Bodljikavo prase

ПЦЈРМЦЈПМЦРОРМ

Адвокатска посла

Б - о .д/Јо.и'1С

— Жено. закључај све ствари од вредностм. — Зашто!— Лопов кога сам одбранио данас пред судом доћи ће поспе подне да ми се захвали.

РАВАЈЛО на лиишџг тедок и Ја ка други кристијани да се Напијем богојављенске водице и да лечка сперем греови соту воду а ова наш поп Наместијо бачву на ветрометину а ноћом ударијо мраз Па се вода замрзла и буре прсло Па смо чекали све до Подне док се заитила друга вода и Онако из дуга времена отишли у мејану и тамонака сам се закачијо с проку и вилотија мало варблића и Док си оком тренуо узеше ми триста банке на златан крс биће да су карте биле нако да Простите валичне или како се госпоцки каже маркирате ал јопет Ко ми је крив него моја луда глава оћу да са Фаћам с коцкари што по цео дан дељеду мејанске клупе а они се смнјуље па ми кажу лако је бре теб за час ће да вадиш паре само чало доспи воду а ја се ка браним да то не Радим а бора ћата ми каже немо се Бре измотајеш а куј ми исцрпе бунар него ти свако јутро станеш с чезе Пред мој бунар и само кришћаваш ка Да си владика. ведну ја да нема врдање па се кобајаги наљутик а у себ се мислим да мора тако да буде јербо сам изгубијо толке паре а куј оће да Пије млеко има и Да плати јербо је то луксузација. само ме стра од ови што мере члеко с ону Цефку ако ме уфате

Ове недеље се јавио Бог. Бар тако вели традиција. Тако је. можда, било некада када је свет био добар и веровао у Бога али сада нема коме да се јави. Гледа Он са неба и види лепо да су у моди други богови па зато изобичајио да се појављује. Некима. је ташта Бог. другима опет же• ља. док већина има само једно божанство: новац! А ти нови богови се не јављају једанпут годишње већ свАки час. Рецимо таш г а! Она се појављује када је нико не очекује а најмање зет а што се тиче новца сн се бгш онда не појави када је најпотребнији. То и јесте незгодна страна ових савремених религија.

— Шта то читаш) — Љубавно писмо. — Од кога! — Од моје драге, наравно. — А на кога гласи)

има ме одеру ко Јарца на трошарине а с њи Сам се иначе Покарабасијо јербо нећу додвајам зато ћу Потурим моју милунку женска је страна и може лакше да се профушери а ако је уфате нек лежи апцу нисам луд да плаћам за црноберзијанце јербо кад оће да заради нека гута страоту јакако. ВАШ РАВАЈЛО

У старо добро време, пости лепо човек на КрстовДиН а увече заложи велику ватру, стави ракију у бакрач и чека поноћ да се појави Бог. А Он тачан као сат. Чнм откуца попоћ небо се засветли а из те светлости се зачује Божји глас. И онда су благоверни кришћани поносцли своје молбе и добри Бог их је услишавао Сада је та процедура много лакша. Набавиш неку робу, добрс, је препродаш своме ближњем обично неком добросрећнику који је скинуо капут с лећа да прода — и одмах је Богојављење До душе, то је празчик само ономе који је добро зарадчо али свако гледа себе, јер то је јединаеста Божја заповест, за коју се сазнало тек пре неколико година. Она гласи: Огули свога ближњега да би теби било добро..." И да видите чуда. Свет се не придржава ниједие од десет Божјих заповести а ову једанаесту нико неће да прегреши.Али ако свет не чека Бога он се опет граби за богојављенску водицу. Не зато што верује да је она лековита, већ зато што му се пружа прилика да се гура око бурета, псује и сваћа се. Јер нема већег задовољства оД гурњаве па када већ нема трамваја, онда нам је остало само Богојављење и то треба искористити. Оно, до душе има гурњаве у возу али то му ји рок служ бе а гурњава око водице пруха идеалну могућност да неком разбијеш бокал или флашу... Ако ништа друго бар смо то традицију сачували...

— Зашто је_ Адаму било пепо у ра|у1 — Јер, иако Је био ожењеи, ни|е имао ташту.

— Шта још тражиш од мене Љубице) Свега имаш! Шта, реци шта још тражиш) — Другог мужа, СаватиЈе!

