Bodljikavo prase

V

ЈЕДНОЈ КОКИЦИ Са правом се ти поносиш Усред зиме јаја носиш То цео свет зна Бар да свака кока хође Ове зиме, због скупоће Да снесе бар два. ЂАЦИМА Зиму ђаци много воле Јер редовно нема шкопе Пет дана су »фрај« Зашто школа да иж буни Биоскопи сви су пуни Паре, »ћале«, дај1 ИБЗЕНУ Мучила те као Христа Позоришна трупа иста Ал' ти слава зри Тумачили тебе вешто Комичара — три1

НИСУ ОНИ НРИВИ

Трговачк« (Обрвновац) »СК 1913« 2:1 (1:0)

Навијач Б. С. К.-а: — Бре, прва утакмица у новој години ви |е изгубисте! Навијач СК »1913«; — Ћути море, положајник нам је био неки баксух

БОДЉИКАВО ПРАСЕ

СА ПРВЕНСТВЕНЕ УТАКМИЦЕ Судија: Пре почетка утакмиие, скрећем вам пажњу ла ве желим никакве грубе испаде ни тучу! Капитен тима: Је ли то ваша последња жеља? ОПРЕЗАН ГОСТИОНИЧАР — Молим вас, зашто мећвтв на сто цвеће од папира? — Како зашто? Па ово је вегетаријански ресторан. У ЦИРКУСУ '— Ово.је страшна змија „боа констрикто-р", која је у ста■ г- |ош теже н>у да прогута пелу свињу!.... Го- 1

НЕДЕЉА 16 ЈАНУАРА Повео се разговор у друштву шта је женама најтеже. Чула су се разна мишљења а највећи смех изазива мишљење једне старије даме да је за даме најтежа — самоћа. — Ама јесте и то је тешко —

ЧЕТВРТАК 20 ЈАНУАР Данас

ћи број треба да иде по славама У ову другу групу спадам н ја па сам зато направио списак где све да идем. Када сам све исписао, видим да пешице не могу ота-

Велико закашњење Фердинанд Мариан је имао састанак са једном статисткињом, која је, верују^и у свој велики таленат, хтела да се понаша као права филмска звезда, па је догволила себи да задоцни равно три четврти сата. Фердинанд Мариан је стрпљиво чекао, а када је мала дошла, почела је, сасвим по стратегији, прави напад, не дају^и Мариану ни да се честито поздрави: — Како, имао си толико времена, а ниси стигао да се обријеш... — Драга моја, пресекао је Мариан, био сам обријан три милиметра испод коже, али дозволићеш да је за ово време, колико сам провео чекајући, брада морала да порасте... Неупоредива енергија Вили Биргел, заваљен у фотаљи, загледао се у дим своје цигарете и размишља: — Енергија, и само енергија! Све се њом постиже... Ето и ја сам се за последње две године пер пута одвикавао од пушења—

КАО МЕСЕЦЈедном приликом, на седељци код Тео Лингена, Ханс Холт нијв могао да попије толико вина, као остали. — Ти си као пун месец, рекао — Море још више — одгово- му је Тео Линген. ри ова )- Ханс Холт, који је витак и нвОнда си бато требао да за- ма никакве сличности са пуним главиш робију па си ослобођен месецом , нашао се увређе „ :

следствр? — вели му једна жввелики на која са њиме чека на ред за број Београђана купус. слави а још ве-

ато и — добацује му један старац. тре ® а Нешто боље! Развео сам се са женом...

— Како ти то мислиш? — Једноставно, драги мој...

Тм

сор?^ У јер е каја Д? е Н ж-нГ Пр ° ф8 " љати па договорим са својим — Онда си бато само условно почнеш « п Р вом четвртином, као

Јер када је жена сама не- ро ђаком да узмемо заједно Фи- ослобођен I ПЛ ГПЛМ Али ииа ишптл ' " '

ма кога да грди али има нешто ј аке п. ■ г-кш тоша

сподо, вемојте да прилазите сувише близу!-. ОТАЦ И СИН — Сине мој, срамота је имати Толико дугова! — А што их не исплатиш, тата? — Кад бих платио твоје. не бих могао да исплатим своје. ЗЛОБНО

Фијакериста заценио па се не

— А шта јо то? — заграјаше може ни разговарати и онда се сви. променио распоред. Договоримо — Када учи плиавње па мора се нас четворо пријатеља па узДа држи уста затворена... мемо шпедитерска кола и тако смо обишли оне удаљене славе. ПОНЕДЕЉАК, 17 ЈАНУАР До душе, морало је опет да се На'моме ћошку пешачи али смо се бар одужисвако јутро сто- ли свима пријатељима. ји један чича који богоради ПЕТАК 21 ЈАНУАР Један се човек хвали на пи-

Вели му опет онај месец, онда узмеш |ОШ |едну, оа још једну, а са четвртом си потпуно пун.

