Bodljikavo prase

50ДЉИКАВ0 ПРАСЕ

3?обра

— Вала гори сте од цигана аратос вас било. — Са тим ре чима се опрости од госпа Сиде и господина Рајка њихова досадашња служавка Христина Када је она изашла пр-збор! Сида кроз сузе: — То ми је хвала што сзм две године држала кзо да нам је фамилија. Само што је нисмо водили у биоскоп. — Море, остави — каже гсспон Рајко, — место да кола шкрипе то волози ричу Дојади нам лупају&и све по ку-Ки, а већ да о њеној аљкаво.т,* и не говорим. И још ми се цуса. Као ми је увредили. А' шта сам јој рекао? Ништа брате! Умолио је само да бар једанпут недељно изостави да увече навија локне и да ми место тога очисти ципеле. А она ето шта направи Него немој да се секираш. Мени је Стева апотекар говорио за неку добру девојку. Јест да много више тражи од ове Христине, али не жалим да платим. Бар ћемо бити мирни. После неколико дана дође заиста у ку{=.у нова девојка. Име јој је било Вида. Напудерисана ондулирана и врло елеге а. — Љубим руке, милостива, ја сам нова девојка и са господином сам се ве^ споразумела. Кад треба да дођем на посао? — Дођите сутра, каже госпа Сида, сумњиво врте*\и главом, пошто јој оволика елеганција у данашње време није ишла у главу. Тако Вида ступи на дужност Одмах првих дана показало се да она не зна ништа да кува. Ни о неком раду у ку^и није могло бити говора, пошто је она очигледно избегавала сваку прилику да запне. Најзад прекипе госпа Сиди која, иако је била лепа и млада монденка, опет ни је волела да сама ради а девој ку да држи из луксуза. Зато позва Виду у собу па је упита: — Добро, девојко, шта ви ствари знате? Имате плату која са храном и станом износи много више него плата секретара министарства, а не знате чак ни чарапе да штопујете. Шта сте ви радили код госпође ПавловиК? — Знате, милостива, ја сам повереница а нв обична служавка. Ја сам, знате, код госпође Павлови^ кад год је долазио њен пријатељ водила рачуна да је не изненади господин. А једном приликом када је господин изненада наишао, њен пријатељ је брзо дотрчао код мене па сам ја извукла фуру а госпођи није било ништа. А зато сам добила од госпође нову новцијату свилену хаљину...« Госпа Сида је само сетно климала главом. — Е, нисте ви за моју куКу. За вашу несре^у ја немам приЈатеља. Ја сам поштена жена. — Па и госпођа ПавловиК је поштена жена. Јер имати по једног пријатеља, то није непоштвње. То је данас најобичнији ред. Само сељанчуре не држв пријатеље.., Морв, остави св мудроваи»а, веК идитв у кујну па перитв судове, — разбесни се госпа Сида. И девојка иза^е, Али свмв )в пало на добру земљу. То по-

сле подне госпа Сиду срете млади Паја, познати београдски бонвиван, који је некако баш остао без занимације. — О, лепа госпођо, каква част, — ослови је он па се разви жив и срдачан разговор. Чак су двапута прошетали корзом и он је допратио до ку^е. ИдуКе пре подне он се јави телефоном позва је да се прошетају по Зоолошком °врту. Госпа Сида се мало устезала, али најзад пристаде. Уколико се продужаваху њене шетње са лепим Па;ом, утолико је она била љубазнија преме Види. Па не само то, она је и пред мужем о Види имала само најлепше 'речи па се Рајко нађе побуђен да једно јутро телефонира Стеви апотекару и да му захвали што му је препоручио тако добру девојку. Па да видите чуда, Вида се мало провреднила. Чим се нађе у свом елементу, она поче више да обра&а пажњу на чистоћу у ку^и, а сама се понуди Рајку да иде с њиме на пијацу да се он не би вра^ао с пуним зембиљом. Вешто је удешавала да свогосподина води чак на Бајлонову пијацу код »кванташа« и тако је обично стизала тек око десет кући. За то време је госпа Сида имала довољно времеда да »измења мисли« са лепим Пајом. Али ствар се компликовала. Вида замаче за око господину Рајку и он поче да обле^е око ње. Да остаје код ку^е чим госпа Сида негде изађе, да јој чини мале поклоне и да јој тепа. Жене имају оштро око за ове ствари. Убрзо госпа Сида осети који ветар дува па узе Виду на миндрос, али ова све одрече. Тада госпа Сида поче да пази и Да шпиЈунира и убрзо је имала доказе. Али шта је могла да ради. Ако отпусти Виду, ова ^е све казати Рајку, и онда ^е пу^и брука. После дужег размишљања она позва Виду * предложи јој да Вида изађе из службе и то својевољно, а она Ф\е јој зато дати леп поклон. — Па ве^ кад живите са мојим мужем не морам то да гледам, — рече она на крају. —- Па имате право, госпођо, сложи се Вида. Ја сам против скандала. Господин сам нека одлучи код које Ке да долази и чоја му је милија...« Тако сад госпа Сида због »изванредно добре« девојкв мора поново да осваја свога Рајка ако не жели да је муж остави.