— Зашто је Николић тако тужан? .— Бр-ачно неверство. — Зар тако брзо? — Дабоме, изневерила га жена и није донела мираза колико је обећано. • — Збогом мужићу, хајде да пољубимо. — Немам времена, обрати се на м'ог секретара. • — Куда ћеш вечерзс? — У позориште... идем сам... ако хоћеш можеш да ми правиш друштво. — А твоја жена? — Њу нисам ни звао. — Па шта се даје? — „Срећан брак". * — Имам пет хиљада динара месечно. Мислиш ли, драга, да ће нам бити довољно? — Рећи ћу ти сутра, морам да се оаветујем са моЈом модискињом. Газда Тоза јз још држећи чо век. А при том распуштеник. Зато није чудо што је био радо гледан у круговима модерних дама ко;е воле живот. Увек је он имао друштва и то лепог друштва. Нарочито га је обилазила Јела, чиновник у некој банци. Већ старија девојка али лепа и згодна. Поред тога весела и темпераментна. Сваки час јб она навраћала код Тозе у радњу и дуго са њиме ћаскала. Този није било непријатно њено друштво и постепено се између њих створи пријатељство које се природно, завршило тиме да је Тоза позвао Јелу да се уортаче. Она да унесе себе а он своју кућу, радњу и својих педесет и шест година. Обоје су били задовољни. Јела је ушла у пуну кућу а Тоза је дошао до лепе и вредне домаћице. Јела је горела од жеље да се покаже ггред својим другарицама а за пакост Тоза је славио Ђурђев-да«. Ко ће донде да чека? Зато она смисли да нађе повод за неку светковину. Зато једно јутро упита Тозу: — Јели, богати, када ти је рођендан? Тоза се замисли: — Чекај да се сетим, )ест, рођен сам другог децембра по старом календару. — Одлично — узвикну Јела. То је кроз пет дана. Данас је једанаести и ја ћу имати времена да спремим. — Шта да спремаш? Зар ја нисам славио рођен-двн када ми је било дванаест година па ћу сад да га славим — брани се Тоза али му Јела објашњава: — Па то је само кобојаги. Не бој се, неће те нико вући за уши нити ће да ти донесу играчке. То је онако, прилика да позовемо госте и да те упознам с мојом фамилијом и другарицама. — Добро де, ал како ће да се испрестављамо... Шта сам ти ја и какав си ми род? — изражава Тоза страх од скандала. — То је бар лако. Свима ћу да кажем да смо се венчали на јутрење. То је сад модерно да се нико не зове на свадбу« Виде Тоза да мора да празнује рођен-дан под старе Дане па ућута. Где би он, обичан бакалин, изишао на крај са једном школованом дамом. Поче спремање. Јела умеси колаче, а спреми и добар ручак. А то није било тешко. Код Тозе )б дубока кеса. Она је смислила план који је требао да Тозу доведе у такву ситуацију да се са њом збиља ожени. Доће и та) дан! Тоза је морао да обуче црно одело и метне машну а Јела |е позвала своЈе две другарице и тетку док |е Тоза позвао два своЈа пријатеља. Јела Је смислила и говор па када су св гости искулили она им исприча причу о тајном веичању са Тозом па пошто нису заали госте о свад

би, то су учинили о Тозином рођен-дану. — Е, нек је срећно и дугове<»но а младожењи нека Свевишњи да дуг живот — поче здравицу Савка Јелина тетка. А која јв звте, у име Боже? — Море, мани пријо — бранио се збуњено Тоза. Прећерао сам пет банке а то је врло много »в ово време... — Море како много — изглвдате као младић — узвикну Сида, Јелина другарица. Сто пута боље од оног прошлог...« Јела је пресече погледом али је већ било касно. — А кој' бре прошли..? упита Тоза радознало. — Море остави ћорава посла упаде Јела. Глупости... — Извини ти драга моја — одговори Сида. Нису то глупости. Тебе је Столе баш волео и сигурно би те узео да ниси навалил^ да ти препише кућу. Јела занеми а Тоза се само врпољио. Остали су гости ћутали. Расположење је било видно покварено. Ручак пређе у највећоЈ тишини а убрзо затим се гости почеше разилазити. Када Тоза остаде сам са Јелом он само исколачи очи и викну:_ — Шта Је ово богати? — Ништа! Завист! Ова Сида је увек унела неку сплетку само да ми напакости. Тако је лањске године изнела сплетку да хоћу кућу а не Ђоку кафеђију и тако нас завади. Сад је дошла да се наједе и да ме уједе. — Море остави ти те приче - каже њој Тоза — него ми испричај шта је било с тог Столета... И реч по реч њих двоје се посвађаше и Тоза јо|, љубоморан и разочаран, подвикну: — Сиктер бре из моју кућу и ти си ми нека цвећка. Хтела^женска да се уда па слави мој рођендан. Чудна ми чуда: Тоза и рођендан. Него да ме извучеш за језик и изнесеш на глас. Нв гута Тоза на ти фицови. Још си ти зелена за Тозу... Узалуд се Јел^ бранила и доказивала да је то све сплетка код Тозе |е било пољуљано поверење. Он се више од свега плашио да не буде смешан за то је Јела још исто вече морала да се сели ...