Bodljikavo prase

' 3

БОДЉИКАВО ПРАСЕ

НеДЕЉА, 19 ДЕЦЕМБРА Данас је дан када пола Београда слави а друга половина одлази у посете. Зато сам и ја одлучио да данас ништа не трнајест' слава. А провод слаб. — Ето, мени педесет годи- — Па јес, брате, што св на из-

ПЕТАК, 2Л ДЕЦЕМБРА

<гтмгтм

До мене станује наш Спасојо коме је жена у другом стању, а ^ерЈница од пет г.одина је маза целе зграде. Њеној мами је ле-

кувам веК цео дан да идемо по Неки се свечар љути на свећу на а ја у моме веку још Лисам јасни да оће карту за џукелу неславама Ндпплвмпм гаао и гпи- . с: • v 1 к ' *у т ка р препоручио да се што више Р ко Ј а н © гори добро, другоме су слагао — вели отац. го се тако изјашњава, вели један . - ' ' м 'шета па ниЈе никад код куће а мала Вида обично седи код нас на на Сењаку и једна на Булбу- ке жал бе и кукњава. ВеЦ ми је постане забораван. Откуд може ЧЕТВРТАИ, 13 ДЕЦЕМБРА Л °" '°' " Т "° биЛ °

вели отац. сак. Укупно двадесет и две. Од продали рђаво вино, тре1\ем је — Море остави тата — каже у шубари. тога две на Пашином Брду, јед- загорео славски колач. Само не- му кћи. У твојим годинама човек

Код мога пашенога много дру- СРЕДА, 22 ДЕЦЕМБРД

деру а о,стали у вароши. ишло на нерве. Зато рекох жени да се деси да човек никад не лаТако *емо да уштедимо ручак да одемо још код њеН0 сестре же •— кажем ]а жени. па д а идемо куКи. — Море боље да ми седимо код куће — вели ми она. Јер пошто имс| толико да се пешачи, сигурно је да 1=>емо више исцепати ципеле но што ^емо уштедети. Опет ти ситничариш — љут-

Јутрос сам хтео да путујем возом па ухватим место у реду за карте. Стојим тако и чекам и веК у себи проклињем ч-ас

штва, а он се сневеселио само што му киша не пада са чела. • Шта је теби? — упитах га. Море остави ме. Поједо се нух се ја и тако би одлучено да као печ ен хлеб. Замисли мој маидемо по славама. ле Р- Толико се радујем слави да Пошли смо у девет сати. До Ј е Д ан Д ан не идем у канцеларију пђт увече обавили смо свега че- а она мо Р а Д а падне баш у не- када ми пало на памет да путу дељу".. ' ем * Одједном се направи нека ПОИЕДЕЉАК, 20 ДЕЦЕМБАР Уђем у једну радњу антиквитета да продам једну чинију од кристала. Кој *,е ми ђаво тај луксуз. И продам је, богамИ, добро. Док сам чекао да

УТОРАК, 21 ДЕЦЕМБРА

и вечерас. Седело она код нас и — Е, што су ови лепо нас забављала. У томе додиректори чудни ђе и њена мајка, али мала не&в људи, то нигде не- још да иде па и мама мораде ма — прича ју- да остане. трос на пијаци Со- Одједном мала рече: фроније пензио- — Слушај мама — каже мала не Р* Вида. Ти ниси никад код ку*>е а — Откуд ти познајеш директо- ако дође рода шта ^е онда да ре — дира га Чеда кафеџија. Ни буде. Нађе врата затворена и код твог шефа несмеш да уђеш однесе бебу на друго место. без куцања. Млада мама поцрвени а ми се — Море, без шале, сада сам насмејасмо. гужва. Ред се ,поквари сви потр- видео како је тешка ствар бити чаше да виде шта је. Један де- директор — наставља Софроније. СУБОТА, 25 ДЕЦЕМБРА

Мој комшЛја има

бељко је нешто жучно протесто- Неки мој далеки рођак директор

Г к^ер која много лаже. Па бар да ~ То »• безобразлук! Зар се Ш је само то. Ка*и- тако в Р е ђ а ЈУ путници?

перка, лењивица и Приђем и ја. прождрљива. По — Шта је било? упита жанједе што види. За- дарм. Д°ђе газда осврнем се по радњи то је он, јадник, стално прекора- _ Море ништа . С ам је крив јер има седницу, а на сае стране слике. Прчђем ва и светује. — прича једна жена — забрађеда видим. Неке бедне слике, су- Тако је било и данас када сам на капуљачом. Дошо он на шалморни пејсажи и још суморнија ј а К од њих био на кафи. Она тер и пита: уметност. појела неку погачу па после ни- _ Могу ли да доби ј в м псеку — Чије су сво слике? — упи- ј е хтеЛ а да призна а отац и мај- карту а она му госпо ј ица вели: та *' ка Ј® Г РД® У хо РУ- Бога ми не можете. Морате пуУ томе се издвоји један сувоњави младић, који је дотле зурио у прозор. — Моје — рече ми рн. — Дивно сликате — рекох ја у иронији. Потсећају ме на Ван Дајка. — Може бити — одговори мла дић уображено. Зар је он једини који ме копира.