Замеиа — Господине, ваша мачка појела је мог славуја! Морате да ми надокнадите штету! — Врло радо, долазиКу свако јутро да вам певам| Два човека среКу се на улици: — О, како си, стара лопужо? пита један. — Не могу да се сетим, али видим да ме познајете. ИЗДАЛА СЕ — Никад се неку удати за Тасика| јер он *рче кад спава! — Гле, па ти са дубље познајеш с њим I — А, шта мислиш да то не знам?

МИЛОШ СВЕТИЋ И КНЕЗ МИЛОШ Прешавши у Београд, да за добру награду пише Грађански законик Књажевине Србије, Милош Светић учини Кнезу Милошу повише предлога, који су се клонили личним рачунима Светићевим. Један такав Свети^ев предлог бејаше у његовој понуди да Кнез купи стадо оваца и овнова Светићевих. Ту понуду разложи он у писму ко;е послјј к гујевац и у коме му претстављаше ствар у рачунским детаљима и најлепшим трговачким изгледима. Разумевши све, Кнез Милош нареди да му се одговори како жали што му прилике не допуштоју одазвати се жељи Светићевој, а својој околини рече: — Чиниш 'волико, чудан је човек тај Хаџић! И музли су нас и шишали стотине година, а он мисли да је још и за њега остало! Оно што је остало, бојим се неће му годити... ЧИЧА-ИЛИЈА КАО СВЕДСК Било је то давно, још у доба »скадарлијске романтике«. Једне но^и у позне сате десила .:е у к.афани код »Три шешира« нека туча. Као и обично, о поноћи, задесио се ту и Чича-Илија Стапојееи^ у друштву разни* боема После извесног времена одигравао се пред судом епилог овога догађаја. За сведока, био је међу осталима, позват и ЧичзИлија. — Уколико се сати десила туча г. Станојевићу? — упита га судија. — Па тако, ја мислим... — Шта ви мислите то се нас не тиче — упаде му у реч адвокат оптуженога, него чињенице, чињенично стање... — Ви дакле не^ете да знпта шта ја мислим? упита шеретски Чича. — Е, онда од мога сведочења нема ништа. Ја не могу да гово рим а да не мислим. Ја нисам адвокат! ШОПЕНХАУЕР И КОЦКАРИ У једном великом друштву мо^них личности и њихових дама велики немачки филозоф Артур Шопенхауер осећао се врло неугодно и спремао се да што пре оде ку^и. Домаћин и други угледни гости гледали су да га што дуже задрже међу собом. Најзад друштво пређе у салу за разоноду. Поседавши за карташке столове, неки позваше и Шопенхауера »да се разоноди«. — Не. Ја се не коцкам. А картање ми је нарочито одвратно. — Зашто? Чудновато? загре|али су присутни, прилазеКи у један круг око филозофа. — У свима земљама постало |е картање врло обично занимање у свима друштвеним сло|евима; картање је мерило за вредност друштва и оглашвни банкрот цвлога мишљења. Јер када људи нв уме|у да измења|у мишљења — они измењуЈу картв и погледе

