Bodljikavo prase

БОДЉИКДВО ПРАСЕ

ВБЛУИСШЈЕ

1Л ш ш

Газда Вес« имао јв лепу тро- који )е врло разметл.иво носио када виде да је дошао доктор, спратну кућу, виногрлд и једини- велики брилијант на десној руци она рече

сваки час се гађао са крупним цифрама. — Ово је господин Љуба, трговац и извозник — претстави га газда Веса Види и Беби. Наравно да је Беба све уради-

цу Мару, коју су звали Беба. Пошто је газда Веса био савремен мовек који је видео света, он је живео врло галантно па није имао много времена да се брине о Беби. Њу су васпитавале гувернанте и неки пансион у иностраству за који је Веса пла^ао грдну школарину. А вала не треба да жали јер је Беба испала печена монденка са којом се ни Сваки час је спомињалз како доПариз не би постидео. Пила ја бро кува, и како је спремила зивиски, пушила, шофирала, јахалз мницу и томе слично. Љуба со и лумповала. Никад није била код баш загрејао па је сваки час пикуће, увек на излету и на путу и ™ по нешто из куварске вештиса оцем се само онда виђала ка- не а Беба одговара ко из топз

Хајде ви завршитв партију в ја +»у да занимам господина Љубу. Беба није имала куд веЧ одо у салон а Видв оств са Љубом. Чим су оствли свми, она прекрсти ногу преко ноге твкз да су

ла да се допадне. Обучена врло се лепо виделе њене лепе но- је и заступник ствријих идејв у

збунио веК је одмах, војничком смелошћу, одговорио: — Величанство, приликом потоДиректор беогрвдске гимнази- ^ ^ имао фи сина Нв мо .

ЂОРЂЕ МАЛЕТИЋ И ВУК КАРАЏИЋ

солидно, без шминке и пудера, она је изигравала скромну девојку која воли кућу и домазлук.

жице, запвли цигврету пв рече:

гу Ввм твчно ре1\и ко јв од њих био мој предвк.

да је требало купити нов ауто или бунду. Али овај рат је пресекао многе цветне каријере и укинуо многе навике па је и у кући газда Весиној дошло до много промена. Пре свега он је узео »домзкицу«, лепу и елегантну госпођи- сп Р ат за се6а ка А а се УД а ' цу Виду, која је некад била обер- За мале Р' У томе «°^ е Па ) а « ок ' келнерица у некој луксузној ба- то Р' њен свакодневни партнер, њи а после је отворила бифе. А ко ) и повика с в Р ата: — Јао Бебо, шта си се маски-

иако никад није ушла у кујну. Газда Веса види да се ствар повољно развија па оде да легне а Вида оде да се пресвуче. Беба је то и чекала. Поведе Љубу на терасу и поче да му објашњава како &е да намести гор-

књижевности, Ђорђе МалетиК — Ви ми се допадате. Одмах много је година био противник се види фини човек па зато хо- идеја Вука КараџиКа, а пред Вућу да Ввс обввестим да не би кову стогодишњицу нвписво је били »израђени«. познату Алегорију у славу Ву— Како, молим? — речв Љу- кову. ба. Чувши да то ради, један стари — Сад *е дв чујете. Онвј ма- књижевник, његов пријвтељ, пре- ри6а Један му родољу б помену тори ми обећао да <\е дв ме уз- кори гв, а Малетић му брзо и како 6и ц рна Гора могла има . ме а ја поверовала и дошла, ве- лепо одговори: ти велики х прихода од риболовз, рују^и да су милионери. А кад — Пз зашто нам је Бог дао а в ладика му рече: твмо ћерка белосветска, има два дуг век, ако не зато да се по- |_| в 6и ни ви ов ђ а ј ели ванбрачна детета а отвц с е за- правимо?.. ри б а да ви над главом сто ј и тур-

ВЛАДИКА РАДЕ У БЕЧУ Кад се владикв Раде 1844 г. неко време бввио у Бечу, чешће је пролвзио Рибљим тргом и рвспитивво о хватању и продаји

Беба је сада седела код куће и правила покер и реми партије али то се није допадало газда Веси јер му је кућа увек била пуна младих људи, који су, онако узгред, флертовали и са Видом која није била од раскида. Једно јутро, када је Вида отишла код фризера, Веса уђе у собу своје кћери. — Слушај, Бебо! Ти ве^ имаш двадесет и осам година па је крајње време да мислиш на удају. Ја желим да останем сам са овом мојом трапађозом. Ти знаш каква је, Лепи се за сваког мушкарца али шта да радим када ми се допада... — За толике паре могао си да имаш и нешто боље — насмеја