је неког предузећа. А он ми потписник на меници. Решим се да одем код њега, да је потпише, пошто је дошао рок па ме страх да се не протествује. Уђем. Сачека ме момак који ми рече да директор не може да ме прими

Позвао ме мој колега на ручок. Он је католик па Бо-

В\ #ч «1ЈТ"~ ? м У 1« « анас ћо " \Ш^Јгј жи*.. Дочекалч ме Џ људи срдачно. И

— Море немој да га будиш — Ко лаже тај и краде — ве- товати са обичном возном кар- велим ја и одреждох до три са-

ли мајка,

ЕПИГРАМ Свршила се летња шала Раонала се два ривала Плави губе куп Није пријо овај чанак Јер приход је био танак Трофеј зато скуп. 500 ОСТАВКА Познати спортски радник и оснивач С. К. 13 дао је ових дана неопозиву оставку. Уједно је овим Јова Ружи^ постигао спортски рекорд, ,јер за тридесет година од кад постоји његов клуб ово му је 500 »неопозива« оставка. НЕРЕНТАБИЛАН ПОСАО

ДОБАР ПОСАО

— А зашто ви просите са два шешира! — Па, знате, посао иде добро па сам отворио филијалу.

људи срдачно мене и жену. А спремили дивота. Права гозЕа. Док смо чекали ручак, послужи— Ух, мајку му, а ствар је врло ше коњак. Пијуцкамо ми и лепо важна за њега узвикнух ја. разговарамо, када мојој жени и- Онда *у морати да га про- спа Д е чашица из РУ ке ' Паде и °* будим - рече момак и пође. К Р ЊИ " Нама непријатно и мо,а жена се извињава па- људи веле: — Ништа, ништа! Одједном у разговор упаде ^ерчица дома^инова која узвикН У: — Како ништа када је то чашица коју смо позајмили. Ја и жена у земљу да пропаднемо од срамоте а и дома1».инима није било пријатно. Прес^де нам ручак и с?е задовољство.

ЖЕЛИ МУ ДОБРО — Видиш, драга моја, веК двв године сам верена, па је крајње време да је венчам. — Ако га заиста волиш, зашто га не оставиш да још мало буде срећан. ж — Видиш ли онога човека? Док се није обогатио, био је обичан лопов. — А шта је сада? — Клептоман. ЈЕДИНИ НАЧИН Стара претенциозна госпођица жали се лекару: — Ох, господине докторе, сваки пут кад се погледам у огледало, налазим да сам још више остарела. Шта ми саветујете да радим? — Да разбијете огледало! ж

НА ИСПИТУ Учитељ испитуја ђаке из зоо-

Др. СимиЧ се шета с једним — А још? — пита учитељ. Хај- пријатељем и примети једну даде сети се: врло опасна звер, све му која им је долазила у сусрет. гази пред собом и једини је спас — Да пређемо у другу стра-

редом све могу^е, од најмањих Овогодишње првенство је врло највећих, малишан заб^равља нерентабилан посао за велике слона. клубове али шта Да раде када се мора радити. Висока је режи|в. Зато се праве комбинације за неки оожићни турнир »ради вађења«. НОВА ДИСЦИПЛИНА Изгледа дв је шах најрентабилнија спортска дисциплина пошто се многи спортисти уписују у клупске шах секције. Ем не ломе ноге и не газе блато, ем је бољи приход.

логи]е: пита о врстама животиња . . _ - ако се човек склони с пута. Мо- ну. Не бих желео да је сретнем, коЈе живе у Африци. Побројавши ' 1 „ же да пригњечи човека као ду- рече др. Симил. Лечио сам ње-

лек... Е, па шта је то? ног мужа... — Аутомобил, — радосно уз- — Отерао си га у гроб, а?..

викну дечак.

Не, спасио сам га.

ШТИМУНГ У ТЕХЕРАНУ

СТАЉИН—ЧЕРЧИЛУ О, приђи ми ближе ти бивша царице Не устручавај се, хајде под мој трем Да окусиш чорбу коју и ја једем И да мреш од мука од којих ја мрем... ЧЕРЧИЛ—СТАЉИНУ Не, не^у ти прики. Нашто то и чему?! Боље ова стрепња, чекање и стра'

Јер — сре^а је лепа само док се чека Док се о њој само наговештај да... РУЗВЕЛТ — ЊИМА Тражили ств да вам ја кумујем Е, па добро! Ал' мој услов то је: Што је ваше то нек буде моје Што је моје — то је само моје! Позајмице више не жртвујем!

РИБАРИМА Сваки Рибар, стар и млади Гледа само да заради Била топла — хладна вода Гледа рибу он да прода Да пост овај искористи И џепове свс очисти. РАДИО-ЛОНДОНУ Наздрављс ти, бато, пита Мора да ти пала трола И низбрдо возе кола Када хвалих чак и Тита Уз тебе се сада вије Цело друштво са робиЈе. ДЕЦЕМБРУ Од кад право лето стругну Календар се цео клима Дошла нека чудна зима Па и Божић већ одвугну Баш је ово шаљив век Нема снега — ни за лек. СТАРОЈ ГОДИНИ Ве& попако ти одлазиш Уморна са бине слазиш Заборава тражиш кут Нек подари Божја воља Да нам Нова буде боља Теби старој »Срећан пут«!