Bodljikavo prase
5
БОДЉИКЛВО ПРАСЕ
Л 44. сиишлГастџаџи.! затрчао С е 9 \ О I О — К?К° то да се Јаков о
Кнез Милош био је исто толи* •— Господару. сви рундови јеко позцат и по својим драстич- ввше и поједоше чак и косце из Ним шалама колико и по свом својих тањира, а ово ће мени оауторџтативнвм џлцдању: што вн стзти ц за сутра! одговори вехоће то мора @цтц ц<3 сваку С?.ДО Амџца и посрами и кнеза и и ен У- његове гвете, које он наведе на Једнвм приликом Кнез Милош танак лед. >
— Како то да се Јаков оженио оврм дебеЈ>уцЈК0м? « — Разумећеш! Казали су му да вреди онолико злата, колико је
имађаше , неке виђец^ греге на ручкџ, коџе је присуство^сх И његов омиљеџн Амиџ$. Да бц се гостима приказао Ауиџину оштроумност. рече вдала, том гветима да сае ко.еке из ев@, јих тањира стрпају ј < јџдан ве* ћи тањир, који за ј-у с.ввку беше (тављен цред Амиџу. Речено-учињенв. Амиџа једе и дал,е, а гости већ срчу пр^ву царигрдд^ку ли кафу. — Море, Амицз, докле ђеш ти јести данас? Сви се гвети наједоше а ти ее провали!? ^ двфацн Кнез Милош. — Цад еи тодицо глад&ц, мораш појести сце те кошчуре испред се бе, цао што раде и сџа твоја браћа — рундови! Директор прекорева свог књиговођу: — Господине Рогику, када еам )а отсутан, ви сте најлење ство-. рење у овој куки. — Имате право, гоеподине Директоре. Романеијер: — Никака не Мбгу ра нађем тему за пометак рв-М«иа. Његова жена: ЗамиЈди да те жена вара. Људи од тога праве ремектдела. ✓*ч
КНЕЗ МИЛОШЕВА НАЈСТАРИЈА
За време Кнеза Милоша била је ннтрига раширена исто као и дацас. Оговарања н подметања биза су на днеџном реду. Једногц даиа падне у Крагујевцу опклада између леве и десне стране једне улице, којвм Кнез Милрш пролази у шетњ,у. да ће Кнез, на ре#ову тих интрига, тога јутра џазвати добројутро са410 лввој страни улице! — Сто дуката опкладе! —* каже десна страна. — В&жи! •*=. одговара лева. . Дозна К.нез Милош за ТО, 3 кад
се џаЈутра поЈавио на улицџ, а о.н каже: — Помаже Бог, чаршијо, на обадве стране! \ ж
И то је заузето
—г Докторв, од неког времена ^олујем од заборавности. тт- Онда ми учините задовољстве па ми платите унапред. ж Шреба се тати п&маћи
Послушала све^ра
Марко "даје кћер. па је пре венчапа стално поучава: — Хран- моја. уклањад ее свакимв с п\та и поц1ТУ.ј саакага V њцхђној л\Ј-ш. најмлаћег кат нлј старијег, па ће битн све добро. Кћи ,је добро запамтила савет. П ј нсн( м нахоћењу, најстарн и у ку|)И биа (е свекар, а нзјмл^ц пас гарс.н. Гаргв, .ткуд-адуд, па ево га У кухнца . А млада ђе тек најучти вије: 1 — Молим вас. гарове. извините, из1*.ите напоље, јер су влм Она: — Усуђујсш се да ме по-.ноге прљћве, па 1т^те ука**>атс
Шсле пи(ач.ке
рледацЈ у дчи? Он: — Шта ћеш, сва навикне.
човек се на
— Морам да вас опоменем да су алкохол и никотин отрови који лагано убијају! — Нч мари, господине доктоР е - мени се и онако не жури... Ж ДА ЛИ ЗНАТЕ? Зашто има више аухоцобцл. (ких него железничких несрека? Ко је песцмцста? Ко је оптџмцста? Шта је пецач? ОДГОВОРИ Зато јер се мвшинавође Н лејклч не грле н љубе |а вр«м« рожње. " Онај коме је оптимиста дужник. Ко верује дд б«з горкога нема ни слаткога. Спреда: глиста, удццв и «8» нап, у средини: дрво, цозади: беспосличар.
0 МУДРООТК И ГОПОСТИ Кад се појави неки велики дух, го мрраш приметити веђ пр толде — што сви мали духози стварају заверу прртив њега, ж
кујну ! Пзпннит^. алн марам да врм |<ажем ово, Свгекар чује то. па ће раћи! Ачп. што ти. богати. горариш тако гарову? А спаха ће с накионом свекру и са п'. но разумевања своде дужћбсти прсма овакоми V к.ући: — Д грров чичо, а ви, мсни ,је то сасвим свеједно.