— Овит поклада ндем на заба•у маскиран као мајмун. — Генијална замисао! Барем *еш уштедети ноеаца за маскирање. * — Да ли је то истина да фарбање косе утиче на мозак? — Преварили су те. Људи који га имаду не фарбају косу.

за милостињу. До душе, бије га глас да сав дневни пазар утроши на ракију у суседном бифеу али стар човек па му свет даје. Дајем му и ја зато што ћути и не досађује својим молбама. Ја застајем јутрос да нађем у џепу неки динар када једна дама речб: — Није вас срамота да просите. — Ваљда би хтела да отворим радњу — одговори јој чича пакосно. УТОРАК 18 ЈАНУАР Сретнем сино^ једног мога друга коме је лекар забранио да пије. Болује јадник од бубрега Међутим, он пијан као земља. — Како си бре смео да пијеш! — корИм га ја а он се смеје шеретски. — Знаш, нашао је добру „ружицу« па зовнем и мога доктора и такб у друштву »убијемо« три литра. СРЕДА 19 ЈАНУАР Разговарају двојица па један вели: — Могу да ти кажем Стево да сам ја прави го-

|аци како |е доживео велику срећу на суДУ- — Сигурно сте добили ма- сам на пијаци.

СУБОТА 22 ЈАНУАР __ — Па да видна моја кума. — Како је свет покварен — пожали ми се да нас у цркви једиш, јесте — одобравам ја. А шта се теби догодило? — Замисли, утрапио ми нештемплирану стотинарку. — Дај да видим како изгледа! — рекох ја а она ми вели: — Немам је више, потрошила

Ј А С Н О Када је музичар ХаНдел био у Хановеру капелник, давао је часове разноврсним ученицима. Једном приликом, неки врло иму^ни ђак рече учитељу у врло унеко вредљивом тону: »Ви водите зацело врло лак и удобан живот.« — То је сасвим тачно, насмеја се Хендел, док сам на часовима и себе посвевујем мојим ученицима. ЗНА ДА РЕШИ ПРОБЛЕМ Професор: — Перице, замисли да си ти већ одрастао и имаш 100.000 динара, а хоћеш да купиш једну кућу од 250.000 динарт. Шта ти треба V том случају? Перица: — Богата жена, госпо дине професоре... Ж Асистент: — Налазим се пред једном загонетком... Један м«>ј пацијент нагло губи памћење.. Шта бисте ви учинили да сте на моме месту? Лекар:'— Наплатио бих хонорар унапред. • — Шта, чак ни овај шешир на глави ниси платио? Ти си он да задужен и преко уши.ју.

Слепац: — Али госпођо, овај новац што сте ми дали фалсификоваи је. Госпођа: — Гле, а носите таблицу на којој пише да сте слепи. Слепац: — Слеп јесам, али звто не морам да будем луд.

сподар у куКи. — И ја — одговори други само ку да кажем оно што си ти преКутао ГоСподар сам зато што ми је жена на путу...

Келнер: — Како вам се свиђа пиле? Гост: — Слично је данашњиМ женама: изгледа млађе него што је у ствари.

Јели, то, овде Славија! Не, то су моја леђа|

НИЈЕ ВИШЕ МУШТЕРИЈА — Па ти рече да је онај човек што ррође твој кућни лекар, а ниси му се јавио!? — Знаш, срамота ме, нисам веК дуго био болестан. ж Пријатељ: — Зашто продајеш кларинет? Музикант: — Сусед који стаиује изнад мене купио је мало час подебљи штап. Главни уредник: Теодор ДокиК Власник и издавач: »Просветна заједница« а. д. Телефон редакције: 25-681. Штампа »ЛУЧА«, Београд, Кра« љице Наталије бр. 100.