Bodljikavo prase

БОДЉИКАВО ПРАС8

НАША ПРИЧА Њеџина мајсториЈа

В «цв ј* кафвџмјв. Од ствр« глрдф. Био ј« Мвр код »Зорвм м »Касммв« прв тридвсвт и ивколико годимв и ту, у омом ствром Ввогрвду, мзумио )в сву лотребму ввштиму. То му, до душе, мијв домвло милиоме као мвкмм вкслрвсмим трговцимв, вли је бвр слвмвлио јвдму куКмцу у иојој је отворио кафаму. Иако је имао малу ради^у. ом јв као добар домаКим сортмрао ла јв бмло свачога, в марочито добрг пиКа Али му дослдише пробачм: Тако је ом Ј §ао ом® којм су билм редовми гости када |в мул»ао вино или клао свим>у. Тек би се отворила врата па би се појвшио Аца, мохаиичар који је сада постао нвки чиноимик. — Бројутро, Ввцо — замумљво би он са арвта па прово у келнерај. Ту би пипкао час ошо час оно, па би натегао и по нвку флашу са рамијом. Послв њвга би наишао Среја, избвглицв којм јв тако^о неки контролор. И он би чалабрцмуо мало, а после би дошао и њихов треКи друг Диша који би морао да чаламбрцне. Трпео то Ввца, трпео м гутао, гутао кнвдле и |ео се ко млад месец али је Кутао! Ћутао је али се у њему кувало и он је смишљао страшму освету. Хтео је да одучи ове благодвјамцв м да их одбије од својв радње али је то хтео да сврши тако вешто да се они не досете. Мислио, мислио али ништа није могао да смисли па се најзад обрати Чеди адвокату. — Јвл госпон Чедо, шта би тм радио? — Најурио би их напоље м не би им ииштв дао — вели Чеда. — Ајок, то неКу — клима Веца главом. НеКу да им се замерим. Него нешто онако, мајсторски, да се Власи не сете... Чеда се замисли и ништа ме одговори али веК сутра дође код Веце па му кажв: — Шта да ме частиш ако тв ивучим да иствраш але и јолпазе... — Вала направиКу гурмански вруштук... — Е, онда слушај! Направи кавурму, а вино помешај са широм, а у кавурму сипај овај прашак, па се не брини... Веца је све урадио по савету Чедином и веК у прву недељу позва он своја три благодејанца на доручак.

— Лобио свм јвдмо сви»%4« лв оКу дв мапрввим квлурму вл прлву, машимску — рече ом в омм твј његов позив одушев/квмо лрикавгише. Доручвк је протекво у мвјлвпшем рвсположењу Попише и пвт лмтара вммв м по јвдму мвраклијску кафу. У свмо поднв прекиде се гогбв м блвгодејвмцм одоше. После два даме дође први Диша: — Јф лм тм? — рвздра се ом са вратв. А ште си мето у очу кавурму? Пропадох од стомака Сгу ♦ оЧ Богу душу, а м сада ме ввлом. — Ништа госпом Дишо мего вам ааљда ммјв пр 1пало на празан стомак. А масмо.. — Објашњлва ?"5ца Усксоо дпКоше м Сро;а м Аца. Обојица оеушв пал»бу ма Ввцу а ом мм смирено велм: — М "Огр с*в ^оате јели Кавуома је пикамтмо »вло Узме св по мало г а вм га јвлм ко пасуљ, с кашику. Али уместо ца се окану Вецине кафане они учесташе са по-е-Јм* па св^ в шз гакерзју. Трлже вруКу рлкију. па палочигке м све тако нешто екстра. ' — Мораш да нас лечиш... Ти нам упропасти стомак па је пргго да иас л^чнш... — кзже Сре;а Вчге Веца да му је пропала мајсторија па одЈури код Чеде: — Јао, госпон Чедо, ја проп*до! Уместо да ги на;*'рим ја сам ги навабио. Не избијају ми из кафане. Шта Ку сад да радим? — Вала када их онај прашлк не отера, онда ти нем лека. Трпи и сноси. Од оног прашка би и коњ добио катар у стомаку, а њима ништа. За њих мора да се мађе други лек. Веца оде па је у својој радњи смислио да директно преговара са благодејанццма м на том терену је постигао пун успех јер ова тројица више код њега не долазе. А то је постигао на један врло прост начин: Он је позвао њиховог шефа на ручак баш у тренутку када су ова тројица била у радњи. Када су видели свога шефа онм су се изгубили и од тада их газда Веца није више видео. — Е, међер, ја сам веКа филаделфија од Чеде адвоката — хвалио се Веца својим гостима.

И СТАРИ СУ ЗНАЛИ ЗА ХУМОР

еВлики људи у старом аеку мису увек били само озбиљни људи као што то добија утисак онај, који прелистава историју. Из илустрованих дела, миталац 4«е, поред јуначких песама, наКи и анегдоте из давне прошлости, које су пуне шале и досетљивости. Неколико од њих изабрали смо и доносимо као историје без бр»де. његово величанство дете Темистокла, који је победио Перзијанце код Саламине, подчинио Грчку под оријенталско господство и извесно време сам управљао Атином, неко је запитао: — Како је твоме сину? — Мали још не може да читв м пише, а веК је најмоКнији од свих Грка. — Како то? — Па, сасвим једноставно. Атињани владају осталим Грцима, |а владам Атињанима, моја жена влада са мном, а мој син влада с мојом женом. • војници не смеју носити бркове да их не би непријатељ зграбио за њих Када је оснивач Атине Тезеус достигао године дечаштва пошао је, према тадањем народном о-