Знаменитост НЕЗНА ГДЕ ЈЕ
Залутао неки туриста у Пиносаву, па и ту хтео да задовољи своју радозналост. Крај пута на ливади срео неко чобанче па га упита: —г Је ли, мали, има ли у вашем селу каквих знаменитости које би вредело видети? Мзли кар запета пуџЈка одговори: — Како да нема! Наш касапин уме да мрда ушима, а мама Кзта има бркове. ж — Овај клавир из сусед><е собе доводи ме до беснила. Затвори бар врата. — Затворена су. — Онда их закључај! ж — Шта је то песимиста? — Човек коме је задовољство да другоме прави незадовољство. ч* Књижевник: — Славан човек може да даје и дела без зредности. Критичар: — Изгледа ми онда да сте ви већ веома славни.
— Е, ове би ми ципепе најзад биле добре! — Али... овај... пардон, госпођо! Ви стојите у кутији за ципеле!
— Келнер, донесите ми једну чачкалицу. — Немам ниједну слободну, све су заузете.
Ж Ишао епровод улицом, з успут се придружи нека бака, па т\е упитати једног пратиоца: -г- А крга то, молим вас, сахрањују? Упитани мало замислк па одговори; — М ислиад, онога, кога возе у предњим колима. ж Гостионичар: — Да ли ое ова] нови гост жалио што му у белу кафу нисте сипали млеко? Келнер: — Није. еома је тих човек. Гостионичар: — Онда, сутра ујутро изоставите и шећер. ж Женч: Ти си тако ужасан чввек, да збчг тебе про^одим Чесане ноћи. Муж! — Којемл«, пч ја нцкада нисам нрд кућ@, Ж — Нис«м анчла Д9 ст§ се удапи ?а гвсподина Келића] — Морала 5в|М. Он се зеклињао да ће се убити ако не услишим његову жељу, и ја сам му епасла живот.
Шре&а рааумеши Дошао у радњу један господин, веома лепог понашања и лепо о^учен и затражи да види платна за пижаму. Трговац му изнео разне дезене, Господин изабра најлепше платно па рече: —* Отсеците ми, молим вас, пола метра од овог комада! — Пола метра? зачуди се тргорац. — Да, пола метра, потврди господин. — Господин сигурно има од овога дезена, па му толико недостаје? упита поново тргрвац. — Не, брате, треба ми толико з? пижаму. — За толиког човека само пола метра? зграну се трговац. — Слушајте, грсподине, ја тако велики изгледам само овде, а (<од куће сам тако мали, да ће ми довољно бити пола метра, јер само код куће носим пижаму.
Књижев«ик: — Јесте ли читали, госпођице* моју књигу »Француска револуција«? Монденка; — Зар је то књига? А ја сам мислила да је у Францускрј заиста била нека револуЦИЈ9? ' '
УСКОРО »ВЕСЕЛИ АЛМАНАХ«
Ште незнаш тачно уорште ништа не знаш. ж
ЈЕДЛИ ТРЕИУТАК ЗА ј ПУДЕ Муж се враћ« доц' кан кући Ерата на стану су закључана. И он лупа, лупа, неколико пуга узастопце. Дуго чек?ње. Најзад госпођа, разбарушене косе, збуњена, појављује се на вратима. Одмах, ушавши у собу, муж спази две муДесет мудраца могу лакше да шке ноге које вире иссачувају своје знање, него један под завесе. глупак своје будалаштине. Тада госпођа паде на Они црјн признају да од дру- колена и повика: гих купују мудрост — већ су и — Опрости, за један сами мудри. тренутак заблуде!..
Имв две врете ћутп,иваца: једми ћуте што су мудри, ' други штв еу глупи Али еу и |рани и други ипаК, разумни. Ж Неки људи важе као мудри и дуирвити само зато што имзју довро памћење и служе се туђом мудрошћу и духовитошћу. Ж
то Какав један трану* так заблуде кад, ево, некам читав сат1 узвик. ну мужИСТО ТАКО, САМО МАЛО ДРУКЧИЈЕ — Шта мислите, колико има у |едној вароши преварених мужева, рачуна]ући ту и вас? — Безобразниче |едан! Како се усућујете да ми поставите такво питање? — Извините, молим вас. Хтео сам да питам колико има прееарецмх мужева, изузимајући вас...
Професор! --- Шта је куртоазија? Ђак! Молим, г. профасорв, ми емо досада прешли е»мо Азију и Малу Азију. ОПРЕЗКОСТ Један човек хтео је да преће на другу страну обале. Дошавши близу чамаца он довикну лађарима ко|и еу превозили путнике на Другу обалу: — Ко од вас зна да плива? Они еви потрчаше и повикаие; — Сви знамо, господине, да пливамо!..
Само је )едан од њих мирно отсео у свом чам цу, као да га ствар не интересује, — Знаш лм да пливаш?.. упита га човек. — Не, господине... — Сасвим добрр! У твоме чамцу ћу да прећем на другу страну!... РТзАВ ОБИЧАЈ — Кад год мој муж оде од куће, мене обузима страх— Заштр? Ниси ти дете да се плашицЈ— Е, али он има један ружан обичај. Увек се кући враћа изненада.