дужује. И од мене је узео сто хиљадв... — Тако... твко! — чуди се Љуба. — Тако је брате него нас двоје да направимо савез... * Беба и данас игра реми а газда Љуба скида све свеце са (-еба када му неко спомене Виду која је покупила и неке његове акције и све што је вредело са

ПОРЕКЛО

рала! Као Геновева! Хајде да завршимо ону партију од сииоћ. Зато сам и поранио. Узалуд му је Ееба давала знвк очима, све је било доцкан У томе сиђе и Вида. На супрот Бе- плату« и сада са Љубом цржи одмах упитао: да ли је племи+1

ски бијес који је прекрилио обапе1 Ако сад у Венецији накупуШввјцврски послвник нв двору ; ем П р аха и Т оповв, хоћемо и ми Лујв XIV, пуковник Клерк, поред ловит > ри6а- д 6ез тога не 6и . других лепих особина истицво се ва нарочито и својом досетљивошку, О томе, уосталом, сведочи и следећа анегдотв. Луј XIV много је водио рвчунв о пореклу људи са којимв је рззговарао. Када му се, приликом предаје својих акредитивв, прет-

мотивацијом да је то зв »њену стввио пуковник Клерк, он га је

би она је била у врло краткој хаљини нашминкана и удешена па

бифе! Како изгледа, посао И.пл о,ппцч:!0...

— Забога, зашто тучете толико сина? — Није то мо) син. То ја сии им и да ли су му преци по нечему ' ' , V . . моје сестре, па је дошао код нае чувени. Храбри официр се није ' г ' у госте да се мвло проведа.

4<КХОР ЛпР 1П1П1 Ш 1 ГОСТ1А ИЕРКИНЛ ЗИМНИЦА

Квдв чу »кобасице« и Лази се насмеја брк јер он је био вели-

се Беба. Али то су твоје ствари... летос и . есенас искривио вукући Што се моје ураје тиче, ту ће да запне.

Још пролетос купила госпа Перка једно свињче у Колубари и дотерала га у Београд. Извадила и прописну дозволу а од шупе направила свињац. Њен Лаза се речи али сада знатно блаже. Мо-

Још исто после подне он оде код Анђе удовице, са којом се

— Како то? — зачуди се газда Веса. — Пв твко! Сзи знају да ми са-

из целог комшилука помије. А и она је кувала љуске од кромпира и обиграла је сва села око Београда ради бундева. И, да није урока, свињче се угојило и

да немамо готооине а осим тога тако је напредно да је госпв Пер-

жда и због тога што се ве1н бријао па се плашио да се не посече. — То све вреди иљадарку. Четерес кила масти — педесет банке а месо и други зарзавати опет педесет а ја сам за зимски

мој ранији живот није тајна. Сви ка само пљуцкала да јој комши- капут... Ту прекиде па се мало

ови што долазе хоће да уживају |е не урекну »Белку«. А од Кри дз се проведу а на брак нико стовдана га ударила на кукуруз и не мисли. Осим тога и »оно«... И »Белка« би терала до двеста — Па јест, то много смета — дваестак кила. Бар он тако прича, »ели газда Веса — али зар не и Белка зв месец данв добила можеш да упецаш неког стари- кила да њен Лаза једно јутро не _ каже му Перка. Ти знаш да твј онвко квпут није ни телалин хтео да

)ег. устаде на три ћошка, па — Ти не трзају на удицу... Из- неумивен поче да виче: вежбао се свет... Ето баш јуче — Е, валв дв ми је из окв исостала сам сама са Савом, архи- пао имв дв се коље! тектом. И све свм покушала да _ Ко да се коље? 3ашто ? Шта га зведем а он ми каже: Баш ти ј е Лазо сабајле? ишчуђавалв поједе пун лввор кукурузв, штета Бебо што имате ту ману. се госпа Перка. Дивна сте жена... Какву ману? ишчуђавам се ја а он вели: Па зна се шта! Довољно је да по-

ки >урман, али опет није хтео да често домунђавао и дуго се запопусти, већ настави да противу- држа тамо. — Где си био? — питв га госпа Перка. — На таввну! Чувам кобвсицз — вели Лаза а лице му се смешка. После три данз госпз Перка улете у кујну кво фуријв и свмо се удара песницама по глави. — Јар, Лазо, уби^у се! Изгорели смо и пропвли... кукв она. — Шта ти је жено? Говори! пита Лазв и пребледео човек у лицу. — Нестале ко...баси....це! — Шта кажеш? — То што си чуо?.. — Лаза се мало замисли па онда промуца: — Мора дасу пвцови.„

звмисли... Кад оно беше... А ха, сећам се, 1922 године платио 2200 динара. А где је остало... Губимо ми ту Перка, губимо...« — Море не губимо, чини ти се

гледате у пантвлоне па већ је дете у изгледу... — Откуд зна ђаво га однео? Изгледа ко да не зна две унакрст а он, видиш, све зна... — Море, ћвле, извежбво се евет. Него морамо неког голанфера наки који свдв добро рвди а коме ласка да уђе у више друштво. То је једини излвз...

