Bodljikavo prase
2
БОДЉИКАВО ПРАСЕ
СПО/БНИ ПРЕГЛЕД ОРТАЧИНИ ПАЛА ТРОЛА - САД СВИ КИВНИ НА ДЕ ГОЛА
У СириЈи, негде тамо нв Либану До Голова кола гурнула низ страну Он Је хтео своју да покаже силу Па арапску Једну расекао жилу А Арапн сложно скочили на ноге Па због тог невоље избиле су многе И Енглези сами над видеше кризу Деголов конопчи* хтели да прегризу Оставили њега да му лупа канта Па га шкартираше као практиканта Арапи су гневни хоће да га сатру Да уреди ствари дошао је Катру Алн шта то вреди — Арапи се љуте Енглези су вешти да воду замуте 14 сад хоће целом свету да покажу Како и Арапе бране и помажу Ал' ко добро знаде за њине методе Са њиног бунара неће пити воде Јер Енглези лажу велике и мале И на крају свима душмански подвале. ж Јапанцн узелн мотку и арљику Ла ортаке гоне свуд по Пацифику Америчкој флоти подсекли су крила Код оетрва једног, малог Бугенвика За петнајест дана, преко својих штука Мак Артуру силних направише брука И од силне флоте само оста ресто На дну океана све Је нашло место
Око Соломонских острва коралних Свуда олупине колоса металиих И за стопу земље, ко|у Јенки крочв Мора увек много крви да источе И ако се хвале и речима силе У овоме рату ко пужеви миле Ова офанзива виц је у три чина Да Јапану приђу треба сто година Мак Артур Је Јунак и момак од ока Али ето пати од неког урока И сличан |е раку, баш је прави враг Један корак напред, а четир — натраг Ж На источном фронту армиЈе црвене Ударају главом о челичне стене Ал пробоја нигде, џабе крв се лиЈе Тамо ће још дуго борба да се биЈа И кад се изморе и истроше снагу Све што постигоше отићиће врагу Јер немачке снаге нису ни начете То ће бољшевнци брзо да осете И одлука ра'а још није ни близу Москва не1.е своју преболети кризу Иако су негде прешли преко Дњепра Вратиће се катраг брже ч од ветра Рат је пргнун иуда и промене среће Још се не зна Немци, ударити где ће А да ће то бити, то се већ познаЈе То у свом гозору и Черчил признаЈе.
имлг$ње> &иши НЕ ВОЛИ ДА СЕ ХВАЛИВашингтон, новембра. — Мистер Нокс не^е да призна губитке код Бугенвила јер он је дискретан и скроман ла не воли да се хвали!„ ТРАЖЕ РАВНИЦУ.« Напуљ, новембра. — Из штаба ђенерала Ајзенхауера јављају да Англо-Американци неће да с« одвоје од реке Волтурно јер су ту наишли на равницу а њим« шкоде брда и чист ваздух. АМЕРИЧКА КУЛТУРНА АКЦИЈА Палермо, новембра. — Американци су у неким градовима основали »културнв клубове« под именом »Касина«, у коЈ - е су стрпале неке Италијанке, да би забављали војску. Овакве културне акциЈ - е Американци спроводе у циљу да докажу Талијанима како су их ослободили. I <1 УЗАЈАМНА ПОМОЋ 1 Архангелск, новембра. — Један енглескн конвоЈ приспео |е овог месеца са ратним материјалом из Америке. Пошто су бродови ис> пражњени, одмах Је почео утовар материЈала за Енглеску и Америку. Овај материјал од штампаних папира намењен Је као поклон од покојне Коминтерне америчким и енглеским другоаима, у којем се позивају да сруше режим и успоставе комунистичку републику. Пошто Је Коминтррна званичм* сарањена, савезници се чуде сада како Је могла поново да с« повампири. Главни уредник: Теодор ДокиК Власник и издавач: »Просветна заједницап а. д. Телефон редакције: 25-681. Штампа »ЛУЧАи, Београд, Кра« љице Наталије бр. 100.
Цеде куглу као да Је лимун.
Вашингтонски мачак
КО БИ ТО МИСЛИО! Према писању америчког чаеописа »Њу Рапеблик« главни кривац за глад у Индији је енглеска влада. Овај савезнички амерички часопис открио је по други пут Америку, јер да није њега не би са знало ко је крив за глад у Иидији, а овако сада је свима јасно, сем онима, којима је то још давно било познато.
МАГАРАЦ У ПОРЦЕЛАНСКОЈ РАДЊИ ВеЈрут, новембра. — Енглески штићеник Де Гол упао је у разјареном стању у познату трговииу скупоценог порцелана »Либамон« и разбио цео дућан. Како је и Џон Бул био тајни ортак ове радње, то се Џон на»утио много на штићеника и по•ео против Де Гола парницу пред арапским судом, тражеКи да се ■ривац искључи из овог акциомрског друштва. ЗАВИСТ Смдне), новембра. — Ајзенхауер се посвађао са Мак Артуром јер му завиди на »брзини«. Наиме, утврђено Ј 'е да Мак Артур напредује дневно по један метвр и девет сантиметара више него Ајзенхауер, што Ј *е изазвало разумљиву суревњивост код /фенхауера.
достигли ПУЖА Шпански лист »Ариба« израчунао је да је енглеска пета армија у Италији успела да дневно превали највишв по 1400 метара. Дакле, постигнута је брзина пужа, и то захваљујуки моторизаЦиЈи. Лист, на краЈу поставља пита»• како је могао Александер Велики, пре Христа, са магарећом моторизацијом да напредује по педесет километара на дан па оставља историји да ову загонетку реши.