Bodljikavo prase

БОДАИКАВО ПРАСЕ

СПРЕМНА ДЕВОЗКА

П/.и, V II \Ј|

у Ж I

— Зпато, закуни ми се да би ме ролела и да сем сиромашан и сасвим задужсн. — Врло радо драги, алн закуии ми се ти прво да то ниси!

еШ а бгиЗ&ои

— Оптужени сте да сте повукли кочницу на возу. Имате ли шта да кажете у своју одбрану? — Г. претседниче, у возу се нелазила моја ташта, па сам морао ја да сиђем. ж — Какав је то бифтек, Марија? Какав му је то укус? — По месу су биле некакве бубице, али ја сам га очистила, а за сваки случај посула сам га и прашком за инсекте. ж — Татице, данас смо у школи учили да животиње сваке зиме добијају ново крзно. — ЛакЉе сине, да то не чује мама. • ж ОПРЕЗЛП С1ДИЈЛ

— Колико имате година! — Двадесет и дсает! — А сад се закуиите да кете говорити истину. Ж — И збил.а нећеш да напишеш писмо! — Не, не1 Не могу да напишем анонимно писмо. — А ти се онда потпиши! — То хоКу. Ставићу лажно име. — Бако, хајде, причај ми неку причу! — Какву? — Па коју хоћеш. Причај ми, на пример, о некој девојчици, која је имала добру баку, па ју је бака водила сваки дан у посластичарницу. ж ПОСТИГНУТ СПОРАЗУМ Гонио Домановића један досадан поверилац, није му дао мира ни код куће ни у канцеларији. Али једнога дана сусрет је бир неизбежан, затекао га је у стану, при ручку. Врло учтиво је скинуо шешир и поклонио се. Рекао Је због чега је дошао, али, да би ублажио горчину своје посете, додао је: — Знате, господине Радо, ви реците кад могу да дођем сигурно, да не бих сваки дан доса^ивао. — Шта ја имвм ту да одлучујем, — рече му Домановић саркастично, ви сте тај који одлучујете: кад вам је најзгодније, управо кога дана? — Мени суботом, пред вече... — Е, онда изволите доКи свчке суботе пред вече...

ТОШНЕ КАО ПЕДАГОГ

Дошеја сам на куде Белиград због зашто је онај драјфус и јут да равајло почеја да тера сојке и да се замлаћује сас разне керефене а после кад испадну турфа посл Јј>н ће да вика а што ме бре ниси^чија. Затој га искам да у.чим па сам дошеја да гу изведем на селамет ал не какој мислеју овеја јагуриде већ онако изистински. Само кибицантујем какој работе. Сваки чека да ти отвори очи а ми смо и упали у рупу што смо много отворили очи и гледали по туђу работу док нам неја упаднула трунка. Ал кој Ке бре да намеси колачи за цел бели свет кад сад сваки иска да буде големаш а ова-

мо се салте извија какоЈ трепетл>ика и Геневева и само жмијоше. Понајголем је малер због заштр је код нас суфицит на памет и сваки иска да буде понајпрва персона и да се јаде његови рочвови. Иска да командује а кој ђе бре да слуша. Тако и овеја равајло. Иска да сад напраји паре и да постане крупн персона а овам још спије на патос и нуме да улезне на вра та какој човек већ рипа кроз пенџер какој мачор на даскал Тозу. Учија сам га, учија ал ич не помага иска човек да будне л>убофник и дон жуан а на шију му штрока какој скоруп. АЛислеја јаурида да је с'г његово време а

не види да Ке исплаКа сви цекоаи због зашто скочила ала и врана да види неку асну па му све подливају ваду а он ко пеливан колико лекција о отменос и падиго шију и оћоравеја па надро да заради паре. • Затој Ку ја да ви одржим немет а ви да утувите и салте да зборите кад вас неко питује а на да истрчавате ко ждребенце пред руду. Ете баш тај равајлр неја лош човек и задушна баба ама.иска да се чује и види па му стално извукују асуру. С'г си одим да спијем због зашто ми смећа гелектрика а другу суботу оћу да ви се јавнем с други речови. ваш Тошке

УВЕК ЗВАНиЧ|10

— Што см несретниче обукао ново одело! — Ћути жено! Пишсм шсфу честитиу за Божик. ИСТРЧАО СЕ — Оптужени, шта имате да кажете у своју одбрану? — Ја сам невин... Оптужују ме да сам украо златан сат. То је двострука лаж. Прво, нисам украо сат а затим није златан. ж — Ево ти банка Перице, али пази да не претовариц! стомак колачима и сладоледом! ж

Забушанту Живсо си раскошно и бесно Ердао си час лсво, час десно Варао си и лагао свесно Ал си сада ти о земљу тресно Узалуд си врдо и извијо На мрају си ти бато долијо.

Мџ Ж %,

Мађионичар: — ...А сад, да вам поиажом како сс од једие литре млака, прави дое!.. Ссљак: — Ни|е потробно, анамо ми то сами.

Лекар: — Шта, зар вам овај напитак за спавање нија помогао? — Болесник: — Видите, сву ноК сам мислио на то, да сам га платио петсто динара, па због тога нисам ока склопио. ж Суди|а: — Како сте дошли до толиког броја кључева и калауза? Оптужени: — Та сам наследио од деде и оца.

Ђ&ђмлкс&а Премивео са.ч ра зне „дампинге" ади оракво чудо још ццсач доживео. Свако ти данас ица сво ју рачуницу и свако гледа саџо себе. <4 да 6и прикрџли себичН >6мтво и кукавџчлук они крц-т тикују све и свакога. Ндравно води се рачуна о коц >УНКТУРИ и гледају да се определе т ако да не погреи/е. Али цоцјто је ова игра која се игра у свету сувише велика и замршена, оии се рбично погрешно опредељују. Са• мо то њима ни мало не смета. Вешт неки свет па се увек доче^ ка на ноге. Када их дога!)аји освесгр и ударе по носу онн одмах мењају мишл>ење и гурају у нову коњунктуру. Зато човек мора да се искида од смеја када види маторе и зреле људе како данас хвале она чјто су јуче нападали. И то тако ватрено да оће очи да ти изваде ако застуцаш друго ш/шљење. Највећи део пак шарз'Ле и Аути, а клдз веђ гукне коју то је само патриотски шапат: Да сваки гледа своја посла и да се не меша у политику. Нека буде шта 6уде. Али ако има у тебе поверења, ои Ле да ти каше како је „6ило то или то!" Наравно то је сре

А НАД ЈЕ НЕМА?

— Одговар»|уки на ваш примамљив и заводљив оглас, молим »ве да ми пошап,ете |едан прамичак ваше косе.