— Па она глвдницв! Поједе све живо! Ти ништв не рачунаш шта је све твоја Белка појелв. Прво моје штофане ципеле, па ону плаву кошуљу, па стари зимски квпут, а сада довршава оно твоје платно. Свд може само тебе да поједе... набрвјв Лвза а сав се напућио као ћурвн. — А штв ^е дв донесе, то не рачунгш! — вели му Перкв иобедоносно. плвти сто динарв иако свм толико нудила... Лвзу у^уткашв ови разлози али у подне, када виде да свиња он поче изновв: — Одо ја до Стеве касапина па од недеље да кољемо. Ко

— Пвзи, Перо, сада долвзи Бетовенова »Аделвида«. Пера гледа унаоколо и чуди се: — Одансле долвзи? Ја је не »идим! —О— Е бвш ми је мило што еи е« оженио. Свмо кад си се оспободио оне оштроконђе. — Нв коју то мислиш? — Па на ону твоју пријатељицу. — Па са њом сам се и венчао. —ОНЕОПХОДАН ПРИРУЧНИК У једну велику књижару улази неки младик. — Молим вас, покажите ми ову књигу из излога: »Хиљаду на^ чина за брзо бога&ење«. Хтео бих да је имвм што пре. Књижвр пожури и млвдић купи књигу. — Могво бих да вам препоручим још једну књигу, која врло корисно допуњуја ову што ста купили. — Дакле, главни јунак у Тројанском рату звао се Хек^ор, за-

знв шта носи двн шта носи но<\. Борилв се госпв Перкв још један дан и онда јадницв попусти. Тако освану црни петак њеној Белки, али када се наједе џигерњачв и крвавице и поједе масну ^улбастију она се утеши па се није бунила ни када Стева касапин поред три хиљаде динвра узе и добро парче меса. Опет прошло неколико дана а и

— Какви пацови... Покрала нас онв вспидв св мвнсврде, она Ан- в Р шава предавање професзр. ђа. Прођем поред њених врзтв а I® Ф ин а ствар рече Пакобасицв мирише ли, мирлше... ' а Душку. Запамти^у ово име, :ер вришти госпа Перка и све ;в чу- се наш ке Р исто тако зове. па за косе. Мораш да је тужиш. Неколико двна доцније, псоЛаза се видно збуни али Пер- Ф есо Р прозива Душка и пи'в г а ка у очајању то и не примети. Как0 са зове главни јунак у троНајзвд Лвза рече: јанском рвту. Душко се замислио, - Идем у квврт. И оде! Али "° Аа Се п Р исе * а ' и на Ј"Д »-<«уместо у квврт, он оде код Анђе

— Донеће ђавола од тетке Вала, тако је1 Право имвш... Г у н ђа Лвза и греја воду за бри- хаузмвЈстор дође једно јутро Гледај ти а и ја ћу да се потру- ј ОН)0 ј вр он ј е грдно зимљив. речв Лази: дим — кажв газда Веса и оде _ Па најмањв четервс кила из собв... масти — густира госпа Перка и После неколико двна доведе већ унапред мљаска са устима. газда Веса једног млађег човека, Пв ондв сланина, месо, чварци, иа изглед грубог и неваспитвног, кввурмв, шваргле и — кобасице. в

и оста све до мрака а после тога он и Анђа негдв одоше... И од тога часа нема ни њега ни госпа Анђе. Јадна госпа Перка је тек сутра сазнала да су о-

ну: — Као Перино куче!

— Газда Лазо ви сте ову недељу дежурни на тавану. — Ух, мајку му, добро ме по- да тужи обоје. За кобасице и нетрефи, бар ку да чувам оне ко- верство. Изгледа чак да је за ко-

басице — каже Лаза.

Главни уредник: Теодор Докић. Власник и издавач: »Просветна тишли негде на Вождовац. И са- за |едница« а. д. Телефон редакције: 25-681. Штампа »ЛУЧА« Београд, Краљице Наталије бр. 100. (

басице више жао..