртао и „студирао". Најзад рече: — Није рђав сиже. Главну улогу има један „вилен", а ја њих никако не волим, затим и сам крај треба изменити. — Али, господине шефе, „Фауст" је целом свету добро познато дело, да би са крај могао ма у чему мењати, нити се може тако слободно поступати са његовим аутором. м — А ко је аутор? ' — Па... Гете/ одговори запрепашћен режисер...

— Шта си зинуо! Чега има ту

СТВОРИЛИ ЗБРКУ Према вестима »РаЈтера« настала ]е збрка у Ајзенхауеровом штабу због Бадољових трупа, пошто не знају како да се према њима понашају. Док је један део отеран у заробљеничке логоре, друге су демобилисали, трећи део сматра се као пријатељи-забушанти, а четврти као саоезници-сигурације. А сам Бадољо третира се кго црнац, који је извршио сооју улогу. КАДА СЕ СМИЛУЈЕ... Њујорк, октобра. — Рузвелт Је спаковао куфере и у свако време је спреман да оде на поклоњење Стаљнну, само чека да се овај смилује.

У ложи... Лондон, октобра. — Јенки и Енглези гледвју да ухвате место у ложи па до одатле кибицуЈу рат али им то иије упалило и сада су у Италији и они изаиши на бину. Колико им то није мило нока посведочи ђенерал Клерк.

— Кога да приЈавим абисинском цару! — ПриЈавите цара АбисиииЈе и воЈводу од Адис Абебе!

ОФАНЗИВА НА ГЛАДНЕ Калкута, октобра. — Велики контигенти трупа, који су спремљени за Бурманску офанзиву мораће се употребити за индијску офанзиву, пошто велики део индиског народа хове да Ј *еде, а према Вавеловом мишљењу нема на то право. Зато ^е британске трупв морати да окрену офанзиву на голоруки народ, који тражи хлеба, а бурманска офанзива одгађа се до бољих дана. Питање ј$ само дали ће и Јапанци чекати? ЖРТВОВАЛИ СЕ ЗА ДРУГОГ Нова Гвинеја, октобра. Главни командант америчких трупа Марк Артур дао је после битке код Финшхафена изјаву за штамп у: — Ја сам баш мајстор бежаније али овај пут није било врдан>а. Јапанци су нас лупали као Панта бабу. Што изгубисмо пет крста|Јица ни по јада, остало нам је још пет-шест оваквих комада, али жао ми је што да се ми жртвујемо за другог. Уопште, наши Јенки воде сентименталну политику и много се жртвују да обране друге. "Што се прича да ми намеравамо да се дочепамо енглеских и холандских колонија, то ]е обично подметање, пошто ми намеравамо да задржимо само онолико колонија, колико да исплатимо трошкове, а у колико не би било довољно, онда Је право да тражимо доплату. За нас |е рат трговина, а у трговини ми смо мајстори.

к