бичају, у Делхи, да се помоли богу Аполону, како би му опала коса са главе. Јер у оно доба био је среКан човек, који није имао много косе на глави, пошто су у рату непријатељи прво мачевима за косу хватали. Па м Александар Велики је из мстих разлога наредио својим официрима да ошишају свим Македонцима браду, јер у борби је непријатељ прво хватао за браду| Можда је због тога код Римљана настао обичај да се брије? А код цивилизованих људм данашњице то је само наслеђена навика. Међутим Шпартанцм су препоручивалм да се носи сасвим дуга коса, као што Плутарх наводм у своме делу. ЉУБАЗАН ПОЗИВ Тммон мз Атмне, који је много мрзио људе, дошао је једног дана на народни збор, приступио говорничком столу и почео да говори у изненадној, тишини, ове речи: »Атмњанм! — Ја имам пред мојој ку^ом малу колонаду, у којој стоји једно смоквино дрво, на коме су се век многи грађани обесилм. Пошто хоку да на место ове коло-

наде саградим, ку^у, то овим путем објављујем, да они, који намеравају да се обесе, учине то на време, пре него што дрво буде одсечено«. тук на лук Антоније и Клеопатра забављали су се једном пецањем. Како Антонију није хтела риба да пеца, он нареди неким рибарима, да неопажено допливају и прикаче на удицу, унапред спремљену рибу. Тако је два-три пута могао да се похвали као вешт пецач. Али Клеопатра је ускоро открила превару, но о томе није ником рекла ни речи, него на идуки дан организује јавну утакмицу пецања. Побринула се, ме^утим да на утакмицу дође много света. Пецачи уђоше у своје чамце, а када је Антоније бацио своју удицу, Клеопатра издаде наређење једном свом човеку, да неопажено прикачи на удицу Антонија једну суву, слану рибу из Црног мора. Када је Антоније тргнуо удицу, мислеки да Је ухватмо праву рибу, настала је неописива смејурија. Клеопатра га је тада пецнула речима: »Остави нама малим краљевима м сељацима да пецамо рибу. Твој лов треба да су краљевмне, земље м градови«.

с/ 4*74 Ч ЗАХТЕВАТЕ ОД ВАШЕГ КЊИЖАРА ОВИХ ДАИА ИЗАШЛЕ АКТУЕЛНЕ КЊИГЕ: Дин. 1 А. Е. Јо*ам 3«>мљ* бм срц« . • < 802 Пол Мусв Оптужу|ем .... 100.3 Свем Хвдин Амоии! у борбм коитинеиата ..... 70.4 Колим Рос Западиа хомисфвра . . 100.5 Лииклејтер Ерик Жуам у Америци . . . 100.6 Г. Вирзинг Тглжи се мепри|атвљ . 50 7 Тако |е лошло до рат« . 12.8 Сгкчот Ссраис . . • 20.9 На жиаот м смрт . . . 12.10 ... Впа"»вина стараца . . 5.11 Измс Б-пглина Иза кулиса Беле ку*е . 40 12 Ерлинг Бахе Иа п^димама Атласа^ . 60.13 Впала у бекству . . . 12.14 Конрвп Бврч Видсо сам Москау . . 30.Јохан Лерс Ј-»-с|м иза Стаљмма . . 6.16 А -ћ'10ч полази у рат 30.17 Мартин Пазе Стап,ин у светпу штампе м каоикатур« . . 50."он Емери Еигпеска и Евоопа . . 20.т. у,-,т1. а гел Амазомке са Бродае|а . 70.20 Вегециус При—'мник за кафаиске етратеге 50.21 Трлгмкомедија Жоржа Мандела 6.22 Георг. ПавловиК Пгд шестокраком заездом 40.23 Сгвастопољ 36.24 А. Ф Бориес Атлантик ...... 15.25 Винстон Черчил Мо| савезник .... 30.26 Т. X. С. Рвпопа поотмв Европе . 6.27 Вееели алмаиах . . . 20.28 Вилхелм Шајдер Ко |е убица! .... 40.29 Лудвиг Штрац Завера иа Босфору . . 40.30 X. Г. фон Цо- Њсна победа .... 50.белтиц 31 Р. Кравченко Аљина љубав .... 25.32 Курт Криспиен Пуцањ на балу .... 30 3 3 Гпас бољшевизма . . . 4.34 А. В. Коигер На тпагу тигра сабљаша 15.35 Ханс Михаел Лорци гпава .... 15.3 6 Побуна на Фламмнгу . 12.37 Курт Ридл Сусрет са Маорима . . 12.38 Др. В. Хофман Животни простор илм империјализам . . . 12.3 9 Преображај европсие привреде 15.40 Ханс Дитмер Улога немачких сеоских задруга у пољопривреди 8.41 Шта је националсоцијалистичко угледио предузеЂе 10.42 X. X. Болер Старање о немачком занатству 10.43 Лидија Рајмер Породица у Новој Немачко) * . 10.44 Херман Фриш Стање немачке исхране 10.45 Др. X. Бенте Немачка сељачка политика 10.4 6 Како путује немачки радник 10.47 — Положај немачког радника 10.48 Валтер Херберт Револуција европског сељака 12.49 Е. Моравац Рат на Истоку .... 4.5 0 —. Био сам заг>обљеиик у Офлаг ХШБ .... 5.51 Алманах српске омладине 20.52— Наши у заробљеништву 10.53 Исток у Новој Европи . 8.54 Лепота рада у Немачко) 15.55 Ханс Стен Јунаци под заставом сунца 50.Ако Ваша књижара жељену књигу нема, можете исту набавити непосредно од изравача: „ПРОСВЕТНА ЗАЈЕДНИЦА" Београд, Косовска 39'Ш — Тел. 24-822. ВРЛО АКТУЕЛНО ИНТЕРЕСАНТНО