Bodljikavo prase
БОДЉИКАВО ПРЛСЕ
Рапорт Аце спекуланта Пуно вести ових дана Ап ниједна поуздана Чим се шапће — паж се роди А данас је то у моди.
Па и Лондон вести многе Крије као змија ноге Шта се то у Москви кува То све као тајну чува. • Ал се опет шапат множи Биће све по нашоЈ кожи Чим се крупна плете пређа Нек чувају мали пеђа. • Ипак за сад знамо тачно Да је прошло време плачно Кад не дираш обарачу Нема више места плачу. • Ком до мрса сада стало Јевтинији маст и сало Ал' опет нам брига прва Да за зиму буде дрва. • Дакле куд год кренеш оком Ствари теку својим током Сви токови ушћу воде Сви су жељни разоноде. • Неко пије, неко лоче И шлиритус неки точе Позоришта има двеоа А у кину нигде места. • На све стране рука ееш'а Карабицу другом смешта Неко краде. неко в?ра Само нека падне пара. • Колачи се свуда праве На дневном су реду славе Зато многи бију жицу Да дођу на патерицу. ж* НЕДЕЉА, 14 НОВЕМБАР Данас су св. Вра2 чи па сам хтео да одем до неких познаника на славу. Али не знаМ да Зар-к! 1ј1 ли славв па зато ^ одлучих да с е прво телефоном распитам да ли славе и примају госте. Узмем телефонску књигу и нађем њихов број па окренем ону чегртаљку. — Ало1 — јав-и са женски глас. — Ја ли, Мицо, богати, могу ли да дођем код тебе? — Можеш! — Добро Мицо, а да ли ви славите? — Славимо Ђоко —
МОДЕРНИ ГАНГСТЕРИ
— Рукв 1 вис1 — Ваш бон за дуваи!
//
СПОРТСКИ ЕПИГРАМ Изврну се препун чанак Спорт тоне у зимски санав А приход у шкарт Тек пролеће када гране Би^е пара на све стране Ал' док прође март! БАНЕ — ЧАРОБЊАК1 Црвено-бели су први пут оаа године мало нажуљили плавог ривала али су плави, опет задовољни јер су и они добили половину прихода а то је важније од спортске славе. !ОШ НЕ ТРЕНИРАЈУ Иако ве^ има клизавице, клизачи још нису отпочели свој скупни тренинг ве* тренирају засебно. ВеКином собни тренинг. ПОСЛЕ ВЕЖБЕ Многи спортисти који се плашв зимске беспослице спремају с* да навале на позориште, пошто је још прошле зиме утврђено да ту може да се види нека в- ли-
одговара
рекох деци да тај добош могу да купе. Они се само згледаше а већи од њих рече: — Молим вас чико питајте, хоће ли да нам прода само пола добоша, ми данас немамо толико пара. УТОРАК, 16 НОВЕ\«АР Био сам данас на једном ручку. Нека дома<\а свечаност, па позвали и меНе. Ја не волим ручак данас не те позиве али се одбија, па зато одох преко воље. Спремили људи лепо и све би
онај глас. Па ја нисам Ђока! — чудим б ило не може бити лепше да за ее ја кроз телефон, а она ми од- р у Ча к нису биле пуњене паприговара: — Ни ја нисам Мица.