да би један од другога ишчупали који динар... О, јадни роде људски! Осећајући се до?ро погођеним, присутни су се нелагодно згледали. Али, неумољиеи хирург животних истина Шопенхауер, наставио је да сече даље: — Играње карата деморалише. Јер дух игра захтева да човек на сваки могуКи начин отме шта од другога. И онда се та рђава навика усади у људском срцу, па прелази и у практични живот, и лагано човек дође дотле — да у стварима, где треба разликовати »твоје од мога«, човек исто тако поступа и свуда води рачуна само о својој користи. За све ово имате безброј доказа уопште, а свакако и у вашем лИчном животу. Већина присутних правилно је оценила речи великог мислиоца, којима је он окарактерисао картањо као занимање људи без духа и без способности за неки кориснији и узвишенији живот. И нико од њих није имао ништа протИв оваквих дефиниција о коц кању. Али два госта, који нису схватили тежину речи, покушаше да поколебају Шопенхауера. — Но ипак, седите. Окушајте срећу. — Може се догодити да добијете све што је у »банци«, тојест око пола милиона марака. — Ја никако не верујем у чуда| одврати филозоф. —' Али када би се ипак десило то чудо? — Ја бих сматрао да сам оног тренутка луд. Јер више волим да будем луд једнога тренутка, него целог свог живота, као ви, верујуКи да постоје чуда. ДИМИТРИЛЕ ФРУШИЋ И НЕЗМАЊЕ Родољубиви Димитрије Фрушић, један од двојице оснивача »Српских Новина« у Бечу, живљаше по том у Трсту као лекар у највоћем поштоаању. Упитан једном зашто је оставио новинарски посао, рече: — Само сам методу проме-

ПОЗНАЈЕ СЕБЕ — Зашто ви немате у мене поверења? — Јер имате црвену косу. — Па и вама је коса црвена. — Е, баш зато. ПРИМЕР — Татице, шта је то фин начин? — Ево например. Ако ти неко дрекне »»иди дођавола«, ти треба да му одговориш: »Молим, после вас. НЕПОТРЕБАН ТРУД Неки мађионичар је оптужен за крађе. Он се брани врло енергично и допикује суди|ама: — Господо судијо, кад бих

нио; лечио сам и онда и сада: пре душу а сада тело — у оба случаја незнање! ВИСОКО ОДЛИКОВАЊЕ Приликом посете руског цара Николе I своме тасту пруском краљу у Берлину, заболела су госта зуби. Одмах је позват најчувенији зубни лекар, који је утврДио болестан зуб и одмах га извадио. Када је царев ађутант запитао колико треба да се плати за операцију, одговорио је зубни лекар, да ја он већ тиме богато награђен што је високог пацијента ослободио од бола. Следећег јутра добио је зубни лекар један орден са ознаком: »за храброст на Кавказу«. ОНИ НЕ ДРЖЕ РЕЧ Када је 1848 године избила у Берлину револуција, стари генерал Врангеп добчо је задатак да ,са својим трупама умаршира у Берлин и успостави ред. Револуционари му дадоше до знањл, да ^е му обесити жену, која јв живела у Берлину, чим његова т рупе почну ула:«ити у Берлин. Ипак је маршал Врангел ушао са својим трупама у Берлин и нашао сво;у жену живу и здрзву. После је рекао својем ађутанту: — Видите, у људе се никдд не може поузд.-.ти Таљеранова пакосг Када је Таљеран био на самрти, крај постеље су била три лекара. »Пробајте Светлости«, рече један од њих, »да ли можета још да се закашљете или звиждите«! На изнемоглом лицу Таљерана указа се злобан осмејак: »Кашљати не могу«, рече он тихим гласом, а звиждање ми додушв дозвољавате. Тако ће се бар, пог .ле моје смрти причати, господо, тз сам вас на крају комед";е извиждао«. хтео, ја бих могао сад свв да вас успавам и да будем ослобођен. Првтседник му реча очински: — Немојте, молим вас! Што да се ви трудите? Оставите то вашем адвокату. БЕЗНАДЕЖНО Богати ујак пежи у болесничкој постзљи Пред вротима соб 1 стоји не^ак, који је једини наследник ујаковог имања и чека лекара. — Зар нема никаквв надв? упита он снуждено, када св овај опет појавио на вратима? — Никакве, драги младиКу! Мо рате с тим рачунати, да Ј\е ваш ујак опет бити потпуно здрав.

љ.