ПОНЕДЕЉАК, 15 НОВЕМБРА Уђем у једну
ке. А ја то јело не волим. Тровао сам се пре десетак година од неких паприка и од тада не могу да их видим очима. Појео сам неку супу и уз то неки сира радњу да купим и доста хлеба па када на ред донеким поклон за шле паприке, домаћица навалила да узмем. — Хвла, никад не једем сецкано месо. — Зашто, акст Бога зна т е? чуди Се она. — У кафани не једем што не зиаЈЈ шта има изнутра. — Али ове су домаће — каже она. — Код куће опет не |едем |ер знам шта све има унутра — каи>ем јој ја и она се, видим наљути. ^иИМвв мога синовца. Разгледао сам да наС ђем неку књигу која одговара његовом узрасту када ми падоше у очи два дечака, тако од 10—13 година, који су стаЛно нешто ша»утали. Видим ја да им је нека Цквоља па их упитах: — Шта хо&ете вас двојица? — Хо&емо онај добош. •— Приђем трговцу и упитам шта кошта. Он рече цену и ја
СРЕДА, 17 НОВЕМБРА Госпа Перка св )утрос посвађала г /ћк // са сво ) им Мићом. ) у Посвађали се на / мртво и онл га ча к гађала са дрвеном ципелом, али га, на срећу, није погодила. А лепо устали, •расположени и сели да пију кафу када она одједном поведе разговор о неком њиховом малом имању у селу. Њој, као доброј домакици, било криво што немају прихода од тога имања, а њен Ми^а вели: — Кад једно од нас двоје умре, ја Ку отићи да живим на селу. — Шта ти желиш да |а умрем! — узвикнула госпа Перка и око тога се направи џумбус. Узалуд је Мића уверавао да није тако мислио, да му је отела реч из уста она није хтела да чује. Избила је свађа која се завршила тучом и на крају му је она добацила: — Кад липшеш, Ја ку то имање да продам јер нећу да газим блатиште. ЧЕТВРТАК, 18 НОВЕМБРА У нашој куКи, у партеру станује — Анка пензионерка, која је позна'I — та због своЈе уочјУ |\\* љивости и чврстог карактера. Сваком
креше у очи шта мисли али Је паметна и искусна па сви долазе код ње на саветовање. Тако јутрос дошла код ње, баш кад сам ја био на кафи, наша комшика Гина, лепа и витка плавуша (оригинална — бар тако она тарди) Она је предмет оговарања у целом комшилуку који износи за њу разне ствари али се она много не секира. Чим је ушла, она се обрати госпа Анки, и не гледајуки на мене: — Решила сам да се разведем од Боре. Само не знам како да му кажем. — Богати, то ниЈе лако — рече ЈоЈ тетка Анка. Мораш пре свега то опрезно да му саопштиш. Он, чујем, има слабо срце, а изненадна радост убија. ПЕТАК, 19 НОВЕМБРА г Милан Јв познати шаљивчина и у нашој улици важи за најдуховитијег човека. Чика Сима је опет стари пензионер и познати чангризало па га нико не трпи. Седимо ми вечерас у кафани када уђе чика Сима. Погледа по кафани па приђе нашем столу. — Слушајте ви господине Милане? — поче он, оиај ваш син ме гањао мало пре из пракке!... Заиста, Милан |е имао једног сина, прави ђаво. Нико од њега
Једна дама улази у продјвницу радио-апарата, желеКи да купи апарат: — Какав апарат желите, с кратким или с дугим таласима? — Бољв ми дајте Један краткоталасни, Јер су ми собе врло малв. V 4 'Ж ч ' ииЈв имао мира али Милан се ниЈв љутио. Обично је говорио: Младост мора да истера својеЗато смо сви радознало очекивали шта Ке одговорити чика Сими. — А да ли вас Је погодио? одговори он иронично. — На среКу, није — каже чикв Сима. — Е, то онда није био мој син. Он никад не промаши. СУБОТА, 20 НОВЕМБРА ШМита професор / је расејан, као свм / професори. То / јест, он је расејаи I бар за три професора, јер никад не зна ни где идв ни шта ради. Али је зато његова госпа Цаца врло фифик жена. Она води целу кућу и све је под њеном командом. Ових дана јв морала да се сели па је обиграла цео Београд али је бар успела. Нашла је врло згодан стан. У самом центру, код неких рођака. Уступили јој две собе и то с лица. Она то данас реферише Мити и на крају вели: — Све је добро, само му Је велика мана што је грдна ларма од трамваја. Ту је раскрсница. Али Олга вели да ћемо се привики за два-три дана. — Па наравно — вели Мита, в Бог зна шта мисли. За два три дана ћемо се стрпети. Тих неколико дана можемо остати и у старом стану.